Hoće li biti ONOG rata?

Ovako bi ukratko mogla da se opiše aktuelna kriza koju ostatak sveta sa strepnjom prati. Pretnje sankcijama i zveckanje oružja možda se najjače čuju u Evropi, ali ovo nije samo njeno pitanje i razlog za brigu. Mogući sukob tiče se i ostalih posmatrača i predstavlja pretnju po sve, na više nivoa.

Zapravo, sve neodoljivo podseća na onu scenu iz filma "Lepa sela lepo gore“, kada Nikola Pejaković pita Dragana Bjelogrlića: "Nego reci ti meni, hoće biti onog rata... A?“

Samo što ovaj put niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će odgovor biti kao u filmu. Ali ni krajnji ishod.

"Kijev prebacuje tešku artiljeriju ka Donbasu"

Marija Zaharova

Marija Zaharova

Svet 09.12.2021. 16:50

"Kijev prebacuje tešku artiljeriju ka Donbasu"

Lukašenko: Niko u Rusiji ne planira da napadne Ukrajinu

"Koriste ovu etiketu"

"Koriste ovu etiketu"

Svet 06.12.2021. 21:35

Lukašenko: Niko u Rusiji ne planira da napadne Ukrajinu

I mada odnosi između Rusije i SAD nisu bili ovako zategnuti još od doba Hladnog rata, razum sam postavlja pitanje: da li je realno da u 21. veku dođe do sukoba dve najmoćnije sile na svetu? Oni stariji još se sećaju onih 35 dana iz oktobra i novembra 1962. godine i Kubanske krize, kada se svet bukvalno nalazio na ivici nuklearnog rata. I da Hruščov nije odlučio da brodove sa sovjetskim raketama koje je SSSR želeo da instalira na Kubi ne "okrene za 180 stepeni“, a da one već postavljene vrati u "majčicu Rusiju“, pitanje je šta bi se dogodilo.

Analitičar Dragomir Anđelković u razgovoru za "Ekspres“ ističe da, ukoliko racionalno posmatramo stvari, nije realno da dođe do sukoba između Rusije i Ukrajine jer bi druga strana u ovom sukobu loše prošla.

"Ipak, s druge strane, u politici se često odluke donose zbog interesa političkih elita. Ukrajinski vlastodršci se možda ipak odluče za ovakav scenario jer im je pozicija vrlo slaba i pitanje je da li će ostati na vlasti. Možda se odluče za avanturu u Donbasu, zarad ostanka na vlasti. Ukoliko se odluče za tu avanturu, Rusija će odgovoriti kontramerama i to može da izazove ozbiljan rat“, ističe Anđelković.

 

Izjave koje dolaze od ruskog i ukrajinskog državnog vrha nisu nimalo umirujuće. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je nedavno američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu da će Moskva odgovoriti ako Ukrajina bude uvučena u bilo kakve američke "geopolitičke igre”.

S druge strane, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleb istakao je da Ukrajina i partneri sada rade pre svega na tome da vojna opcija bude što neisplativija za Rusku Federaciju.

"Zahvaljujući napornom radu ukrajinskih diplomata, međunarodni partneri Ukrajine sa obe strane Atlantika biće spremni da se pridruže uvođenju sveobuhvatnog paketa odvraćanja Rusije u slučaju novog talasa agresije. Paket sankcija obuhvata tri nivoa: politički, ekonomski i bezbednosni“, istakao je Dmitro Kuleb, a prenosi ambasada Ukrajine.

Zapaljive izjave ministra spoljnih poslova Ukrajine, kao i nedavna konstatacija predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da "ukrajinska vojska veruje u svoju snagu i može sprečiti svaki osvajački plan neprijatelja“, govore da vetar podrške za ovakve reči duva sa krajnjeg zapada. Međutim, postavlja se pitanje da li je Ukrajina baš toliko važan partner NATO-a da bi ovaj savez bio spreman na sukob sa Rusijom. Sagovornik "Ekspresa“ smatra da nije.

Rusija napada Ukrajinu u januaru?

Obaveštajni podaci

Obaveštajni podaci

Svet 03.12.2021. 22:05

Rusija napada Ukrajinu u januaru?

"Rusija će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako upotrebi silu protiv Ukrajine"

Jens Stoltenberg

Jens Stoltenberg

Svet 01.12.2021. 20:20

"Rusija će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako upotrebi silu protiv Ukrajine"

"NATO sigurno ne bi ušao sa Rusijom u sukob jer bi se u tom slučaju sukob pretvorio u nuklearni rat. NATO je koristio Ukrajinu kao topovsko meso, računajući da će tako izazivati Rusiju i praviti im probleme. Međutim, kako su se sada stvari otrgle kontroli mislim da je i NATO vrlo zabrinut i pokušavaju da smire Kijev. S druge strane, Kijev se nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji i sada igra na ivici sukoba kako bi izvlačio ekonomsku i drugu pomoć od Zapada“, ističe Anđelković.

Ono što bi, takođe, moglo da predstavlja kamen spoticanja ka smirivanju strasti na relaciji Rusija–Ukrajina–Amerika jeste što ova geopolitička kriza dolazi u prilično nezgodnom trenutku za Bajdena. Od povlačenja američkih trupa iz Avganistana još nije prošlo dovoljno vremena da bi ovaj događaj izbledeo u glavama američkih građana. Zbog toga je pritisak na Bajdenu veliki, a pokazivanje slabosti prema Rusiji nikako nije opcija, ukoliko želi da zadrži uporište u glasačkom telu.

"Bajden je upao u zamku ekstremista koji su oko njega i koji su ga huškali da podržava radikalne poteze Varšave i Kijeva. Ti radikalni potezi doveli su do eskalacije na liniji sa Moskvom. Otuda Vašington sada ne zna šta da radi. Ukoliko se povuče, pada mu prestiž kako u Americi tako i van Amerike, a ukoliko se ne povuče – rizikuje sukob. Mislim da će Bajden pokušati da na neki način relaksira stvari kroz direktne kontakte sa Moskvom, ali i kroz ekonomsku pomoć Kijevu. Ovo mu je teška situacija, ali definitivno će pokušati, po svaku cenu, da smiri situaciju pa makar i kroz izvestan pad rejtinga jer sve drugo bi bilo katastrofa“, smatra Anđelković.