ISPOVEST NEKADAŠNJEG OPERATIVCA MOSADA: Ovako se postaje tajni agent, od 5.000 kandidata samo 15 prođe sve testove

ISPOVEST NEKADAŠNJEG OPERATIVCA MOSADA: Ovako se postaje tajni agent, od 5.000 kandidata samo 15 prođe sve testove

Foto: Printscreen Youtube


Ponekad zaključni deo obuke obave svi, a ponekad niko. Kažu da svaki put testiraju 5 hiljada ljudi, od kojih na kraju 15 zapravo prođe osposobljavanja. Biraju prave ljude, a ne približno primerene. To je važna razlika, naglašava Ostrovski

Tajne službe su kao dobra infrastruktura. Sve dokle uspešno obavljaju svoj posao i ne znate da one postoje, a  Mosad ništa ne prepušta slučaju. Sve je započelo sa detaljnim saslušanjem potencijalnih budućih agenata, objasnio je Viktor Ostrovski nekadašnji agent izraelske obaveštajne službe u knjizi „Mosad- nekadašnji agent“.

Knjigu je napisala novinarka Kler Hoj koja je do detalja razotkrila zahvaljujući čemu Mosad tako uspešno deluje po svetu.

„Poslali su me u malenu kancelariju, gde je sedeo nepoznati čovek, sa gomilom dokumenata ispred sebe:

„Tvoje ime smo našli u našoj bazi podataka, rekao mi je. Ispunjavaš naše kriterijume. Znamo da si spreman da služiš otadžbini i postoji način kako to možeš da realizuješ još bolje. Da li te zanima? Upitao me je. Naravno da me je zanimalo, zato sam brzo pitao o svim detaljima”, počinje svoju pripovest Ostrovski.

Birokrata u kancelariji mu je rekao, da će morati da prođe kroz veliki broj testova, uz pomoć kojih će ustanoviti, da li je i u praksi primeran kandidat za Mosadovog tajnog agenta. „Pozvaćemo te“ su mu rekli. To je bilo 1977. i već tad je Mosad imao u svom vlasništvu slične baze podataka o raznim vojnicima, koji bi potencijalno mogli da rade za njih.

Prošlo je nekoliko nedelja, pre nego što su Ostrovskom otkrili da ga proveravaju za pridruživanje Mosadu.

„Popunio sam stotine formulara i obrazaca, koji su bili puni pitanja, u smislu, da li bi se osećao krivim ako bi morao nekoga da ubijem za dobrobit svoje države i da li se slažem da je sloboda veoma važna“. Pošto je Ostrovski bio uveren da se za silnim formularima i upitnicima krije Mosad, bilo mu je jasno kakve odgovore oni očekuju. Viktor je želeo da postane deo tog misterioznog aparata. Po svaku cenu. Zato je odgovarao na način kako misli da treba i da odgovori budu prihvatljivi Mosadu.

Ekipa lekara i medicinskih sestara samo za njega

Takvi susreti bili su svaka tri dana i to čak četiri meseca, a zatim je sledio detaljan lekarski pregled u vojnoj bazi. Kada se u izraelskoj armiji obavljaju slični pregledi, pripoveda Ostrovski, čovek obično stoji u redu sa još 150 muškaraca. Kao u kakvoj fabrici. Ali ovde su imali čak 10 prostorija za preglede. U svakoj je bio lekar i medicinska sestra i svi su čekali samo njega. Bio je jedini. U svakoj od 10 prostorija su ga zadržali približno pola sata. Izveli su sve vrste pregleda. Imao je čak i pregled kod zubara.

„Usled tolike pažnje, sam sebi sam se činio veoma važnim”, priseća se nekadašnji agent Mosada i dodaje:

“Posle svega toga, ja još nisam imao tačnih informacija o poslu, koji će mi poveriti. Uprkos tome to radno mesto sam želeo po svaku cenu. Pa neka se dogodi šta se mora.”

Ostrovski je nastavio obuku, a zatim su mu rekli da će jedno vreme morati da preživi daleko od svoje porodice, što je za njega bilo neprihvatljivo. Posle brojnih prigovaranja i podsticaja, on je pristao, ali pod uslovom, da je smeo ostati u telefonskom kontaktu sa svojim najbližima. Daleko od svoje porodice Ostrovski je preživeo osam meseci obuke. Niko mu nije želeo da kaže za šta ga obučavaju, a posle zvaničnog pridruživanju Mosadu saznao je da je postao deo KIDON – jedinice, koja je posebno osposobljena za ubijanje.

Posle završetka obuke usledila je tama. Kao da je ljude, koji su mu nudili pre godinu dana posao, zemlja progutala. Ostrovski je 1981. napustio svoj posao u mornarici, kada se već osećao početak Prvog libanskog rata. Pošto je po profesiji bio grafičar, odlučio je da postane privatnik i da počne da izrađuje obojena prozorska stakla. Napravio je nekoliko primeraka, ali je brzo saznao da obojena prozorska stakla u Izraelu nisu nešto popularna i tražena, zato što ljude podsećaju na crkve. Međutim bilo je ljudi koje je to interesovalo, pa je ubrzo iz trgovine nastala škola.

