JOŠ JEDNA ČLANICA EU NA PRAGU RECESIJE: Neizvesnost oko Bregzita izazvala pad funte

JOŠ JEDNA ČLANICA EU NA PRAGU RECESIJE: Neizvesnost oko Bregzita izazvala pad funte

YouTube


Sve veća neizvesnost oko Bregzita ima teške posledice po britansku privredu, koja je prošle godine imala najlošiji rast od izbijanja finansijske krize, pokazuju danas objavljeni podaci.

Kancelarija za nacionalnu statistiku saopštila je da je britanska privreda imala kvartalni rast od 0,2 odsto u poslednjem tromesečju, posle 0,6 odsto u prethodna tri meseca. Ukupni bruto domaći proizvod je zapravo pao u decembru za 0,4 odsto u odnosu na novembar, mada mesečni podaci mogu biti nestabilni.

U celoj 2018. britanska privreda je imala rast od 1,4 odsto, što je najmanje od 2009. kada se smanjila za 4,2 odsto posle izbijanja svetske finansijske krize koja je ugrozila čitav bankarski sistem u svetu.

Statističari nisu direktno okrivili Bregzit za usporavanje, ali postoji dovoljno pokazatelja koji ukazuju da neizvesnosti oko izlaska iz Evropske unije utiču na privrednu aktivnost, posebno na investicije. U četvrtom tromesečju investicije su pale za 1,4 odsto, što je četvrto uzastopno kvartalno smanjenje – prvi put se tako nešto desilo od finansijske krize.

Sa manje od 50 dana do 29. marta kada bi Velika Britanija trebalo da izadje iz EU, kompanije nemaju pojma kakvi će biti novi trgovinski odnosi s EU pa su na oprezu.

Ben Bretel, ekonomista u kompaniji Hargrivs landsdaun (Hargreaves Lansdown), rekao je da su investicije “element koji najviše osetljiv na Bregzit”.

Šef odeljenja za BDP statističke službe Rob Kent-Smit rekao je da je usporavanje u poslednja tri meseca prošle godine bilo posebno “naglo” u proizvodnji automobila i čeličnoj industriji, što je nadoknađeno nastavkom rasta u uslužnom sektoru, koji čine oko 80 odsto britanske privrede.

Bregzit nije jedini krivac za usporavanje. Trgovinske tenzije izmedju SAD i Kine i nestabilnost na finansijskim tržištima su negativno uticale na globalnu rast, a mnogi od glavnih britanskih trgovinskih partnera u Evropi, poput Nemačke i Italije, takodje su imali usporenje.

Velika Britanija, medjutim, generalno je prošla lošije od većine razvijenih privreda i glavni razlog je Bregzit.

“Nema puno sumnje da je neizvesnost oko Bregzita odgovorna za razočaravajuće brojke, mada je zabrinutost oko globalne trgovine takodje imala ulogu”, rekao je Bretel.

Mada se britanska privreda uglavnom držala bolje nego što se očekivalo odmah posle referenduma u junu 2016. o EU, kompanije su sve nervoznije kako se približava datum Bregzita. A nema znakova da će neizvesnost, koju je Banka Engleske opisala kao “magla Bregzita”, otići uskoro, tako da se ne očekuje poboljšanje privrede u prvom tromesečju ove godine.

Premijerka Tereza Mej muči se da spasi dogovor o Bregzitu koji je postigla s EU prošle godine pošto su ga britanski poslanici odbacili ubedljivom većinom. Ona pokušava da dobije ustupke od EU, posebno oko sporne odredbe koja treba da osigura da nema tvrde granice izmedju Irske i Severne Irske.

Nije jasno da li će Mej dobiti ustupke i strahovi su povećani proteklih nedelja da bi Velika Britanija mogla da izadje iz EU bez dogovora, što je najgori scenario u kojem bi, prema procenama Banke Engleske, britanska privreda mogla da se smanji za osam odsto u narednim mesecima, dok bi vrednost nekretnina pala za trećinu.

Analitičari se, medjutim, uzdržavaju do zaključka da će BDP biti smanjen u prvom tremosečju 2019, makar zato što je potrošnja Britanaca u maloprodaji stabilna.

“Današnji podaci su jasan znak da neizvesnost oko Bregzita obeshrabruje privredu, ali ne žurimo da zaključimo da je BDP na putu pada u prvom kvartalu”, rekao je Semjuel Tombs, glavni ekonomista u kompaniji Panteon makroekonomiks (Pantheon Macroeconomics).

On je ocenio da bi solidan rast potrošnje usled niske inflacije i jakog rasta prihoda trebalo da održi BDP na putanji rasta.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar