SNOP MRAKA

SNOP MRAKA

(AP Photo/Czarek Sokolowski)


Evropu su pogodile dve vesti, jedna da su u Varšavi poljski predsednik Andžej Duda i premijer Mateuš Moravjecki marširali sa 200.000 nacionalista, i druga, još važnija, da su Merkelovu posle 13 godina na vlasti iz nje izgurali upravo nezadovoljni desničari

Izraz „fascismo” potiče od italijanske reči „fascio”, koja doslovno znači snop, a preneseno savez. Koren joj je u latinskoj reči „fasces”, koja je u Starom Rimu označavala snop pruća sa sekirom, koji su sluge diktatora koristile za kažnjavanje prestupnika, a kasnije će postati simbol jake državne vlasti. Fašizam, po definiciji, nastaje u vreme ekonomske krize, protekcionizma, neprijateljstva prema manjinama, kolapsa internacionalnih institucija i kraha demokratije. Evropa 2018. izgleda potpuno drugačije. Desničarske vođe se ne naoružavaju, nacionalne države su jače nego što su bile tridesetih, Evropa nije na ivici rata, a koncept ljudskih prava je široko proklamovan. Sve je drugačije, samo su fašisti isti. Čak su i na istim lokacijama. U Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Italiji… Na svakim izborima osvajaju sve veći broj glasova. Ponovo koriste demokratske institucije kao put do ukidanja demokratije.
Mark Tven je rekao: „Istorija se retko ponavlja, ali se često rimuje”. Tako su se, skoro u stihovima, moderni fašisti obratili s ulica Varšave. Uz baklje i transparente poručili su miroljubivo „Smrt neprijateljima domovine” i „Dole Evropa”. Da zlo bude veće, u maršu 200.000 poljskih domoljuba 11. novembra pojavili su se i predsednik Andžej Duda i premijer Mateuš Moravjecki. U nameri da situaciju stave pod kontrolu, Duda i Moravjecki su desničarski skup povodom veka nezavisnosti države pretvorili u državni.

poland-march-3

Prvobitna zamisao vladajuće konzervativne stranke Pravo i Pravda bila je organizovanje zvanične komemoracije u znak sećanja na dan kada je socijalista Jozef Pilsudski proglasio nezavisnost Poljske i time je vratio na kartu Evrope posle 123 godine. Pripreme za državni praznik poremetile su najave desničara da će paralelno s povorkom ministara i oni prošetati glavnim gradom. Njihov marš zabranila je odlazeća gradonačelnica Hana Gronkjevič-Valc, zabrinuta zbog ugrožavanja bezbednosti i rastućeg „agresivnog nacionalizma”. Samo nekoliko sati kasnije njena odluka je volšebno poništena, a Duda je poručio da će zvanična vlast šetati istom rutom i u isto vreme s nacionalistima. Uz blagoslov desničara, ugovorili su i protokol: vlast ide na čelu povorke, iza nje kordon policije, a na začelju nacionalisti. Tako su jedni za drugima marširali poljski vojnici, pripadnici Nacionalnog radikalnog kampa, naslednici poljskog fašističkog pokreta i italijanski neofašisti Forca Nove.

– Želim da hodamo pod našom crveno-belom zastavom zajedno i u duhu radosti. Da odamo počast onima koji su se borili za Poljsku i da nam bude drago što je slobodna, suverena i nezavisna – rekao je Duda okupljenima.
Bolne grimase

Nešto dalje, u Parizu, francuski predsednik Emanuel Makron držao je govor kao domaćin na ceremoniji obeležavanja 100 godina od kraja Prvog svetskog rata. Kada je rastući nacionalizam u svetu nazvao „izdajom patriotizma”, lice njegovog američkog kolege Donalda Trampa pretvorilo se u bolnu grimasu s podsmehom, pod uslovom da ga je pažljivo pratio. Za razliku od njega, nemačka kancelarka Angela Merkel zadržala je poker fejs. Ništa nije ukazivalo na to da je samo deset dana pre Pariza najavila da se neće ponovo kandidovati za šefa stranke, niti za poslanika CDU u Bundestagu, kao i da je to njen poslednji mandat na mestu kancelara.

Merkelova kao najistrajniji zagovornik liberalne demokratije u Evropi posustala je pod pritiskom desničara, koji su njenu propalu politiku otvorenih vrata prema migrantima iskoristili za jačanje svojih ideja. Iako je krajem prošle godine njena partija doživela najveći izborni poraz u poslednjih sedamdeset godina, činilo se da će se kancelarka izvući iz političkog ponora. U tome, međutim, nije uspela. Nemački analitičar i bivši zvaničnik Evropskog parlamenta Jorn Flek izjavio je za „Njuzvik” da će smena Merkelove na čelu hrišćanskih demokrata pokazati koliko je Nemačka u stanju da umiri populiste.

dkxg19o1bdxz

– Biće to referendum o nasleđu Merkelove, kao i provera da li će CDU nastaviti u modernom smeru, targetirajući glasače centra, ili će se vratiti na snažniji konzervativni profil – naglasio je Flek.

