Proključalo Crveno more

Ovaj tesnac, kroz koji brodovi koji plove iz Azije ka Evropi ulaze kako bi preko Sueckog kanala izbili na Sredozemno more, postao je prava ratna zona. Naime, Huti, pobunjenička grupa u Jemenu bliska Iranu, napada brodove dronovima, protivbrodskim raketama, pa je ovaj plovni put postao izuzetno nebezbedan.

Norveški tanker za transport hemikalija “Svan Atlantik“ pogođen je pre nekoliko dana baš u moreuzu Bab al-Mandab, južno od jemenske luke Moka. Pre toga je projektil lansiran iz područja Jemena koji kontrolišu Huti pogodio brod u nemačkom vlasništvu koji je plovio Crvenim morem.

Huti su rekli da će gađati sve brodove koji idu ka Izraelu, bez obzira na to pod kojom zastavom plove. Upozorili su sve međunarodne brodarske kompanije da ne rade sa izraelskim lukama. Međutim, na meti Huta su i brodovi koji nemaju nikakve veze sa Izraelom.

Zbog izuzetno zategnute situacije, u ovu oblast pristigli su američki i britanski razarači koji su već oborili desetine dronova koje su Huti usmerili ka moreuzu ne bi li njima dejstvovali po brodovima i tankerima koji uplovljavaju u Crveno more i plove dalje ka Sueckom kanalu.

Stručnjaci i analitičari smatraju da će napadi sa nasilnim ukrcavanjem dronovima i raketama nastaviti da eskaliraju u ovom regionu u doglednoj budućnosti. Pored problema sa bespilotnim letelicama i projektilima, bilo je i brojnih izveštaja o malim plovilima i helikopterima uočenim kako patroliraju regionom, što bi moglo da dovede do daljih pretnji po brodarstvo. Ponovo je aktivirano i piratstvo sa obala Somalije.

“Napadi sa dve obale zapadnog Indijskog okeana učestali su poslednjih sedmica i mogli bi da dovedu do promene obrazaca trgovine, povećanih konvoja i potencijalno viših troškova osiguranja“, ocenjuju analitičari američke multinacionalne investicione banke Džeferiz.

List “Politiko“ preneo je da je američki razarač “Karni“ presreo 14 dronova “za jednosmerni napad“, dok je britanski razarač “Dajmond“, koji je tek stigao u region da pojača zaštitu komercijalnih brodova, takođe oborio jedan dron Huta.

Kao posledica ovih napada usledila je odluka velikih brodovlasničkih kompanija da svoje brodove preusmeravaju na znatno duži put oko Afrike i Rta dobre nade. Danska brodovlasnička kompanija “Mersk“, najveća svetska brodarska kompanija, naložila je svojim brodovima da “do daljeg pauziraju“ prolaske kroz moreuz Bab kako bi izbegli eventualne napade Huta.

Inače, plovni put preko Sueckog kanala, koji vodi do Crvenog mora, vitalna je pomorska ruta za globalnu trgovinu, koja štedi vreme i troškove jer skraćuje plovidbu oko afričkog kontinenta. Više od 80 odsto svetske robe transportuje se brodovima, što znači da godišnja robna razmena vredi više od 14 biliona dolara (američki trilion), prema Međunarodnoj komori za brodski transport.

Oglasila se i uprava Sueckog kanala koja je saopštila da je od 19. novembra 55 brodova preusmereno preko Rta dobre nade.

Tri velike kompanije za transport tereta, uključujući MSC, najveću svetsku liniju za transport kontejnera, saopštile su da će izbegavati Suecki kanal u jeku napada Huta na brodove koji plove za Izrael.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je početkom ovog meseca da SAD rade na izgradnji koalicije sa partnerskim nacijama da obezbede zaštitu za globalni brodski transport u regionu.

Podrška Hamasu sve veća

Anketa

Anketa

Svet 14.12.2023. 09:42

Podrška Hamasu sve veća

Međutim, kako piše američki “Tajm“, biće neophodne nedelje, a najverovatnije i meseci pre nego što bilo koji takav plan bude mogao da pruži efikasnu zaštitu brodovima na ovom plovnom putu. To znači da je rizik od napada i dalje izuzetno velik i da će brodovi ići zaobilaznim, daleko dužim, ali i skupljim putem.

Salivan je u Tel Avivu rekao i da “iako Huti povlače obarač, takoreći Iran im dodaje pušku“. On je istakao da Huti prete slobodi kretanja u Crvenom moru, ključnom za masovne isporuke nafte i robe.

Inače, jemenski pobunjenici, Huti, napadaju plovila u vodama Crvenog mora u znak protesta zbog napada Izraela na Pojas Gaze. Oni su saopštili da će nastaviti napade dok Izrael ne obustavi agresiju u Gazi. Međutim, pre sedam dana ova organizacija izdala je saopštenje u kome se kaže da bi smanjenje humanitarne krize u Gazi doprinelo “usporavanju eskalacije“. Huti su rekli da su u toku razgovori, uz posredovanje Omana, o njihovim “operacijama na moru“.

General Majkl Erik Kurila, komandant američke Centralne komande, rekao je da je bezbednost pomorskog puta od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost.

“Nastavićemo da radimo sa saveznicima i partnerima da bismo osigurali bezbednost i sigurnost međunarodnih brodskih puteva“, dodao je on. Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena poslala je poruke Hutima u Jemenu preko nekoliko kanala, u kojima ih upozorava da prestanu sa napadima na brodove u Crvenom moru i na Izrael, preneo je američki portal “Aksios“.

U međuvremenu je američki ministar odbrane Lojd Ostin najavio uspostavljanje multinacionalne operacije “Prosperiti gardijan“ u Crvenom moru radi obezbeđivanja slobode plovidbe i bezbednosti brodova.

S druge strane, Huti su upozorili Izrael, SAD i druge zapadne saveznike da će svaki neprijateljski potez stranih snaga protiv zemlje imati strašne posledice i veliku cenu.

Glavni pregovarač pobunjenika Mohamed Abdulsalam rekao je Rojtersu da Huti neće promeniti stav o sukobu u Gazi zbog uspostavljanja multinacionalne pomorske alijanse za zaštitu brodova u Crvenom moru.

Zvaničnik Huta Muhamed al Buhaiti rekao je za TV Al Majadin da će oni na bilo koji brod iz SAD ili drugih zemalja koje su deo operativne grupe gledati kao na legitimnu metu te zapretio da će blokirati moreuz Bab al Mandeb za sve brodove ako se rat u Gazi nastavi.

Ali al Kahum, član politbiroa Huta, rekao je da oni “neće napustiti palestinsku stvar bez obzira na bilo koje američke, izraelske ili zapadne pretnje“.

Izraelski novinar i analitičar u analizi za portal “Harec“ piše da se prelivanje rata u Gazi na Crveno more, sa Hutima koji su se uključili u rat protiv Izraela, razvilo u stratešku regionalnu pretnju koja bi mogla da postane poseban rat, nezavisno od razvoja situacije u Gazi.

“Dok Egipat snosi najveći teret pobune Huta i okleva da se pridruži koaliciji koju predvode SAD, kao i Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael, Iran zalazi u ovaj prostor“, istakao je on.

Iranski ministar odbrane Mohamed Reza Aštijani upozorio je da će se najavljena multinacionalna operativna grupa za zaštitu brodova u Crvenom moru suočiti sa “izuzetnim problemima“.

Komentarišući dešavanja u Crvenom moru, Darko Obradović iz Centra za strateške analize kaže da u pogledu globalnih lanaca snabdevanja geografija je jedna od ključnih determinanti u odnosu na nosioce ugrožavanja.

Dodaje da geografski udaljeni lanci snabdevanja sa sobom povlače bezbednost njihovih ruta.

“Jedan od strateški važnih pravaca predstavlja tesnac Bab el Mandeb koji spaja Aziju sa Evropom. Ova neuralgična tačka čini trećinu ukupnog kontejnerskog transporta, a suštinski je važna za dopremanje energenata u Evropu“, objašnjava Obradović.

On dodaje da Huti ističu da su njihove akcije usmerene na plovidbu povezanu sa Izraelom.

“Na neki način Huti, kao iranski proksi, nastoje da ucenom utiču na obustavljanje konflikta u Gazi i isporuku humanitarne pomoći. Čini mi se da je Gaza samo prigodan povod za ovu njihovu akciju“, smatra Obradović.

On pojašnjava da je bukvalno bilo pitanje vremena kada će doći do diverzija na plovnim pravcima preko kojih je Evropa obezbedila alternativu za izvore energije.

“Mnogi su ukazivali da bi Iran u koordinaciji sa Rusijom mogao izazvati poremećaje u Ormuskom tesnacu upotrebom dobro uhodane taktike svoje Revolucionarne garde. Međutim, ni Iranu nije u interesu da bude direktno povezan sa ugrožavanjem energetske bezbednosti Evrope. Nema javno dostupnih podataka da je na delu iransko-ruska koordinacija Huta, ali je ishod poprilično jasan – porast cena energenata“, kaže Obradović.

On ističe da je materijalni faktor takođe zanimljiv u ovoj krizi.

“Huti su čak helikopterom desantirali na jedan od teretnjaka. Najuža tačka plovidbe iznosi svega 20 kilometara što im daje mogućnost za upotrebu helikoptera i desantnih čamaca prilikom otmica i demonstracije sile“, naglašava Obradović.

Dodaje da se onaj deo materijalnog faktora koji je važno razmotriti odnosi na krstareće i balističke rakete.

“Neke od tih raketa doletele su do Izraela i tamo su oborene upotrebom lovačke avijacije i sistema ’strela-3’ od strane Izraela. Treba se podsetiti da su Huti u ranijem periodu pogodili skladišta i rafinerije u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Danas dronovima i bespilotnim letelicama raznih namena nasrću na plovila. Prostorna konfiguracija omogućava Hutima da napade izvode iz svojih glavnih baza i da na taj način ekonomično održavaju operativne sposobnosti“, ističe Obradović dodajući da se Huti godinama snabdevaju iranskom vojnom opremom, instruktažom i materijalnom logistikom.

Jedno od pitanja koje se nameće u celoj ovoj stvari odnosi se na Kinu i njen stav po ovom pitanju, kaže Obradović.

“Ova država jedna je od glavnih korisnika ovog plovnog puta. U tu svrhu formirala je prvu inostranu vojnu bazu u Džibutiju. Zašto se ne uključuje u koaliciju za zaštitu plovnog puta ili ne uzima učešće u vršenju bezbednosnih operacija samostalno? Da li se u Pekingu akcije jemenskih Huta smatraju akcijama protiv Zapada, ali ne i protiv Istoka pitanja su koja tek čekaju odgovor“, kaže Obradović

Dodaje da ova dešavanja jasno upućuju da će u narednom periodu doći do udara po vojnoj infrastrukturi Huta, pre svega na luku Hadajda.

“Prilikom ozvaničavanja operacije ’Čuvar prosperiteta’ moglo se čuti da pored 10 država u operaciji učestvuju i druge države koje to nisu želele javno da saopšte. Sumnja se na Egipat i Saudijsku Arabiju koje imaju respektabilnu mornaricu i obaveštajnu mrežu u ovom delu sveta. Dokle god doseže domet hutskih raketa, dotle će postojati strah od već viđenih napada“, zaključuje Obradović.

"Izrael vodi civilizacijski rat protiv varvarizma"

Premijer Izraela

Premijer Izraela

Svet 18.12.2023. 19:33

"Izrael vodi civilizacijski rat protiv varvarizma"