TEREZA MEJ KAO DANCING QUEEN

Tereza Mej suočava se sa dosad najozbiljnijom krizom u partiji, ali i u državi. Obim britanske ekonomije za 2,5 odsto je manji u odnosu na to koliki bi bio da je Velika Britanija glasala za ostanak u EU. Rešenja za Bregzit nema ni na vidiku, a već ih košta 500 miliona funti nedeljno

Pregovori su već neko vreme u zastoju. Brisel ne učestvuje dovoljno. Odgovora nema. Druga strana je podeljena i glavnom pregovaraču se osporava legitimitet da nastavi u istom pravcu. Napadnut je sa svih strana, najviše od svojih. Ako pregovarači u narednih šest meseci ne postignu dogovor, možda će sve propasti. A onda će kompromis i manji gubici sa obe strane biti misaone imenice.

Britanska premijerka je i na poslednjem obraćanju na godišnjem kongresu Konzervativne stranke u Birmingemu pozvala svoje podeljene kolege da prestanu sa svađama oko Bregzita i podrže njen plan za budući dogovor o izlasku iz Unije. Torijevci su u rascepu između onih koji su za takozvani tvrdi Bregzit i izlazak bez dogovora koje predvodi bivši ministar Boris Džonson i onih drugih koji žele da zadrže bliske ekonomske veze s Unijom, najvećim britanskim trgovinskim partnerom.

Otporni i snalažljivi, ali razjedinjeni

Mejova je upozorila kritičare da "ako svi idemo u raznim pravcima u potrazi za sopstvenim vizijama savršenog Bregzita, rizikujemo da završimo bez ikakvog Bregzita".

- Odlazak bez sporazuma, uvođenje carina i skupih provera na granicama bilo bi loše rešenje za Veliku Britaniju i za EU - rekla je Mejova ne isključujući i takvu mogućnost. Ona je rekla da bi takav razlaz bez dogovora s EU bio težak u prvo vreme, ali da bi Britanija uz svoju "otpornost i snalažljivost" to prebrodila.

Britanska premijerka je ranije, nakon što je EU odbacila njen predlog na samitu u Salcburgu, izjavila da bi EU trebalo da smisli alternativu za njene predloge o Bregzitu i upozorila da nikad neće prihvatiti raspad Ujedinjenog Kraljevstva.

- Neću poništiti rezultate referenduma niti ću podeliti svoju zemlju. Potrebna nam je ozbiljna posvećenost u rešavanju dva glavna problema u pregovorima i spremni smo. Pregovori su u ćorsokaku, a neprihvatljivo je da Brisel odbaci predlog bez ponude alternative - kazala je Mejova, prenosi Rojters.

Premijerka je izašla na binu izveštačeno igrajući uz muziku grupe ABBA "Dancing Queen", šaleći se na sopstveni račun zbog svog prethodnog istog takvog nezgrapnog plesa tokom posete Africi, što je naišlo na glasne pozdrave delegata. Međutim, bilo je i onih koji su manje aplaudirali. Čak 50 poslanika konzervativaca u britanskom Parlamentu želi smenu Mejove, a predvodi ih Džonson, koji priželjkuje premijersku fotelju.

On je najavio da će, ako postane premijer Velike Britanije, odložiti Bregzit za najmanje šest meseci... Prema pisanju britanskog tabloida "San", Džonson, koji je privatno utvrdio svoju platformu kako bi privoleo neke ministre u vladi premijerke da mu se priklone, rekao je da želi da iskoristi pauzu za "resetovanje zaustavljenih pregovora sa Bregzitom".

Kako navodi list, Džonson je ubeđen da je Britaniji potrebno više vremena da se pripremi za odvajanje od EU. Nakon njega, po Mejovoj je paljbu osula i premijerka Škotske Nikola Sterdžon koja je kratko i jasno ocenila da je poziv britanske premijerke Briselu da prekine zastoj koji je nastao zbog Bregzita, te da je za Britaniju bolje da napusti EU bez ikakvog dogovora nego nekog lošeg rešenja - užasan!

- Ako je taktika Mejove da okrivi EU za to što dogovora nema, to će naneti veliku štetu svima kojima treba da služi. Jedino približno izvodljivo rešenje za Bregzit jeste ostanak na jedinstvenom tržištu i u carinskoj uniji. Ako premijerka Mej nije spremna na to, onda Bregzit ne treba da se dogodi. ''Bez dogovora'' i ''bez detalja'', Bregzit prosto nije prihvatljiv, posebno za Škotsku, pošto mi nismo glasali za ovo - poručila je Sterdžon, a prenosi Rojters.

Jedino približno izvodljivo rešenje jeste ostanak na jedinstvenom tržištu i u carinskoj uniji. Ako premijerka Mej nije spremna na to, onda Bregzit ne treba da se dogodi, rekla je premijerka Škotske

Kao i uvek, sve se vrti oko novca. Ključno pitanje je hoće li Britaniju izlazak iz evropske porodice koštati više ili manje. I konačno su izračunali. Obim britanske ekonomije za 2,5 odsto je manji sada u odnosu na ono koliki bi bio da je Velika Britanija glasala za ostanak u Evropskoj uniji, a odluka o Bregzitu nanosi godišnji gubitak britanskoj privredi od 26 milijardi funti, objavljeno je u izveštaju Centra za evropsku reformu. Sajt Politico.eu prenosi da se prema podacima ovog londonskog tink-tenka radi o gubitku od 500 miliona funti nedeljno, a pritom Britanija još nije formalno istupila iz evropskog bloka. Rok za završetak izlaska je 29. mart sledeće godine.
Međutim, Bregzit nije pošteno ni počeo, a Britanci već imaju ozbiljnih egzistencijalnih problema. Doduše, još uvek aktuelne posledice ekonomske katastrofe i tek nadolazećeg Bregzit cunamija osetiće se klasno proporcionalno...

Prema pisanju "Njujork tajmsa", u proteklih šest godina širom Britanije naglo je porastao broj dece koja žive u siromaštvu. To je, prema tvrdnjama kritičara, direktna posledica politike štednje pod vođstvom konzervativaca na vlasti, koja je opet reakcija na nedostatak para u budžetu i krizu u finansijskoj krizi 2008. godine koja i dalje preoblikuje život na Ostrvu.

Da boljitka nema na vidiku ukazuju i upozorenja lokalnih vlasti koji kažu da će za sledeću godinu u budžetu biti još milijardu dolara manje za socijalna davanja, koja uključuju i ona za decu. Naime, pre ekonomske krize i naknadnog pritiska budžeta, postignut je napredak u smanjenju siromaštvu kod dece. Međutim, iste godine kada je Parlament usvojio Zakon o reformi socijalne zaštite, čiji je centralni deo program štednje, trend je počeo da se vraća u stare okvire - od 2012. godine oko 600.000 dece ponovo se vratilo u kategoriju "relativno siromašnih", dok je broj dece za koju se traži izdavanje hrane iz najveće mreže banaka hrane u državi, porastao trostruko - od 127.000 na čak 484.000.

Prema prognozama Instituta za fiskalne studije, ekonomske istraživačke grupe iz Londona, do 2021. godine, oko 35 procenata svih maloletnika u Britaniji biće siromašno, dok se istovremeno očekuje da bi izlazak iz EU dodatno mogao da im pogorša položaj zbog povećanja troškova života i iznenadnog gubitka sredstava iz Brisela za mlade.

Zbog krajnje krizne situacije Britaniju bi u novembru trebalo da poseti specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ekstremno siromaštvo Filip Elston kako bi istražio vezu između programa štednje i porasta siromaštva. To će biti prva takva poseta Britaniji specijalnog izvestioca zaduženog za pitanja ekstremnog siromaštva.

- Sve je očiglednije, posebno za ljude koji rade s decom, da nam preti ozbiljno siromaštvo među decom - rekla je Alison Garnham, izvršna direktorka jedne od britanskih humanitarnih organizacija koje se bave ovom problematikom.

Trećina dece "relativno siromašna"

Za decu posledice siromaštva mogu biti ogromne. Kratkoročno - siromaštvo povećava rizik od bolesti, gladi i društvene stigme. Dugoročno - može stvoriti začarani krug iz kojeg se dete bori da pobegne. Posebno u klasno svesnoj državi.

Procenjuje se da će tek trećina tinejdžera koji žive u nepovoljnim uslovima postići dobre rezultate na državnim ispitima, a da će onda tek polovina od njih, pa čak i manje, upisati fakultet. Tinejdžeri iz siromašnog okruženja, koji završe studije, imaju manju verovatnoću da će uspeti da se zaposle u roku od šest meseci posle diplomiranja, za razliku od omladine koja potiče iz povlašćene okoline. Takođe, manje su im šanse da zaposlenje nađu u profesijama poput finansija, prava ili medicine, a čak i oni koji u tome uspeju kao po pravilu kasnije zarađuju 16 odsto manje od privilegovanih vršnjaka. Za kraj, ljudi koji su odrastali u siromaštvu, prema državnoj statistici, umiru pet godina ranije.

Možda će, ipak, ponovo razmotriti "spasonosnu" ideju o Bregzitu.