Povlačenje Merkelove neće staviti na test samo Nemačku već i čitavu Evropsku uniju, suočenu s porastom populizma u brojnim državama članicama: od Mađarske, preko Italije i Hrvatske, pa sve do Francuske, gde su nedavna merenja pokazala da je Makronova partija U marš po popularnosti prvi put iza stranke Nacionalni front Marin le Pen.

Koliko su populisti jaki u Uniji, pokazaće izbori za Evropski parlament, koji će se održati naredne godine, a za koje je Le Penova najavila ujedinjenje evropskih populističkih partija.

– Mi smo partije koje će se žestoko boriti da odbrane naše nacije i našu civilizaciju. Moja stranka će voditi kampanju za izbore za EP u maju u saradnji sa saveznicima iz Evrope nacija i slobode, političke grupe u EP čiji smo član. U Francuskoj je naš cilj da porazimo Makrona. U Evropi to je izgradnja većine koja će napraviti pauzu od propadajuće Evropske unije i napredovati ka saradnji nacija koje poštuju različitost i identitet jedna druge – rekla je Le Penova.
U publici su je pomno pratili istomišljenici. Među njima su bili i članovi desničarske Slobodarske partije Austrije, koju predvodi vicekancelar Hajnc Kristijan Štrahe i pristalice italijanske Lige, na čijem je čelu Mateo Salvini, zamenik premijera.

Salvini je, inače, deo populističke koalicije u Italiji, koja se neskriveno suprotstavlja Evropskoj uniji. Poslednji bunt protiv evropskih pravila pokazali su tako što su odbili da se pokore Evropskoj komisiji i izmene budžetski plan za 2019. godinu. Rok za izmene ističe u utorak, a italijanska vlada je i dalje pri stavu da neće modifikovati proračun kojim predviđa pokretanje rasta i smanjenje deficita i duga. Takvim beskompromisnim stavom italijanski političari su opravdali strahove evropskih zvaničnika još iz maja ove godine. Tada su predsednici Evropske komisije Žan-Klod Junker i šef Evropskog parlamenta Antonio Tajani izrazili zabrinutost zbog rasta populizma u Italiji i drugim zemljama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska. Naime, u septembru na izborima u Švedskoj vladajuća Socijaldemokratska stranka premijera Stefana Levena osvojila je najviše glasova na parlamentarnom glasanju, ispred konzervativaca i ekstremne desnice. Prema objavljenim rezultatima, socijaldemokrate su dobile 28,1 odsto glasova, stranka Umereni 19,2, a antiimigrantska partija Švedske demokrate 17,9 procenata. Rast populizma i koketiranje najvećih stranaka s desničarskim idejama prisutno je i na Ostrvu. Torijevci u Velikoj Britaniji su se postepeno udaljili od Tačerkinog programa štednje i bazu grade na nacionalističkim proglasima, dok je druga najjača Laburistička partija postala britanska verzija radikalne grčke Sirize.

Kriza demokratije

Takav trend, kako u svetu, tako i u Evropi, posebno zabrinjava Merkelovu i Makrona. Jačanje populističkih stranaka i pokreta u evropskom političkom prostoru rezultat je opšte krize demokratije i ekonomskog modela u Evropi. Desničarske stranke su uspele da se nametnu kao važan politički faktor nakon Drugog svetskog rata. Iako nisu beležile značajniji izborni uspeh posle 2000, poslednjih godina su duboko zagazile u politički establišment. Ne samo da im raste popularnost među biračima već sve više otvoreno kritikuju EU, suprotstavljaju joj se, i brane nacionalističke pokrete u svojim zemljama. Poput slučaja s Poljskom. Do toga su dovele migrantska i finansijska kriza u Evropi, čije se rešenje ne nazire. Sada ostaje samo pitanje da li je populistički momentum trenutan.

Brazilski Tramp

Da se desnica institucionalizovala i van Starog kontinenta, pokazali su poslednji predsednički izbori u Brazilu. Žair Balsonaro pobedio je u drugom krugu glasanja levičara Fernanda Hadada. Balsonara je kandidovala konzervativna Socijal-liberalna partija, a u štampi su ga često nazivali brazilskim Trampom. To poređenje je i on sam koristio u kampanji zalažući se za ograničavanje uticaja Kine, zaštitu nacionalne privrede i borbu protiv korupcije. Ovaj bivši vojni kapetan je branio vojnu diktaturu koja je vladala njegovom zemljom od 1964. do 1985. godine i isticao podršku upotrebi torture.
Balsonaro je udarao na nacionalne sentimente koristeći dobro oprobanu taktiku američkog predsednika Donalda Trampa.

– Sjedinjene Države su uvek bile spremne da sarađuju s diktaturama, ali su uvek naginjale liberalnoj demokratiji. S Trampom to više nije slučaj. Od završetka Drugog svetskog rata, liberalne demokratske ideje su postale hegemonske, a to se vidi u diktaturama koje su pretendovale da postanu demokratije. Možda se približavamo ključnom trenutku kada će demokratske ideje postati nedovoljno popularne. Nadam se da će taj zaokret ka desnici biti kratkog daha, ali mi jednostavno to ne možemo da znamo. Ako kandidati desnice ne pobeđuju odmah, to ne znači da je desnici došao kraj – rekla je za medije Jaša Mounk, predavačica sa Univerziteta Harvard i ekspertkinja za populizam.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar