SARAJEVSKI PEDRITO: Sve o počecima političke karijere novog premijera Španije

U prostorijama srpskog člana Predsedništva BiH u Sarajevu, nekada 1997. godine, za stolom sede Karlos Vestendorp i Momčilo Krajišnik. Pored njih najbliži saradnici. Pregovori se vode oko uvođenja zajedničke valute za BiH, himne, zastave, zakona... Krajišnik, u pregovorima poznat kao Mr. No, ovoga puta naišao je na sebi sličnog. Iako je Evropska unija, bar u početku, imala ideju da u Bosnu pošalje neko „veće ime" poput bivših premijera neke od zemalja EU, recimo Felipea Gonzalesa ili Margaret Tačer, na kraju je izbor pao na Karlosa Vestendorpa, u to vreme španskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Vestendorp, koga su mediji ubrzo prozvali „uterivač Dejtona", neumoljivo je odbacio Krajišnikove predloge i nacrte na kojima se nalaze srpski nacionalistički simboli, od dvoglavog orla do pravoslavnih manastira. Isto je postupio i prilikom pregovora s drugim stranama, nakon čega se uvodi konvertibilna marka neutralnog nacrta i evropski plava zastava.

U prostoriji na Palama, naslonjen na zid mimo glavnog pregovaračkog stola sedi Vestendorpov šef kabineta Pedro Sančez, zvani Pedrito. Ovaj 26-godišnjak, koji je pre zaposlenja u Ulici maršala Tita u Sarajevu radio u jednoj konsultantskoj firmi u Njujorku, nije verovatno mogao ni da pretpostavi da će za svega 20 godina dostići vrhunac karijere i postati premijer Španije.

Pedrito i čelična guza
„Pedrito je još u Njujorku dolazio u moju porodičnu kuću na večere. Razgovarali smo o politici, čavrljali i pripremali mu topli obrok. Svideo mi se Sančezov interes za politiku, kao i njegovo poznavanje engleskog i francuskog jezika", ispričao je medijima Vestendorp. Nakon što Vestendorp napušta Ist River i odlazi na novu dužnost u Sarajevo, u julu 1997. godine, poziva Sančeza da mu bude šef kabineta kako bi zajedno pratili poštuju li Srbi, Hrvati i Muslimani odredbe iz netom potpisanog Dejtona.

„U tom trenutku u Bosni mi nije trebao intelektualac koji će ići sa mnom, nego čovek od akcije koji će pripremiti razgovore s jednima, drugima i trećima na različitim jezicima a da se pritom prema svima odnosi dobro. Mi smo tada tamo imali poslednju reč. To je razlika u odnosu na pregovore koje Pedrito danas vodi. On sada primenjuje ono što je naučio od starog lisca. Stražnjica od čelika tokom pregovora. Sesti i izdržati koliko se može", objasnio je Vestendorp za hrvatski list „Globus", dok je za bosanski „Dnevni avaz" rekao da je vrlo sretan i ponosan što je njegov nekadašnji učenik danas postao prvi čovek Španije.

„Kao prijatelj, tu sam da mu pomognem kad god i šta god mogu. Ipak, ne verujem da mu treba savet od mene šta da radi kada su Balkan i BiH u pitanju. On sam ima veoma mnogo iskustva s tim regionom. Imajte na umu da se politika definiše konsenzusom unutar EU i da Španija tu ipak nema mnogo prostora. A imamo i svoje unutrašnje razloge za neke poteze koji su povučeni ranije."

Vrlo je moguće da su ga upravo mučni maratonski pregovori u BiH pripremili za pregovore i strpljive i istrajne političke poteze koji su ga danas i doveli na mesto šefa španske vlade. Sančez je, naime, prvo preživeo pravu buru i pad podrške Socijalističkoj radničkoj stranci i pre i nakon što se našao na njenom čelom. Iako na izborima 2016. socijalisti osvajaju najmanji broj mandata od 1977. godine, Sančez odbija formiranje manjinske i nestabilne vlade s Marijanom Rahojem: „Ne je ne, gospodine Rahoj", istakao je javno Sančez iako je dogovor bio da se socijalisti suzdrže od glasanja i tako prećutno potvrde novi Rahojev mandat. Sančez je strpljivo sačekao i 2018. godinu, kada je pokrenuo izglasavanje nepoverenja Rahojevoj vladi, a potom neizvesnim glasanjem poslanika (u skupštini ima samo 84 poslanika, a za izglasavanje za premijera potrebna mu je podrška 176 zastupnika) postaje novi predsednik vlade. Sada mora postići i kompromis sa strankama različitih interesa, uključujući katalonske i baskijske zagovornike nezavisnosti, ukoliko želi da se održi na vlasti do 2020. godine, kada se održavaju sledeći redovni izbori. Da bi ostvario tu ambiciju, Sančez mora pokazati i primeniti sve veštine koje je stekao tokom 25 godina bavljenja politikom. A možda će mu u tome upravo pomoći iskustvo pregovora s tek „pomirenim" stranama u trusnoj BiH.

„Svestan sam odgovornosti koju preuzimam, kompleksnog političkog trenutka kroz koji prolazi naša zemlja. Suočiću se sa svim izazovima ponizno i predano", poručio je Sančez. „Da, može se", odjekivao je poklič Podemosa dok je Rahoj oproštajno stisnuo ruku Sančezu.

Iako su mediji poput „Naše borbe" 1997. pisali da „na liniji Dejtona, u međusrpskim bosanskim svađama i podelama, Vestendorp izrazito podržava predsednicu Biljanu Plavšić, dok bi Radovana Karadžića, zajedno s generalom Ratkom Mladićem, najradije video u Hagu", Plavšićeva u izjavi za „Ekspres" kaže da se tada mlađanog Sančeza ne seća. Ne seća ga se ni Krajišnik, kao ni gotovo iko od učesnika i savremenika dejtonskog vremena s kojima smo razgovarali. To ipak nije zaustavilo polemike i pitanja na čijoj će strani biti, hoćemo li imati koristi, hoće li nas se setiti u svojim političkim strategijama... Baš kao i uvek kada „neko naš" uspe u svetu... Sančez će, po svojoj prilici, morati s vremena na vreme da se osvrne i na naš region, posebno kada se uzme u obzir situacija s Katalonijom, koja je samo za sada pod kontrolom.

Mentor koji se samo poželeti može
„Mislim da će, što se tiče Kosova, slediti svog prethodnika Rahoja. Španci su se najmanje ogrešili o nas", kaže za „Ekspres" Biljana Plavšić. „Vestendorp je bio veoma tolerantan čovek, posebno kada znamo ko je došao posle njega. Da nam je u Republici Srpskoj ona situacija kao kada je on bio tu, možemo samo da poželimo. Nadam se da je Sančez nešto naučio od njega. Znate li samo koliko je nadležnosti posle Vestendorpa, iako sam ja tada već bila u Hagu, predato na nivo BiH? Kako se ono kaže: barjak nosi Ešdaun. Sto puta sam rekla da preko mene žive to ne bi mogli da urade. Sada možemo samo da poželimo vreme Vestendorpa. Složili smo se šta je važno -Dejtonski sporazum. Ja ga nisam potpisala, drugi su to uradili, ali su očigledno mislili: ajde da ga potpišemo pa ćemo ga kasnije opstruisati. Mene su posle optuživali da sam izdajica jer sam sprovodila sporazum, a danas ga se svi hvataju. Ali džaba, vreme je prošlo! Mi kao da nemamo smisla za pravnu državu. Pa to je svetinja, to su međunarodni ugovori. Vestendorp nikada sebe nije doveo u neku ostrašćenu situaciju, on se samo držao dokumenta. Samo to treba raditi"

Imao je dobrog učitelja
Sličan stav u izjavi za „Ekspres" izneo je i Momčilo Krajišnik, koji -iako se ne seća Sančeza -odlično pamti njegovog mentora Vestendorpa.

„Za sve vreme priče o Kosovu, Španija se ponaša vrlo korektno, i to je ohrabrujuće jer nije priznala nezavisnost. Što se tiče Vestendorpa, on je bio jedan od prvih visokih predstavnika UN u BiH i bio je vrlo korektan. Nije nikada nametao rešenje. Makar u one dve godine kada sam ja bio član Predsedništva. Sančez je u tom smislu imao dobrog učitelja i verujem da će sada uspešno voditi svoju zemlju u ovo turbulentno vreme. Nadamo se da će zadržati politiku svog prethodnika, a to je da se ne prihvata nasilno otcepljenje Kosova od Srbije -smatra Krajišnik.

Dakle, mladi lav socijalista visokog stasa, zavodljivog osmeha i energije, master političke ekonomije, sa iskustvom u konsaltingu u Americi, rada u Evropskom parlamentu i potom pregovora u Sarajevu. Dobar CV za čelične političke poteze.