Dvogodišnja klanica

Dve godine kasnije linija fronta je, manje-više onakva kakva je od novembra 2022. godine. Obe strane trpe velike gubitke, a bez nekih velikih efekata.

Evropa i Amerika ne odustaju od politike sankcija prema Rusiji, dok istovremeno Ukrajinu pomažu, utisak je “na kašičicu“. Nije samo do kraja jasno da li to rade zato jer im je takva politika, ili su im mogućnosti ograničene.

Stvari su, naravno, toliko kompleksne da svako ko je na neki način angažovan u ovom sukobu, posredno ili neposredno, mora da, osim o globalnoj politici, vodi računa i unutrašnjopolitičkoj situaciji. I dok je situacija na bojnom polju uglavnom statična, i dalje je otvoreno pitanje kakve će biti konačne političke posledice sukoba koji je do sada odneo već više stotina hiljada života, i doveo do raseljavanja više od šest miliona stanovnika Ukrajine.

Doktor Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, kaže za “Ekspres“ da su linije globalnog javnog mnjenja manje-više iscrtane, i to na liniji ko je uveo sankcije, a ko nije, takođe.

“Doduše, pitanje sekundarnih sankcija ostaje otvoreno - onih sankcija koje gađaju firme koje ’krše’ sankcije iako nisu pod jurisdikcijom zemalja koje su uvele sankcije. Na primer, nedavno je kineska Čoužou banka otkazala poslove transakcije sa ruskim klijentima zbog mogućnosti da sama potpadne pod američke sankcije, a izvesno ima znatan deo poslovnih aktivnosti vezan za dolar i evro i stoga je osetljiva na takvu pretnju. Kijev već duže vreme mora stalno da animira Vašington i pojedine evropske prestonice kako bi se održao ritam ekonomske i vojne pomoći. Ukrajinska vlada nalazi se između dve vatre: s jedne strane raste percepcija da će rat verovatno dugo trajati i pitanje je koliko dugo se pomoć Ukrajini može održati, a sa druge strane važno je očuvati unutrašnju percepciju nepopustljivosti na principima suvereniteta i integriteta zemlje“, ocenjuje Igrutinović.

Jasno je da Ukrajina bez zapadne pomoći ne bi izdržala prethodne dve godine. Ono što se postavlja kao pitanje jeste da li je jedinstvo Zapada u opredeljenosti da pomogne Kijevu i dalje monolitno kao što je bilo i prvog dana.

Doktor Igrutinović veruje da je postignuto jedinstvo ostalo na snazi, ali ističe da je pitanje, kao što svedočimo već nekoliko meseci, ko i koliko želi i može dalje da šalje pomoć. Vašington, kako kaže, tu nastupa sam za sebe, jer je pomoć Ukrajini sada uvezana sa američkom predsedničkom kampanjom, a Stejt department globalno i dalje vodi kampanju sankcionisanja Rusije i presecanja njenih trgovinskih veza.

S druge strane, postavlja se i pitanje koliko su se promenili odnosi u samoj Evropskoj uniji. Teška vremena poput ovog obično stvaraju nove lidere. Utisak je, međutim, da je ta pozicija u EU i dalje upražnjena nakon odlaska Angele Merkel, iako se Makron očito upinje da je zauzme. Hoće li EU konačno dobiti novog lidera posle Merkelove?

“Neće EU dobiti istaknutog lidera. Makron se iz više razloga do sada nije mogao tako pozicionirati. Iako je Nemačka zbog američkog ’ispadanja iz igre’ u smislu pomoći u ovom periodu, sada postala de facto najveći spoljni pomagač Ukrajine, Šolc lično nije zauzeo vidljivu prvu poziciju, a čini se da se iste i kloni. Nemačka vladajuća koalicija ne stoji sjajno u ispitivanjima javnog mnjenja pre svega iz unutrašnjih razloga, i SPD i Šolc su više okrenuti tim brigama“, ocenjuje dr Igrutinović.

Pritom, kada je reč o pomoći koja se šalje Ukrajini, prema Igrutinovićevim rečima, nisu poseban problem pare, iako se i tim povodom često mogu čuti kritički tonovi u zapadnom javnom mnjenju.

“Paket pomoći od 50 milijardi do 2027. je usvojen, a Orbanovo blokiranje tog paketa u decembru bilo je samo taktično i iz direktnih interesa da se odblokiraju sredstva iz kohezionih fondova EU za Mađarsku. Za EU i države članice problem je vojna pomoć jer su zalihe dobrim delom ispražnjene, a povećanje industrijske proizvodnje za odbranu još nije na onom nivou na kojem se očekivalo. Od obećanih milion granata kalibra 155 mm do marta ove godine neće biti ništa. Pominje se brojka da će to biti samo 300-400 hiljada, ali su očekivanja da će novi pogoni za proizvodnju municije početi da isporučuju robu u drugoj polovini godine. Dakle, problem je na nivou industrijske politike, moguće brzine pravljenja novih fabrika i pitanja ko će da snosi troškove te ekspanzije“, kaže dr Igrutinović.

S njim se na neki način slaže i vojni analitičar Aleksandar Radić koji na pitanje može li Ukrajina da računa na veću pomoć od Zapada od ove koju je dobila, odgovara da je nastupila kriza u odnosu prema Amerikancima jer su, zapravo, uz nedostatak resursa na Zapadu, američki predsednički izbori Ukrajincima veliki problem.

Nova razmena zarobljenika Rusije i Ukrajine

Pregovori urodili plodom

Pregovori urodili plodom

Svet 08.02.2024. 21:25

Nova razmena zarobljenika Rusije i Ukrajine

“Volja postoji i mislim da će sada i ukrajinski saveznici pokušati da im obezbede podršku tako što će dati manje količine, ali sofisticiranih sredstava velike materijalne moći, velike preciznosti, velikog dometa. To je zapravo ono što se najavljuje kao tema da će, recimo, uvođenje u naoružanje F-16 ići paralelno sa, recimo, isporukama raketa koje će F-16 moći da koriste za dejstvo na velikim udaljenostima. Naime, ne verujem da će F-16 da ulaze, ako je bilo ko razuman na ukrajinskoj strani, u borbe za prevlast u vazdušnom prostoru kroz vazdušni pojas sa ruskim avionima. Ali će biti platforme koje će se koristiti sa dalekim i preciznim raketama“, kaže Radić za “Ekspres“.

On objašnjava da bi ulazak u vazdušne duele sa ruskim lovcima za Ukrajince bio vrlo rizičan u ovakvoj situaciji sa opremom koju imaju jer Rusi na liniji fronta mogu da obezbede jedinstveno informaciono polje, radarsko osmatranje iz vazduha i sa zemlje i da koristeći dalekometne rakete vazduh-vazduh uz kontrolisane rizike, drže Ukrajince na distanci.

“Ali Ukrajincima je potrebna zamena resursa za avione koji se istroše, koji su nasleđe Sovjetskog Saveza ili nešto što su dobili iz vojne pomoći i F-16 može maksimalno doći do izražaja upravo kao to, kao platforma za dejstvo vođenim sredstvima za udare po dubini“, kaža Radić.

Sa čisto vojničke strane, situacije je takva da, kako kaže Radić, nijedna strana nema resurse kojima se može promeniti statičnost na liniji fronta.

“Ruska vojska pokušava da drži liniju fronta i da napreduje sa određenim, limitiranim brojem ljudi koji je definisan kroz politički imperativ da se koriste primarno dobrovoljci i rezervisti iz sredstava mobilizacije iz jeseni 2022. godine, bez proširenja mobilizacije zbog izazova koji bi to predstavljalo za domaće javno mnjenje. Oni zvanično kažu da ostvaruju ciljeve operacije, ali je veliko pitanje šta je to u praksi s obzirom na vrlo malo napredovanje. Stvara se propagandna slika da oni time zapravo ’lome’ resurse ukrajinske vojske, ali to je ista priča koja se pričala i oko Soledara i oko Bahmuta pre godinu dana, pa se pokazala netačnom. Linija fronta ne samo da je bila održiva nego su čak Ukrajinci pokušali sa napadnim dejstvima. Čini se da Rusi još nemaju priliku da slome front, da negde naprave radikalne poteze. Nagoveštava se da bi možda mogli da krenu na Krupjansk, da imaju ideje da nešto učine, ali do sada, koliko vidimo, Rusi pokušavaju da urade ono što je zapravo nasleđeni i neurađeni posao od prvog dana rata - da zauzmu Avdijevku i da poprave situaciju na ostalim delovima fronta“, kaže Radić.

A ukrajinska vojska, sa druge strane, ni do sada nije ispunjavala, a i sada ne ispunjava ni osnovne preduslove za preduzimanje napadnih operacija od kojih bi mogli da očekuju neke ozbiljnije efekte.

“Nemaju prevlast u vazdušnom prostoru, zasićenje sredstvima vatrene podrške im je veoma nisko u odnosu na potrebe. A da stvar sada bude gora po njih, nedostaje im i municije za haubice 155 milimetara, kao i za one koje su imali ranije - 152, i 122 milimetra, koje su nasleđe Sovjetskog Saveza. Jedni drugima, međutim, nanose velike gubitke koristeći nova sredstva. Sada su dronovi postali na frontu neka vrsta zamene za artiljeriju sa ukrajinske strane, a kod Rusa korisna dopuna jer oni i dalje imaju municiju, što svoju, što iz uvoza iz Severne Koreje. Igra se nastavlja. Očigledno je da će linija fronta i dalje da bude statična i da nema nagoveštaja da će nešto radikalno da se desi“, procenjuje Radić.

Sagovornik “Ekspresa“ slaže se sa tvrdnjom koju je Vladimir Putin izneo u intervju Takeru Karlsonu da je Rusiju nemoguće pobediti na bojnom polju jer je njihov potencijal “više nego dovoljan da nastave rat protiv Ukrajinaca na duže staze“.

Problem, međutim, kako kaže, nije ruska vojska, već je pitanje kako će se postaviti ruska država na duže staze.

“Koliko sva ova iskušenja koja se dešavaju mogu da utiču na stav javnog mnjenja, na stvaranje poremećaja unutar ruske države koji mogu da dovedu do promena. Vojska će biti tamo gde je, na liniji fronta“, kaže Radić.

Da li će se išta od toga videti na predsedničkim izborima koji Rusiju očekuju u martu? Radić nema sumnje u pogledu toga ko će na ovim izborima pobediti, ali ističe da je “konstrukcija te priče sve više krhka“.

“Mislim da na duži period, što se kaže, to nije baš povoljna situacija po Putina“, dodaje Radić.

Sličnog je mišljenja i dr Milan Igrutinović koji, doduše, ocenjuje da deluje da je Putinova trenutna pozicija stabilna, ali dodaje i da će izbori u Rusiji biti održani u atmosferi straha, hapšenja i formalnih zabrana prema bilo kome ko ozbiljno formuliše stavove protiv Putina, “tako da je ruska politička trasa posve tmurna“.

Ove godine, međutim, na predsedničke izbore trebalo je da idu i Ukrajinci, ali je Vrhovna rada (parlament) početkom februara ponovo produžila vanredno stanje za 90 dana, što je onemogućilo da ti izbori budu održani u prvoj polovini 2024. godine.

Šta će se, međutim, dogoditi kad do izbora u nekom trenutku dođe. Doktor Igrutinović ocenjuje da je pozicija Zelenskog, kao i Putinova, trenutno stabilna, ali dodaje i da je za njega prvo neposredno pitanje da li će biti negativnih posledica posle smene vojnog vrha, odnosno načelnika Generalštaba Valerija Zalužnog. Određene kritike na račun predsednika Ukrajine iznosio je i popularni gradonačelnik Kijeva, bivši bokserski šampion Vitalij Kličko.

“U Kijevu je bilo različitih stavova kad je reč o održavanju predsedničkih izbora. Nema sumnje da je Zelenski u slabijoj poziciji nego u prvoj godini rata, ali su u njegovim rukama ne samo moć, nego i svi vrući krompiri, pa se i potencijalni oponenti ne ističu previše u želji da ga zamene“, kaže dr Igrutinović.

Aleksandar Radić dodaje da je Zelenski opsednut političkom igrom.

“Očigledno je njegovo težište unutrašnja politika i da rat doživljava tu samo kao paravan u nečemu što je njemu bitno - ostati u igri na vlasti. I naravno da na duži rok on time radi protiv sebe i da će izazvati reakciju, da će, recimo, konsolidovati svoje neprijatelje u nastojanju da ga politički slome“, procenjuje Radić.

Upotrebna vrednost intervjua

Komentarišući intervju koji je ruski predsednik Vladimir Putin dao američkom novinaru Takeru Karlsonu, dr Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske poslove kaže da je “tu nastupio svako sa svojih pozicija“.

“Karlson je hteo da američkoj publici nekako pojača utisak da tekuća Bajdenova spoljna politika samo donosi troškove i probleme, i da odigra u Trampovu korist preko kritike NATO-a i faktičkog slavljenja jakih inostranih lidera sa kojima bi se Tramp bolje nosio. Putin se prepustio svojim tumačenjima istorije, malo za domaću publiku, a malo i zato da bi dublje bio shvaćen u inostranstvu (na stranu to na šta liči njegovo tumačenje istorije). Ali, kad se razgrne fascinacija samim intervjuom, neke analize pokazuju da je Putin otvorio mali prostor za razgovore, iznevši i širu rusku poziciju. Ipak, nije previše izgledno da će to sada iko posebno ozbiljno shvatiti i prihvatiti. Stoga, verujem da će se i rat nastaviti i čekati neko razrešenje političkih odnosa preko promena stanja na terenu“, kaže dr Igrutinović..

Gubici

Obe strane tokom dve godine rata pretrpele su ozbiljne gubitke u ljudstvu, ali i u tehnici. O privrednim gubicima iluzorno je i govoriti, naročito kada je reč o Ukrajini. Utisak je, ipak, da su ruski gubici znatno veći.

“Da, ruski gubici su veći, ali to ne znači da su im resursi narušeni“, kaže Aleksandar Radić i slaže se da su gubici poput potapanja krstarice “Moskva“ , komandnog broda Crnomorske flote, kao i još nekoliko većih površinskih brodova, te oštećenje jedne podmornice, obaranje desetina aviona vrlo bolni udarci, “ali to neće promeniti tok rata, neće slomiti rusku vojsku“.

“Da se razumemo, ukrajinski resursi ograničeni su voljom Zapada da ih održavaju na životu. I Ukrajinci su vrlo efikasno iskoristili neka sredstva, srazmerno okolnostima kao što su haubice 155 milimetara. Ali, postoji tu specifična razFlika u dejstvu po ciljevima po dubini. Ukrajinci su bili dosta efikasni u dejstvu po ruskoj ključnoj infrastrukturi i komandnim mestima. Dronovima ugrožavaju sada već i skloništa goriva, komunikacije. I imali su uspešno dejstvo po bazama. A Rusi krstarećim raketama dejstvuju po urbanim sredinama, po dubini, sada sa težištem od kraja decembra na fabrikama odbrambene industrije. Kada se sve to skupa izmeri, Ukrajinci više dejstvuju po klasičnim vojnim ciljevima, a Rusi pokušavaju da onesposobe neke važne elemente funkcionisanja političkog i vojnog sistema Ukrajine“, kaže Radić.

Šta je sve Putin rekao u intervjuu o kojem priča ceo svet (FOTO)

Aktuelno

Aktuelno

Svet 09.02.2024. 09:48

Šta je sve Putin rekao u intervjuu o kojem priča ceo svet (FOTO)