Novembra leta 1982 je Ostrovski dobio telegram, u kome je bio napisan telefonski broj koji mora pozvati u četvrtak između 9 i 19 časova. Morao je da naglasi da želi da razgovara sa Deborom. Pozvao je, dali su mu adresu koja ga je odvela do prizmelja Hadar Dagna Centra, solitera punog kancelarija, na trgu kralja Saula v Tel Avivu – kasnije je saznao da je tamo glavno sedište Mosada. To je jedna između gomile svih i neugledni, monotonih betonskih zgrada.

Ostrovski opisuje da je ušao u predvorje zgrade. Desno je bila banka, levo na zidu stajala je jedan mali natpis bez ikakve pažnje: Služba obezbeđenja – regrutacija. Dotadašnja iskustva, koja su ga pratila govorila su mu da je nešto zaboravio ili je zakasnio.

„Došao sam sat vremena ranije pre dogovorenog termina, jer sam bio veoma uzbuđen. Otišao sam u restoran u drugom delu zgrade, gde je bio dozvoljen ulazak gostima, koji nisu zaposleni u zgradi. Sa strane su bile postavljene neke privatne trgovine, što je celom sivom kompleksu davao izgled šoping centra. Inače Mosadov štab jeste zasnovan kao zgrada unutar zgrade. Naručio sam topli sendvič –to neću nikad zaboraviti. Dok sam jeo, osvrtao sam se oko sebe i pitao, ‘da li pored mene ima još neko sa istom svrhom'”, seća se Ostrovski u knjizi.

Pošto je pojeo sendvič, vratio se pred kancelariju, gde su ga pozvali da siđe duboko u podrum zgrade. Tamo su ga čekala nova testiranja.

„Tražimo ljude. Naš glavni zadatak je spasavanje i zaštita Jevreja po svom svetu. To je naporan posao i mnogo puta veoma opasno. Više ti ne možemo kazati, dokle ne obaviš određena testiranja, rekli su mu u podrumu. Zatim su mu objasnili, da će ga pozvati posle svake serije testiranja. Ako ne obavi samo jedan test, može da zaboravi sve dosadašnje pripreme i radno mesto kod njih. Ukoliko kod pojedinačnih testova bude uspešan, dobiće uputstva za obavljanje sledećeg testa.”

„Ako se predomisliš u pogledu rada kod nas, više nas ne smeš kontaktirati. Kod nas pritužbi ili kajanja nema. Mi odlučujemo, zato je svaka naša odluka konačna”, objasnili su mu u Mosadu.

Zatim su mu rekli da ga žele na istom mestu videti kroz dve nedelje u devet sati ujutro, kada počinju nova testiranja.

„Da li to znači, da ću od tada napred sve ređe da viđam svoju porodicu”, upitao ih je Ostrovski. Ne, rekli su mu. Sa olakšanjem je zatim potvrdio da će se videti za dve nedelje ponovo u dogovoreno vreme. Posle dve nedelje pauze počeo je pravo testiranje za prijem u redove Mosada. Stručnjaci su više meseci proveravali kako dobro govori engleski, u kolikoj meri je upoznat sa tadašnjim aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu, a takođe pažljivo su proverili njegovu suprugu. Mosad u svojim redovima ne želi da dopusti ni najmanji negativni uticaj na bilo kog agenta da postoji.

Saslušana i supruga Ostrovskog

 „Čoveku  koji me je saslušavao bilo je ime Uzi. Kasnije sam ga bolje upoznao.“ Naime radilo se o Uziju Nakdimonu, vođi odeljenja za regrutaciju”. Na poslednje testiranje, Ostrovski je morao da dovede i svoju suprugu Belu i taj susret je trajao čitavih šest sati. Uzi ju je pitao sve moguće, od njene političke prošlosti, roditeljima, vrlinama, slabostima, ali veoma detaljno i o njenom mišljenju do izraelske države, i do njenog položaja u svetu.

„Sve vreme susreta bio je prisutan i psihijatar, kao nečujni posmatrač”, seća se Ostrovski.

Posle dugotrajnih i mučnih testiranja, Ostrovski je započeo sa praktičnom obukom.

„Imao sam utisak, da sam ja nešto posebno, kasnije sam saznao, da su slično govorili hiljadama ljudi. Približno svake tri godine, su organizovali testiranja i obuku, jer bi se u tom vremenu prikupilo dovoljno osoba primerenih za regrutaciju. Na kraju ih je od njih hiljadu ostalo samo 15. Ponekad zaključni deo obuke obave svi, a ponekad niko. Kažu da svaki put testiraju 5 hiljada ljudi, od kojih na kraju 15 prođe testiranje. Biraju prave ljude, a ne približno primerene. To je važna razlika”, naglašava Ostrovski u knjizi.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar