Svet
24.03.2022. 19:15
Svet
13.04.2022. 07:05
Marko R. Petrović
Rat u Ukrajini
Kako Lukašenko vraća dug Putinu
Kada je avgusta 2020. Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na izborima i time počeo šesti predsednički mandat, većina zapadnih zemalja osporila je zvanične rezultate glasanja. Za njih je izabrani predsednik Belorusije bila Svetlana Tihanovska koja je prema zvaničnim podacima Minska dobila svega 9,9 odsto glasova nasuprot Lukašenkovih 80 odsto.
Usledili su masovni protesti. Desetine hiljada demonstranata izašle su na ulice beloruskih gradova koji su mesecima tražili Lukašenkov odlazak. Policija je demonstracije nemilosrdno rasturala i hapsila opozicione lidere i aktiviste. Delovalo je, međutim, na trenutak da se Lukašenkovoj eri na vlasti koja je počela još 1994. godine bliži kraj. Pomoć je, međutim, stigla sa istoka – iz Moskve.
Vladimir Putin je, najpre, Lukašenku poručio da je spreman, ako zatreba, i vojno da pomogne svom zapadnom susedu. A onda su se sredinom septembra 2020. godine dvojica predsednika sastala u Sočiju i dogovor je postignut.
Svet
19.03.2022. 20:05
"Putin je u boljoj formi nego ikad"
Lukašenko je za Belorusiju dobio 1,5 milijardi dolara ruskog državnog zajma, a dogovorena je jača vojna saradnja i održavanje vojnih vežbi gotovo svakog meseca.
A Putin je dobio Lukašenka i za sebe ga vezao čvršće nego ikad u prethodnih 20 godina. Predsednik Belorusije sada vraća dug jer je dozvolio da 24. februara sa beloruske teritorije oko 30.000 ruskih vojnika krene u juriš na Kijev.
I dok se na Zapadu sve više govori o Belorusiji kao o marioneti Putinove Rusije, kao "okupiranoj teritoriji“ i "parkingu za ruske tenkove“, Lukašenko se sve više trudi da objasni kako je on sam ponudio belorusku teritoriju kao polaznu tačku za ruske trupe. Ali kada ga, prema pisanju zapadnih medija, u samom Minsku pitaju koliko će to gostoprimstvo da traje, odgovora nema.
Pitanje koje se sada postavlja jeste da li povlačenje ruskih jedinica sa severa Ukrajine, pored ostalog i u Belorusiju, i njihovo navodno koncentrisanje na istoku i jugu pokazuje da je Lukašenko bar donekle svoj dug odužio te da neće biti potrebe da u narednom periodu izigrava dobrog domaćina.
Svet
25.12.2021. 17:41
O čemu su Lukašenko i Putin razgovarali telefonom
Da se Belorusija neće aktivno uključivati u rat u Ukrajini, Lukašenko je još ranije rekao. To su potvrđivali i njegovi generali izjavama kako beloruska armija nije koncipirana za ofanzivne akcije, već isključivo za obezbeđivanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Belorusije.
Na Zapadu se, međutim, odavno već spekuliše o tome kako je Lukašenko, praktično, postao Putinov vazal.
On sam je često igrao na kartu sukoba između Rusije i Evrope iz kojeg bi mogao da izvuče nešto za sebe. Isprva nije priznavao aneksiju Krima i odbio je da se Krmelju pridruži u bojkotu Zapada. Odnosi između dvojice predsednika oduvek su bili pomalo zategnuti, još od Putinovog dolaska na vlast 2000. godine.
Rusija je subvencionisala belorusku ekonomiju i time održavala Lukašenka na vlasti, ali je on retko kad Kremlju olakšavao situaciju. Belorusija je bila važna tranzitna zemlja za ruski izvoz gasa u Evropu i Lukašenko je znao da bi Putinu bilo mrsko da vidi bilo kakvu političku nestabilnost u svom susedstvu.
Svet
13.12.2021. 11:53
Lukašenko zapretio...
Putin je godinama insistirao na jačim vezama, ekonomskim i vojnim, koje bi se bazirale na dogovoru o stvaranju rusko-beloruske unije iz 1999. godine, ali je Lukašenko to odbijao. I mada je Belorusija pristala da se 2014. godine pridruži ruskoj verziji EU – Evroazijskoj ekonomskoj uniji – Lukašenko je i dalje blokirao ruske zahteve za uspostavljanje nove vazduhoplovne baze u Belorusiji, a odbijao je i da produži zakup za dva vojna objekta.
Kada je 2014. godine Rusija anektirala Krim i otcepila delove Luganska i Donjecka, Lukašenko je očigledno procenio da bi ga preveliko oslanjanje na Rusiju moglo dovesti u sličan položaj u kojem se Moskva tada našla. Počeo je pomalo da flertuje sa EU i SAD, a potom je počeo i ograničenu političku liberalizaciju, brendirajući Belorusiju kao slovensku Švajcarsku – neutralnu državu u kojoj bi mirovni pregovori, poput onih iz Minska o primirju u istočnoj Ukrajini, mogli da budu održavani.
Većina Belorusa je to podržala – nisu želeli da uđu u EU, ali nisu želeli ni da se sjedine sa Rusijom. Status kvo je za njih bio sasvim dovoljan.
Lukašenko je počeo da toleriše snažnije ispoljavanje beloruskog nacionalnog identiteta, ohrabrujući upotrebu beloruskog jezika, kao i uvođenje elementa pretsovjetskih nacionalnih simbola, poput tradicionalnog veza na dresovima fudbalske reprezentacije. Prvi put nakon 1990. godine održao je jedan govor na beloruskom jeziku.
Svet
09.08.2021. 20:15
"Pustio sam korenje u ovoj zemlji"
Stvari su se, međutim, iz korena promenile avgusta 2020. Posle punih 26 godina na vlasti, Lukašenko se praktično prvi put sreo sa relativno jakom opozicijom i masovnim protestima na ulicama. Posle gotovo tri decenije na vlasti, tokom kojih je balansirao između Putina i zapadnih sila, predsednički izbori bili su prekretnica koja je Lukašenka gurnula u naručje Putina.
Mada je proglasio pobedu na izborima, koje su međunarodni eksperti ocenili kao nepoštene i pokradene, usledili su masovni protesti koji su poprilično uzdrmali Lukašenkov režim.
Putin je odmah ponudio finansijsku, ali i vojnu pomoć svom zapadnom susedu, kako bi Lukašenku omogućio da uguši proteste. Niko sa Zapada nije reagovao na to. Putin je, takođe, upozorio strane sile da se ne mešaju u unutrašnje stvari Belorusije. Sve to je Lukašenku samo ulilo dodatno samopouzdanje i ojačalo osećanje nekažnjivosti, šta god da uradi.
Beloruska policija ubrzo je brutalno rasturila demonstracije, upotrebljavajući suzavac, vodene topove i šok bombe. Ali Belorusija je ubrzo počela da se suočava sa serijom međunarodnih sankcija, koje su počele da je udaljavaju od Zapada i guraju u Putinov zagrljaj.
Izostanak međunarodne reakcije na Putinovu podršku Lukašenkovog ponašanja zajedno sa ekonomskim pritiskom kojem je bio izložen gurnuli su beloruskog lidera još bliže Kremlju. A sve to je pak ostavilo Lukašenka sa veoma malo mogućnosti da se krajem februara, kada je počeo rat u Ukrajini, postavi nezavisnije ili neutralnije u pogledu sukoba.
Svet
10.04.2022. 17:05
Bivši savetnik Putina o tome šta bi moglo da zaustavi rat
Odatle i ocene na Zapadu da Putin praktično kontroliše Belorusiju kao svoju teritoriju, ali preko Lukašenka. Naruku mu ide i nepostojanje slobode govora u Belorusiji te je gotovo nemoguće organizovati proteste protiv rata. Uprkos tome, nekoliko hiljada demonstranata okupilo se u Minsku 27. februara, ali je policija proteste rasturila i uhapsila oko 800 učesnika.
U međuvremenu, Lukašenko nastavlja da sledi Putinovu politiku. Nakon što je Putin krajem februara naredio povećanje borbene gotovosti svojih nuklearnih snaga, i Lukašenko je obznanio da Belorusija odustaje od nenuklearnog statusa, pozivajući se na rezultate referenduma koji je, opet prema međunarodnim ekspertima, bio namešten. Izmene beloruskog ustava omogućile bi i da se rusko nuklearno oružje i fizički nađe na teritoriji Belorusije.
Vojne veze između dve države ojačale su od 2020. godine. Septembra 2021. Lukašenko je objavio da će im Rusija poslati vojnu opremu, uključujući i helikoptere i protivavionske sisteme, na belorusko-ukrajinsku granicu, koja se proteže u dužini od oko 1000 kilometara.
Dva meseca kasnije Lukašenko je prekršio ranije proglašenu neutralnost po pitanju Krima, javno priznajući ovo poluostrvo na Crnom moru kao deo Rusije.
Istovremeno je ponudio Moskvi da na njenoj teritoriji razmesti i nuklearno naoružanje u slučaju da NATO svoje nuklearno naoružanje premesti iz Nemačke u istočnu Evropu.
To je upalilo svetla za uzbunu u okolnim NATO zemljama, pre svega u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji, kao i u SAD i drugim zapadnim zemljama.
Omogućivši ruskim trupama da se grupišu na teritoriji Belorusije, Lukašenko je pokazao koliko je blizak sa Putinom, uprkos, kako se veruje, većinskoj volji Belorusa drže određenu distancu.
Pitanje je da li će, istovremeno, to što je Putin Belorusiju koristio kao odskočnu dasku za rat u Ukrajini, stvoriti još više problema Lukašenku, u smislu jačanja domaće opozicije, ali i osuda iz inostranstva.
Svet
12.04.2022. 10:49
Ruske snage koristile hemijsko oružje u Marijupolju?
Opozicioni prvaci iz egzila, među kojima je i Franak Vjačorka, savetnik Lukašenkove konkurentkinje na prošlim predsedničkim izborima Svetlane Tihanovske, poručuju da je ono što se danas može videti početak vojne okupacije, bez ikakvih naznaka da bi ruske trupe mogle u skorije vreme da napuste teritoriju Belorusije.
"Četam haus“, međunarodna tink-tenk organizacija, nedavno je objavila izveštaj u kome se navodi kako je 67 odsto Belorusa protiv toga što Rusija koristi njihovu državu za napade na Ukrajinu, dok je samo 28 odsto podržalo akciju Moskve.
"Nakon nameštenih izbora 2020. godine i masovne represije u Belorusiji, Aleksandar Lukašenko ostao je sa samo jednim spoljnim saveznikom, Rusijom. Posle toga počeo je da prodaje suverenitet zemlje u zamenu za novac i političku podršku iz Moskve“, kaže Lev Lvovski iz Beloruskog centra za ekonomska istraživanja i informisanje.
Da li će sudbina, kako ga često zovu, poslednjeg evropskog diktatora biti određena i krajnjim ishodom rata u Ukrajini? Da li je, zapravo, njegova sudbina određena onog trenutka kada ga je Zapad svojim nečinjenjem bezuslovno okrenuo ka Moskvi? I da li je Lukašenko, zapravo, kapitulirao zbog pohlepe da ostane na vlasti, čak i po cenu da ostvari Putinov cilj da Belorusiju pretvori u satelita Rusije?
Komentari
