RUMUNIJA ZBOG RUSIJE PONOVO ŽELI DA BUDE KLJUČNI IGRAČ NA CRNOM MORU: Bukurešt planira da posle 22 godine ponovo ima podmornice

Novopostavljeni rumunski ministar odbrane Mihail Fior najavio  je da će prvi put posle 22 godine rumunska ratna mornarica krenuti u nabavku novih podmornica koje bi trebale da zaplove u patrole Crnim Morem. Prema njegovim rečima Bukurešt želi time da Rumunija ponovo postane ključni igrač na Crnom Moru.

"Postoji velika potreba za modernizacijom pomorskih snaga Rumunije. Ovaj veoma ambiciozan program će vratiti Rumuniju kao ključnog igrača na Crnom moru ", rekao je ministar tokom saslušanja pred poslanicima u parlamentu o sovm radu.

On je dodao i da je "razvoj nove podmornice srednjoročni plan i da će podmornica biti proizvedena u brodogradilištu u Rumuniji".

Rumunija je inače bez podmornice funkcionisala više od 22 godine, kada je jedina prethodna, Delfinul klase Kilo penzionisana.

Inače, do tada jedina rumunska podmornica nabavljena je bila u vreme Čaušeskua iz Sovjetskog Saveza 1985. godine. Do kraja Hladnog rata podmornica je uglavnom korištena za praćenje brodova NATO pakta koji su povremeno uplovljavali u Crno More u poslednjim danima Hladnog rata.

Uprkos brojnim planovima za remont, podmornica je ostala neoperativna jer je Rumunija promenila stranu i pridružila se Nato 2004. godine.

Vojni analitičar Ion Petresku rekao je za Euronevs: "Nova rumunska podmornica će biti slična onoj koju koriste druge države članice NATO-a, poput Nemačke i Holandije, kako bi se bolje koordinisale zajedničke operacije. To bi mogla biti čak i replika nemačke podmornice tipa 214. ", dodao je on.

Tip 214 može koštati do 500 miliona evra istakao je Petresku

Zbog "izuzetno agresivnog prisustva Rusije u regionu, Rumunija mora da poveća svoje pomorske sposobnosti. NATO savez je u potpunosti svestan važnosti Crnog mora za sve svoje članove ", rekao je ministar odbrane Fifor kada je najavio odluku o gradnji nove podmornice.

On je zatvorio parlamentarnu raspravu rekavši da je prošle godine Rumunija odbila izdvajanje oko 2% BDP-a, u skladu sa zahtevima NATO-a, i bila jedne od samo pet zemalja NATO-a koje su to učinile.