Svet
16.01.2023. 10:54
Svet
20.01.2023. 19:05
Vojislav Tufegdžić
Matteo Messina Denaro
Kraj Koza nostre: Pobeda nad zlom ili tek novi početak
Scenario je već viđen – policiji su poturali informacije da je mrtav, da bi trebalo da traže telo, ali nisu verovali. Omanuli nisu – pronašli su i uhapsili živog "vlasnika" tela. Ne baš vitalnog, ali u dovoljnoj snazi da zaposedne udarnu vest svetskih medija.
Tako bi se, ukratko, mogla opisati tri decenije duga potraga za titularom vođe italijanske Koza nostre zvanom Dijabolik. Mateo Mesina Denaro, „nestali“ šef sicilijanske mafije, bio je u bekstvu od 1993. godine. Osim što je u Italiji bio najtraženiji mafijaš, nalazio se i na poternici 10 najtraženijih kriminalaca u svetu. Karabinjeri su ga otkrili i uhapsili u ponedeljak 16. januara u privatnoj klinici u Palermu, gde se pod imenom Andrea Bonafede lečio od raka tokom poslednjih godinu dana. Hapšenje su izveli karabinjeri, a prema svedočenju direktora klinike Denaro je pokušao da pobegne, ali su ga karabinjeri uhvatili.
Policija je saopštila da je prebačen u zatvor sa maksimalnim bezbednosnim merama u centralnoj provinciji L’Akvila, opremljenim za strogi zatvorski režim poznat kao "41-bis" koji je namenjen za članove mafije. Denaro je u odsustvu osuđen na doživotnu robiju zbog više ubistava, između ostalih tužilaca Đovanija Falkonea i Paola Borselina 1992. godine i učešća u bombaškim napadima u Firenci, Rimu i Milanu.
Zahvalivši se svima koji su učestvovali u hapšenju „tako moćnog predstavnika organizovanog mafijaškog kriminala", italijanska premijerka Đorđa Meloni je izjavila:
"To je velika pobeda za državu koja pokazuje da se ne predaje pred mafijom... Ova vlada imaće uvek kao reflektor pred sobom one koji su bili nacionalni heroji u borbi protiv mafije, sudije Paola Borselina i Đovanija Falkonea."
Četiri stuba
Junak ove priče, ako se jedino on može imenovati, jeste Mauricio de Lusija, državni tužilac za mafiju u čitavoj Italiji. Istragu koja je dovela do hapšenja Denara uz njega je vodio pomoćni tužilac Paolo Gvida. Suprotno filmovanim romanesknim opisima mafijaške istorije, u ovom slučaju je tužilac Lusija pre šest godina imao savršen nagoveštaj onoga što se upravo desilo:
"Dok ne nađemo telo, nećemo verovati da je Mesina Denaro mrtav iako se govori tako. I za Provencana se govorilo da je mrtav, pa su ga pronašli."
Lusija je ovu izjavu dao 2017. godine u prilogu emisije koju je pod nazivom „Koza nostra i naše stvari“ emitovao RTS. Pomenutog Bernarda Provencanu, prethodnog šefa Koza nostre, italijanska policija je tražila decenijama. Poslednji put je viđen 1963, a uhapšen 43 godine kasnije. Umro je u zatvoru nepunih 10 godina kasnije.
Za malobrojne koji to eventualno ne znaju, ime ove mafijaške organizacije u prevodu znači "naša stvar". U slobodnijem tumačenju, to bi se prevelo kao organizacija koja rešava nevolje, probleme i sukobe na "svojoj teritoriji" mimo bilo kakvih institucija, pogotovo policije i suda.
Sveobuhvatnost borbe italijanske države protiv mafije nedovoljno je znana van granica ove države i evropskih policija s kojima sarađuje na istom zadatku. Svojevremeno je Serđo Matarela, nekadašnji predsednik Italije, na komemoraciji nedužnim žrtvama mafijaških obračuna izjavio:
"Borba protiv mafije se tiče svih, niko ne sme da kaže ’to me ne interesuje’. Niko ne sme ni da pomisli da kaže da izlazi iz te borbe. Borba protiv mafije je neophodna društvu koje želi da bude slobodno, demokratsko i uređeno. Ta borba ne sme da stane."
Koza nostra se smatra začetnikom organizovanog kriminala na jugu Evrope, mnogi veruju i na celom kontinentu, kao i u SAD. Članovi ove mafijaške grupe su 1992. u roku od dva meseca ubili tužioce Falkonea i Borselina koji su bili začetnici i nosioci borbe protiv mafije. Rikardo Gvido, član parlamentarne komisije za borbu protiv mafije, opisao je potonji sled događaja:
"Posle njihovog ubistva država je reagovala oštro i uhapsila je sve bosove Koza nostre. To je omogućilo N’drangeti da uđe u međunarodne poslove koje je ranije imala Koza nostra, da preuzme vodeću ulogu ne samo u Italiji, nego i u međunarodnim kriminalnim organizacijama."
