PUTIN I AMERIČKI PREDSEDNICI: Za 18 godina vladavine upoznao njih četiri, ali nikad nisu izgrađeni dobri međusobni odnosi

Tokom više od 18 godina na čelu Rusije, bilo kao predsednik ili premijer, Vladimir Putin upoznao je četiri američka predsednika, a pokušaji izgradnje dobrih odnosa nikada nisu potrajali, piše agencija Frans pres (AFP).

Tada gotovo nepoznat široj javnosti, Putin je prvi put postao ruski premijer u avgustu 1999, na poziv tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Njegovo imenovanje je došlo u vreme zahladjenja odnosa sa SAD.

Iako su odnosi Jeljcina i američkog predsednika Bila Klintona bili dobri, taman toliko da prikriju planove za širenje NATO na istok, rat na Kosovu je presekao posthladnoratovski medeni mesec, piše AFP.

NATO je 1999. počeo bombardovanje Srbije, istorijske saveznice Moskve. U znak protesta, ruski premijer Jevgenij Primakov je naredio da se avion kojim je putovao u SAD okrene iznad Atlantika.

Nekoliko meseci kasnije, Putin je preuzeo rukovođenje ruskom vladom.

Opuštanje napetih odnosa počelo je u junu 2001. Posle prvog susreta s Putinom, tada već predsednikom, na samitu u Sloveniji, tadašnji predsednik SAD Džordž Buš rekao je da je ruskog lidera pogledao u oči i "shvatio njegovu dušu".

Približavanje je potvrdjeno posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Putin je, prema Kremlju, bio prvi koji je posle napada pozvao Buša. Nakon što je po dolasku na vlast započeo drugi rat u Čečeniji, navodi AFP, ruski predsednik je ponudio solidarnost u "ratu protiv terorizma".

Novi medeni mesec je kratko trajao. Vašington je u decembru 2001. objavio da napušta sporazum o balističkim raketama iz 1972. (ABM) da bi slobodno mogao da postavi protivraketni štit u istočnoj Evropi, što je Moskva osudila.

Rusija je 2003. bila medju glavnim protivnicima američke invazije na Irak. Godinu dana kasnije, navodi AFP, Moskva je u "narandžastoj revoluciji" u Ukrajini, koja je na vlast u Kijevu dovela prozapadne snage, videla ruku Vašingtona.

Putin je u Minhenu 2007. izneo oštre optužbe na račun SAD, što nije zaboravljeno. Usledio je brzi rat Rusije i Gruzije 2008. i rusko priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije.

Novi američki predsednik Barak Obama je 2009. pokrenuo koncept "resetovanja" odnosa Vašingtona i Moskve, u vreme kada je Putin prešao na mesto premijera Rusije, prepustivši čelo države svom saradniku Dmitriju Medvedevu.

Iako je počelo dobro, potpisivanjem novog sporazuma o nuklearnom razoružanju 2010, nije dugo potrajalo. Američki Kongres je 2012. usvojio niz sankcija ruskim gradjanima nakon što je advokat Sergej Magnicki umro u zatvoru. Ruski poslanici su zatim izglasali sankcije Amerikancima.
Rusija 2011. nije iskoristila veto u Savetu bezbednosti UN da spreči intervenciju NATO u Libiji. Osećajući da ju je zapad prevario posle smrti dugogodišnjeg libijskog lidera Muamera Gadafija, navodi AFP, Rusija neće zaboraviti.

Na izborima 2012. Putin je ponovo izabran za predsednika.

Odnosi Rusije i SAD su potonuli 2014. nakon što su prozapadne snage pobunom preuzele vlast u Kijevu. Usledilo je pripajanje Krima Rusiji i sukob ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Kijev i zapad tvrde da ruske snage pružaju podršku pobunjenicima, navodi AFP.
SAD i njhovi saveznici su Rusiji uveli niz ekonomskih sankcija, na šta je odgovoreno zabranom uvoza hrane.

Moskva je 2015. počela vojnu intervenciju u Siriji da bi spasla svog saveznika, sirijskog predsednika Bašara el-Asada. Budući da Vašington u ratu u Siriji podržava pobunjenike, broj tačaka razdora Rusije i SAD se višestruko povećao.

Iako se Moskva i Vašington ne slažu gotovo ni u jednom važnom svetskom pitanju, aktuelni američki predsednik Donald Tramp u predizbornoj kampanji obećao je da će uspostaviti dobre odnose s Rusijom.

Međutim, nakon što je izabran, Trampov mandat je opterećen optužbama o ruskom mešanju u izbore i saradnji ljudi iz njegove kampanje sa Kremljom, uz nezapamćeni talas medjusobnog proterivanja diplomata i sankcija.