Svet
23.03.2024. 14:58
Svet
23.03.2024. 17:20
RTS
Smrtonosni niz od 1995.
Dubrovka, Beslan... Rusija, nažalost, pamti veliki broj krvavih terorističkih napada
Napad u koncertnoj hali Krokus u Moskvi u petak uveče samo je još jedna u nizu teorističkih akcija koje su izvedene u Rusiji nakon raspada Sovjetskog saveza. Ta država od 1995. godine preživela je nekoliko velikih napada u kojoj je život izgubilo više hiljada ljudi.
Teroristički upad u koncertnu dvoranu Krokus jedan je od najkravijih napada u istoriji postsovjetske Rusije. Ipak, smrtonosni niz počeo je još 1995. godine.
Grupa naoružanih čečenskih militanata predvođena Šamilom Basajevom 14. juna 1995. uzela je za taoce 1.586 stanovnika Budjonovska u Stavropoljskoj pokrajini i držala ih u zgradi gradske bolnice.
Posle pokušaja specijalaca da upadnu u zgradu održani su pregovori, kojima je napadačima omogućeno da sa nekim od talaca napuste grad. U napadu je poginulo 129 ljudi, a 317 povređeno.
Do leta 2005. godine, tokom kontraterorističke operacije u Čečeniji, ubijeno je 30 učesnika i organizatora terorističkog napada.
U periodu 1995–2019, još 31 učesnik je uhapšen i osuđen na dugogodišnje zatvorske kazne, a još 29 osoba je stavljeno na poternicu. Organizator terorističkog napada Šamil Basajev ubijen je 2006. godine kao rezultat specijalne operacije FSB u Ingušetiji.
U Kaspijsku (Dagestan), 16. novembra 1996. godine, teroristi su digli u vazduh devetospratnu stambenu zgradu u kojoj su živele porodice graničara. U terorističkom napadu poginulo je 68 ljudi, uključujući 21 dete.
Devetnaestog marta 1999. dogodila se eksplozija bombe na Centralnoj pijaci u Vladikavkazu. Poginule su 52 osobe, a više od 150 je povređeno, prenosi RTS.
Prvih dana septembra 1999. godine, kada je više jakih eksplozivnih naprava uništilo stambene zgrade u Bujnasku, u Republici Dagestan, Volgodonsku u Rostovskoj oblasti i Moskvi, usmrtivši skoro 300 ljudi dok je više 840 osoba pretrpelo fizičke i psihičke posledice.
Nakon zvanične istrage, koja se završila tri godine kasnije, potvrđeno je da je sedam osumnjičenih ubijeno, šestoro je osuđeno za terorizam, a jedna osoba je i dalje u bekstvu.
Prema istrazi, napad u Moskvi i Volgodonsku je organizovao i vodio Ačemez Gočijajev, koji je predvodio jednu grupu vehabija, dok je eksplozivne naprave u Bujnasku postavila druga grupa.
Tokom proslave Dana pobede u Velikom otadžbinskom ratu 9. maja 2002. godine, u Kaspijsku u Republici Dagestan snažna detonacija eksplozivne naprave ubila je 43 osobe, a povredila je još oko 120 ljudi.
Za organizaciju napada optužen je član kriminalnog podzemlja Rapani Halilov, koji je likvidiran 2007. godine.
Svet i dalje dobro pamti talačku krizu u moskovskom pozorištu na Dubrovki. U prepunom pozorištu, veća grupa naoružanih Čečena držala je od 23. do 26. oktobra 2002. godine 912 gledalaca mjuzikla "Sever–Jug“ kao taoce.
Zbog opasnosti od eksplozije zgrade i gubitka života, 26. oktobra ruske specijalne snage izvele su prinudnu operaciju oslobađanja talaca. U terorističkom napadu ubijeno je 130 talaca. Svi militanti, 21 muškarac i 19 žena, tada su ubijeni.
Bombaši samoubice 27. decembra u Groznom, u dvorištu zgrade Vlade Čečenske Republike, digli su u vazduh dva kamiona napunjena eksplozivom. U terorističkom napadu poginula je 71 osoba, a ranjeno je još 640.
Uz pomoć sedam kilograma dinamita, bombaš-samoubica 5. decembra 2003. godine digao je u vazduh voz na liniji Kislovodsk – Mineralne Vode. Tom prilikom poginulo je 47 ljudi, a povređeno 186. Odgovornost za teroristički napad preuzeli su čečenski teroristi.
Šestog februara 2004. godine razorna, prljava bomba napunjena zavrtnjima ubila je 41 putnika moskovskog metroa, dok je više od 200 osoba povređeno.
Gotovo istovremeno, 24. avgusta 2004. u vazduhu iznad Rostovske i Tulske oblasti eksplodirali su putnički avioni Tu-154B-2 kompanije "Sajbirija erlajns" na letu Moskva–Soči i Tu-134A-3 "Volge Avijaekspresa" na liniji Moskva–Volgograd pri poletanju sa Aerodroma "Domodedovo".
U napadu je poginulo 89 ljudi. Eksplozivne naprave u avionima detonirale su žene-samoubice.
Čečenski teroristi su 1. septembra te godine uzeli za taoce više od 1.100 učenika srednje škole, njihove rođake i nastavnike u Beslanu u Severnoj Osetiji.
Drugog septembra, posle pregovora, banditi su oslobodili 25 žena i dece, dok je narednog dana, tokom napada, većina talaca oslobođena.
Prethodno je došlo je do eksplozije u sportskoj sali škole, pa su zatočeni počeli da beže.
Usledila je razmena vatre specijalnih snaga sa teroristima i tom prilikom je ubijeno je 27 napadača. Preživeo je samo jedan, Nurpaši Kulajev, čija je smrtna kazna preinačena u doživotni zatvor.
Nažalost, bilans terorističkog napada bio je i 334 mrtva među kojima su 186 bila deca, 17 nastavnika i školskog osoblja kao i destorica specijalaca.
Još jedan napad sa više od 40 žrtava dogodio se 29. marta 2010. godine. Dve bombe eksplodirale su u moskovskom metrou usmrtivši 41 osobu, dok 88 ljudi povređeno.
Komentari