U međuvremenu se mafija osim uobičajenih poslova trgovine drogom, oružjem i ljudima prilagođavala novim okolnostima uključujući se u brojne druge poslove i sve više ulažući veliki deo novca u legalne tokove. Italijanski mafijaši odavno su angažovani van granica svoje matične države, pa širom Evrope podmićuju lokalne administracije kako bi s lažnim fakturama učestvovali u nabavkama za opštine, na tenderima, ulaganjima u turizam, ugostiteljstvo…
"Istraga je pokazala da imamo posla s novom vrstom mafije koja puca manje, ubija manje, ali zato više korumpira. Ima dublje veze sa politikom", naveo je Gvido.
Državni tužilac De Lusija navodi četiri stuba borbe protiv mafije koje je postavio sudija Falkone:
"Prvi je hvatanje velikih bosova koji su u bekstvu. Drugi se odnosi na zatvorske kazne i izolaciju, kako ne bi mogli da vode poslove i komuniciraju sa spoljnim svetom. Treći stub je nastavak istrage i rad policije kako bi se sprečilo stvaranje novih bosova, a četvrti je napad na imovinu mafijaša, jer se mafijaš postaje zbog imovine."
Ovo poslednje je za mafiju veoma bolna tačka. Zaplena imovine samo tokom jedne godine bila je u vrednosti većoj od milijarde evra; mafijašima su oduzete desetine kompanija, stotine kuća, vila i zgrada, restorani, bankovni računi, polise osiguranja, vozila… Ukupno oduzeta imovina od mafije odavno se meri desetinama milijardi evra.
Vesti
25.04.2022. 10:05
"Mafija ima svoje slabe tačke"
Tužilac De Lusija navodi dve bitne stavke za uspešnu borbu protiv mafije:
"Prva je saradnja s mafijašima pokajnicima koji odluče da otkriju tajne kako funkcioniše jedna mafijaška organizacija i ko su bosovi, jer se te organizacije baziraju na tajnosti, takozvanoj omerti. Druga važna komponenta je prisluškivanje razgovora. Tako dobijamo dokaze za krivična dela za koja se terete."
Zverstvo bez presedana
Kako obično biva, ne dele svi oduševljenje većine Italijana zbog hapšenja Denara. Objašnjavajući svojevremeno zašto ima rezervu prema pronalaženju odbeglih, ostarelih mafijaša, profesor Alesandro Čeči, stručnjak za borbu protiv mafije, navodi:
"Kada ostali mafijaši vide da im je neki bos istrošen, sami ga puste da bude uhapšen. To se dogodilo sa Provencanom. Država ima utisak da je postigla veliki uspeh, a u stvari je uradila ono što je mafija htela. Tako je na mesto Provencana došao Mesina Denaro, koji je mlađi i sposobniji. Uhapsili smo Provencana, ali smo istovremeno omogućili mafiji da postane jača, odnosno da krene u kreacije nove mafijaške kupole."
Ukoliko se ovo promišljanje prihvati kao bar delimično tačno, onda se s razlogom može postaviti pitanje licemerja spram lojalnosti i odanosti kojima se upravo diče mafijaške organizacije. Zbog nepoštovanja istih, s druge strane, svom silinom i brutalnošću se obrušavaju na svoje konkurente, pa i potpuno nedužne građane.
Svestan delikatnosti situacije i činjenice da dobijena bitka ne znači završen rat jeste De Lusija:
"Ponosni smo na završen dug i veoma delikatan posao. Reč je o dugu koji je republika imala prema žrtvama mafije koji smo delimično platili. Međutim, bila bi najozbiljnija greška misliti da je mafija poražena, iako nam nadu daje činjenica da je narod aplaudirao i grlio karabinjere. Štaviše, Mesina Denaro je uživao zaštitu važnih ličnosti i istraga je sada koncentrisana na deo građana koji su mu pomagali tokom godina", rekao je De Lusija.
Denaro se krio u mnogim delovima Italije u prethodne tri decenije, ali u poslednje vreme uglavnom na Siciliji. General Paskvale Anđelosanto iz jedinice italijanskih specijalnih snaga izneo je bizarnost da je Denaro kad su ga uhvatili i pritvorili nosio sat vredan 35.000 evra.
Za uspešno višedecenijsko skrivanje Denara, uz neizostavnu podršku brojnih pomagača, svakako ogromnu zaslugu ima potpuna konspiracija u njegovim kontaktima, pre svega izbegavanje korišćenja bilo kakvih savremenih tehnologija; mobilnih telefona, interneta, elektronskih komunikacija… Život u takozvanom analognom dobu. Za informacije o Denaru policija je nudila nagradu od milion i po evra.
Svet
23.09.2021. 14:05
Ni mafija nije kao što je nekada bila
Biografija ovog krvožednog mafijaškog bosa, kako ga opisuju, koji se navodno hvalio da je ubio toliko ljudi da bi mogao da napuni groblje, gotovo je mogla da se nacrta od vremena kada je bio dete. Detinjstvo i adolescentski period je proveo u kući svoje bake, a zatim je živeo sa majkom u atmosferi stalnih policijskih pretresa, provera i racija, pre svega zbog oca Frančeska zvanog Don Čičo, šefa mafije u Trapaniju, koji je takođe dobar deo života proveo u bekstvu. Sledeći "učitelj" mu je bio najveći među bosovima Koza nostre Toto Rina.
Prema sopstvenom priznanju, Denaro je prvi put ubio s 18 godina, 1991. godine je bio odgovoran za ubistvo Nikole Konzalesa, vlasnika hotela, potom je u julu 1992. ubio Vinčenca Milaca i njegovu životnu saputnicu, učestvovao je u ubistvima sudija i podmetanju bombi u Firenci, Milanu i Rimu kada je poginulo 10 osoba, a 106 povređeno.
Kao najgnusnije zlodelo izdvaja se kidnapovanje i ubistvo 12-godišnjeg dečaka Đuzepa di Matea koje se dogodilo 1993. Naime, Denaro je iz osvete prema njegovom ocu, koji je navodno imao dokaze protiv njega, oteo dečaka, mučio ga, dve godine ga držao u zarobljeništvu, na kraju zadavio i dečakovo telo bacio u kiselinu. Italijanski mediji pronašli su Đuzepovog brata Nikolu koji je posle hapšenja Denara izjavio:
"Pročitao sam negde da je teško bolestan. I upravo zbog toga se nadam da će još dugo živeti i patiti što je duže moguće. Da pati kao što je patio moj brat. Nedužno dete! Moja porodica, nakon što je primila vest o hapšenju, osećala je nešto između radosti i bola. Nažalost, ovo što se dogodilo u ponedeljak otvorilo je naše stare rane. U svakom slučaju, zahvaljujemo svima koji su sudelovali u hvatanju Denara, a sada želimo da saznamo istinu. Želimo saznati kako je moguće da smo 30 godina čekali na njegovo hapšenje."
Istinu o ovom monstruoznom zločinu policiji su otkrili mafijaški pokajnici koji su 2000. godine učestvovali i u rekonstrukciji ubistva. Nakon toga je Denaro u odsustvu osuđen na doživotnu robiju.
Zahtev za "dostojanstvo"
Ni članovi njegove porodice nisu daleko odmakli: sestra Patricija uhapšena je i optužena da je rukovodila lancem iznuda, uhapšeni su i Denarov brat Salvatore, roditelji njegove supruge, nećak...
Hronika
08.11.2021. 14:57
Mafijaška grupa koja je zasenila i Koza Nostru pretrpela snažan udarac
Kao njegovi mogući naslednici pominje se nekoliko osoba. Setimo Tonton Mineo koji uprkos svoje podmakle 84 godine života i dalje ima najveći uticaj u Koza nostri i vodi ogranak Paljarelija u Palermu. Čak i dok je Denaro bio na slobodi, Tonton Mineo je bio predsednik regionalne komisije Koza nostre, odnosno „kupole“ u kojoj šefovi mandata koordiniraju zajedničke politike i akcije. Ali, Mineo je u zatvoru od 2018. Sada njegov mandat, u njegovo ime, predvodi Đuzepe Kalvaruzo, takođe begunac. Međutim, tako kažu, Kalvaruzova "specifična težina" nije dovoljna da vodi "kupolu".
Novi strateg mogao bi da bude i Đovani Motisi, šef komore porodičnog klana, nekadašnji atentator u ime Tota Rine, optužen za ubistvo generala Karla Alberta Dale Kjeze, tadašnjeg antimafijaškog prefekta u Palermu. I on je u bekstvu od 1998. godine.
Deluje da "naša stvar" u Italiji, ipak, konstantno gubi oslonac i uticaj. Tome je, bez sumnje, velikim delom doprineo više puta pomenuti Salvatore Toto Rina, jedan od najozloglašenijih sicilijanskih mafijaša. Zajedno sa bosovima Lučanom Leđom i Bernardom Provencanom, bio je odgovoran za hiljade ubistava, a zbog surovosti je dobio nadimak Zver.
"Šef nad šefovima mafije", kako je još bio znan, preminuo je u zatvorskoj bolnici u Parmi u novembru 2017. godine dok je služio 26 doživotnih robija. Bolovao je od raka, bolesti srca i Parkinsonove bolesti. Tražio je da ga puste iz zatvora kako bi "umro sa dostojanstvom". Naravno, zahtev mu je odbijen.
Komentari
