SAMO DŽERSI SPASAVA BRITANCE

SAMO DŽERSI SPASAVA BRITANCE


Britanska premijerka Tereza Mej priprema non-pejper koji će ublažiti dosadašnju tvrdu poziciju kada je reč o Bregzitu i napuštanju trgovinskog sporazuma sa EU

Kao kod svakog teškog razvoda, EU i Britanija nastoje da izgube što manje. Ostavljeni čvrsto drži poziciju i onda kada mu to ne odgovara, dok onaj koji ostavlja preispituje odluku i procenjuje troškove. Kalkulacija Britanaca u slučaju Bregzita, međutim, debelo je omanula. Iako je premijerka Tereza Mej pre dve godine samouvereno najavila da će Britanija platiti ceh i otići, računica, ispostavilo se, nije nimalo jednostavna. London je potcenio troškove odlaska iz Unije pa će, umesto projektovanih 350, morati nedeljno da izdvaja 438 miliona funti, i to sve do marta sledeće godine, kada ta članica zvanično izlazi iz EU.

Loše ekonomske procene nisu jedini problem Ujedinjenog Kraljevstva. Spori pregovori s Briselom i pretnje Londona da će napustiti jedinstveno evropsko tržište alarmirali su finansijski i biznis sektor na Ostrvu. Više banaka koje su simboli londonskog Sitija saopštilo je da će biti primorano da izmesti aktivnosti i zaposlene, ali je kasnije ublažilo izjave. Banka Engleske je ocenila da bi 10.000 zaposlenih u sektoru finansijskih usluga moglo biti premešteno još prvog dana Bregzita, dok je Evropski bankarski regulator ukazao na manjak priprema finansijskih institucija za izlazak Velike Britanije iz Unije i zatražio da budu spremne za Bregzit bez sporazuma.

MLITAVI NON-PEJPER

Za razliku od njih, kompanije su već pripremile rezervni plan u slučaju napuštanja trgovinske unije. One su krenule u izradu strategija, suočene s time da mogu ostati bez evropskih pasoša koji im omogućavaju rad na Starom kontinentu. Paralelno s tim, evropske kompanije s filijalama u Britaniji započele su procenu isplativosti ostanka na britanskom tržištu. Gigant „Erbas“ je najavio mogućnost povlačenja, a istraživanje advokatske firme „Bejker end Mekenzi“ pokazalo je da je polovina stranih kompanija već smanjila svoje investicije u Britaniji.

I konsultantska kuća „Oliver Vajman“ iznela je crne prognoze. Ona je procenila da će izlazak iz trgovinske unije dovesti do visokih uvoznih carina i regulatornih ograničenja, koji bi mogli da dovedu do troška za britansku ekonomiju od ukupno 27 milijardi funti. Restorani i trgovački centri će u tom slučaju izgubiti poslovnu dobit usled poremećaja i prekida u lancu snabdevanja, a gubitak profita i rast troškova direktno će pasti na teret domaćinstava, koji bi mogli da ostanu bez 1.000 funti godišnje. Procene su da će čak i prema najpovoljnijem scenariju, koji isključuje rast carina i regulatornih barijera, troškovi administracije ipak skočiti. Povećana papirologija i kašnjenje zbog carinskih kontrola verovatno će povećati troškove domaćinstava za 250 funti, čime bi ukupan trošak za ekonomiju iznosio 6,8 milijardi funti.

svet1Dok ishodi Bregzita ostaju neizvesni, naša analiza pokazuje da će u slučaju svakog scenarija doći do povećanja troškova građana, smatra Dankan Bruer

– Dok ishodi Bregzita ostaju neizvesni, naša analiza pokazuje da će u slučaju svakog scenarija doći do povećanja troškova građana. Dogovor o Bregzitu koji ne bi rezultirao novim carinama sa EU ipak bi povećao birokratske izdatke za uvoz, smanjio dobit poslovnog sektora i povećao cene za potrošače – izjavio je Dankan Bruer iz „Oliver Vajmana“.

Takve najave podstakle su pet najvećih biznis lobija da ujedine snage i olabave čvrstu poziciju Mejove kad je reč o napuštanju trgovinskog sporazuma. Korporativni lobisti su iskoristili njenu novu otvorenost za razgovore, koja se, slučajno ili ne, poklopila s gubitkom većine na prošlogodišnjim izborima. Proizvođači automobila „Honda“ i „BMW“ upozorili su da će lanac snabdevanja biti presečen ukoliko se napusti carinska unija i jedinstveno tržište EU, a preduzetnici su poslali pismo predsednici vlade uz propratnu pretnju „Erbasa“ o povlačenju iz Ujedinjenog Kraljevstva, koju mnogi ministri nisu shvatili ozbiljno. „Erbasovu“ najavu ministar zdravlja Džeremi Hant nazvao je „neodgovornom“, dok je šef diplomatije Boris Džonson odvalio: „Ko jebe biznis“, a onda pojasnio da je mislio „samo“ na korporativne lobiste. Torijevska premijerka imala je neočekivani odgovor. Mejova je istakla da svi imaju pravo na mišljenje, pa i privrednici, a na stranu biznisa stali su i ministar privrede Greg Klark i kancelar Filip Hamond.

Da li će Mejova opustiti svoj čvrst stav i zaštititi interese velikih kompanija, biće poznato 9. jula, kad će ona izaći s nonpejperom u kojem će se naći finalni detalji Bregzita. Kako piše „Ekonomist“, u tom dokumentu koji kruži Vajtholom navodi se da Britanija treba da ostane na jedinstvenom tržištu roba, ali ne i na jedinstvenom tržištu usluga. U kombinaciji s carinskom unijom, takva opcija poznatija je kao „Džersi“ ili „Isle of man“, s obzirom na to da ta ostrva tako funkcionišu danas. Provlači se i ideja da će ta varijanta biti predstavljena kao privremeno rešenje kako bi se umirili pobornici Bregzita.

CRVENA LINIJA

Za sada oni ne odustaju od tvrdog stava. Boris Džonson napao je „mekan i naizgled beskrajno dug proces“, dok je nekoliko ministara iznelo stav da „Džersi“ prelazi crvenu liniju. I pojedini stručnjaci tvrde da se takvim rešenjem ništa ne postiže, s obzirom na to da tržište usluga čini 80 odsto britanske privrede. Čarls Grant iz Centra za evropske reforme očekuje da će ta razmatranja primorati pojedine ministre na ostavku. A jedan od njih mogao bi da bude i Boris Džonson.

Čak i ako biznismeni pobede u igri nerava, postavlja se pitanje da li će Brisel pristati na ublaženu zamisao Tereze Mej. Evropski lideri su skeptični jer smatraju da je nemoguće ostaviti Britaniju na jedinstvenom tržištu bez slobodnog kretanja radne snage. Drugi se nadaju da se Mejova može još jače pritisnuti i da se od nje može izvući više para za budžet EU. Ima i onih koji bi svesrdno prihvatili ponudu britanske premijerke, a to se pre svega odnosi na nemačke biznismene koji imaju velike uloge na britanskom tržištu. Hladni Bregzit bi mogao da izazove gašenje više hiljada radnih mesta kod nemačkih snabdevača automobilske industrije. Zanimljivo je da oko 42.500 zaposlenih u Nemačkoj zavisi od veza između dobavljača auto-delova i Britanaca. Od ukupnog izvoza automobila u svetu, 15 procenata, odnosno 19 milijardi evra, ide u Veliku Britaniju.

 

Udarac za regione

Najnoviji izveštaji eksperata pokazali su da će Bregzit negativno uticati na regione izvan Londona. Prema njihovom mišljenju, najgore će proći stanovništvo u Severnoj Irskoj, Velsu, Midlendu i na severoistoku zemlje.

Institut za istraživanje javnih politika je došao do podataka da će tvrdi Bregzit pogoditi domaćinstva van prestonice zbog toga što njihov potrošački obrazac uključuje više roba i usluga koje će pogoditi rast cena. Vels i severoistok države su najugroženiji s obzirom na to da se oslanjaju na proizvodnju roba i hrane namenjenih izvozu u EU. Pod rizikom su i Flintšir, Vreksham, Sanderland, Telford, Vrekin, južni i zapadni Derbišir, kao i Luton. – Sve grupacije stanovništva, uključujući najsiromašnije, suočiće se s negativnim posledicama – poručili su iz Instituta za istraživanje javnih politika

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar