Svet
13.03.2024. 08:35
Svet
25.03.2024. 15:00
Dejan Berković
Izbori u SAD
Tramp, distopijska retorika i Džordž Kenan
Naredni američki predsednički izbori biće repriza prethodnih, što se ranije u američkoj istoriji nikada nije dogodilo – da se sudare bivši i aktuelni predsednik.
Donald Tramp osigurao je kandidaturu na ovim predsedničkim izborima 5. novembra, isto kao i Džo Bajden kod demokrata. To će biti mnogo više od izbora.
Bivši republikanski predsednik sve više koristi distopijsku retoriku u predizbornim govorima o stanju u zemlji. Tramp je prošle nedelje rekao da će, ako ne pobedi na predsedničkim izborima u novembru, to značiti verovatan kraj američke demokratije. Republikanski predsednički kandidat, obraćajući se pristalicama u Ohaju, objavio je to nakon što je ponovio tvrdnju da je njegov izborni poraz od demokratskog predsednika Džoa Bajdena 2020. rezultat izborne prevare.
“Ako ne pobedimo na ovim izborima, mislim da nećete imati nove izbore u ovoj zemlji“, rekao je Tramp tokom govora na otvorenom koji je bio praćen vetrom i isprekidan psovkama.
Rezultati opšteg izbornog revanša sa Bajdenom će verovatno biti izuzetno tesni. Prošlonedeljna anketa Rojtersa/Ipsosa pokazala je da su dva kandidata statistički izjednačena.
Tramp je govor u Dejtonu započeo odavanjem počasti svojim pristalicama koje su trenutno u zatvoru zbog nereda u američkom Kapitolu 6. januara 2021. dok su pokušavali da blokiraju potvrdu Bajdenove pobede na izborima 2020. godine. Tramp je salutirao i nazvao ih “patriotama“ i “taocima“. Zašto je to važno: Trampovo odavanje počasti pristalicama koje su krivično gonjene zbog napada na Kapitol postalo je tradicija na njegovim mitinzima ‒ i prikladan uvod u vrstu provokativnih govora koji će verovatno definisati njegovu kampanju u narednih sedam meseci.
Usred dela govora o uvođenju carina na uvozne automobile i stranoj konkurenciji za američku automobilsku industriju, Tramp je rekao: “Ako ne budem izabran, to će biti krvoproliće za celu zemlju.“
Upitan na šta je mislio, njegov izborni štab ukazao je na objavu novinara “Njujork tajmsa“ na društvenoj mreži X, u kojoj se navodi da je Trampov komentar o “krvoproliću“ došao usred debate o automobilskoj industriji i američkoj ekonomiji.
Portparol Bajdenove kampanje Džejms Singer, upitan za odgovor na Trampov komentar o ovoj izjavi, osudio je Trampov “ekstremizam“, “njegovu žeđ za osvetom“ i njegove “pretnje političkim nasiljem“.
Tramp je takođe apelovao na crne i latinoameričke birače, koji će igrati ključnu ulogu u odlučivanju o izborima u novembru. Tramp smanjuje jaz sa Bajdenom u istraživanjima javnog mnjenja među nebelcima, koji su činili većinu Bajdenove pobedničke koalicije kada je pobedio Trampa 2020.
U pozivu biračima manjina, Tramp je izneo centralnu temu kampanje ‒ da je previše ilegalnih imigranata prešlo granicu između SAD i Meksika otkako je Bajden preuzeo dužnost.
“Niko nije više trpeo od invazije migranata Džoa Bajdena od naših velikih zajednica Afroamerikanaca i Hispanoamerikanaca“, rekao je Tramp. Tvrdio je da im ilegalni imigranti preuzimaju posao.
Tramp je takođe najavio da je zbog Bajdena mogućno izbijanje trećeg svetskog rata pre američkih izbora. Bajden ne izvršava svoje dužnosti kako treba, rekao je Tramp. Po njegovom mišljenju, svet se “smeje“ Bajdenu, dodajući da je u zemlji “nered“, a spoljna politika američkih vlasti mogla bi da dovede do trećeg svetskog rata u bliskoj budućnosti.
“Devet meseci je mnogo“, rekao je Tramp. “Postoje dobre šanse da treći svetski rat počne u ovom periodu jer imamo nekoga ko ne radi svoj posao kako treba.“
Prema rečima bivšeg predsednika, Bajden je “nesposoban“, nije poštovan u svetu, “smeju mu se”. Ovome se na svoj način pridružio i ruski predsednik Vladimir Putin posle pobede na predsedničkim izborima u Rusiji koji je rekao da su SAD “postale predmet podsmeha kritikujući demokratske procese u drugim zemljama dok su potiskivale predsedničkog kandidata na sopstvenim izborima“.
“Mi se ponašamo uzdržanije nego njihovi protivnici u drugim zemljama, ali ovo je samo katastrofa, a ne demokratija“, dodao je ruski lider.
Putin tvrdi da aktuelna američka administracija koristi sve svoje resurse da napadne kandidata za ovogodišnje predsedničke izbore, misleći na Donalda Trampa.
“Mislim da je svima očigledno da američki politički sistem ne može da tvrdi da je demokratski u bilo kom smislu te reči“, rekao je Putin.
Aktuelni američki predsednik Džo Bajden takođe je pobedio na predizborima demokrata. Prema preliminarnim podacima, političar je pobedio u svakoj državi sa 70-90 odsto glasova.
Jedino mesto gde je Bajden izgubio predizbore bila je Američka Samoa. Izgubio je od preduzetnika iz Merilenda Džejsona Palmera, koji je relativno nov u politici i verovatno nikada nije posetio prekomorske teritorije SAD. Ovo je drugi put da se to dogodilo: 2020. godine aktuelni predsednik je na istoj teritoriji izgubio od bivšeg gradonačelnika Njujorka i osnivača “Blumberga“ Majka Blumberga.
Međutim, rezultat aktuelnog predsednika ne može se nazvati potpuno uspešnim. Konkretno, američki politikolog Malek Dudakov skrenuo je pažnju na protestno glasanje u Minesoti, gde je opcija “protiv svih“ dobila 20 odsto.
“Vidimo da je u jednom broju država veoma veliki deo demokrata glasao protiv svih. To je posebno naglašeno u Minesoti, gde je 20 odsto glasalo protiv svih. To su uglavnom one demokrate koje su nezadovoljne Bajdenovom politikom. U Minesoti, na primer, muslimanska dijaspora je ta koja se protivi ratu u Gazi i podršci Izraelu“, kaže on.
U intervjuu Takeru Karlsonu prošlog meseca na pitanje ko bi bio bolji za Rusiju, Bajden ili Tramp, Putin je nedvosmisleno odgovorio: “Bajden. On je iskusnija i predvidljivija osoba, on je političar stare vrste.“
“Predsednik Rusije Putin mi je upravo dao veliki kompliment. Upravo je rekao da bi mnogo radije imao Džoa Bajdena za predsednika nego Trampa. Sada je to kompliment. Mnogi ljudi su rekli: ’Oh, to je šteta.’ Ne, ne, to je dobra stvar. I naravno, on bi to rekao“, rekao je Tramp u odgovoru na predizbornom skupu u Severnom Čarlstonu u Južnoj Karolini.
Ovaj Trampov komentar došao je odmah nakon što je na prethodnom mitingu u Južnoj Karolini rekao da će “ohrabriti“ Rusiju da “radi šta god hoće“ stranim saveznicima Sjedinjenih Država koji ne plaćaju “pravičan udeo” u finansiranju odbrane, što je izazvalo brojne reakcije.
Bajden je odmah odgovorio: “To je zato što je bivši predsednik dao opasan i šokantno, iskreno, neamerički signal svetu. Pre samo nekoliko dana Tramp je uputio poziv Putinu da izvrši invaziju na neke od naših saveznika, NATO saveznika. Rekao je da će, ako saveznik ne potroši dovoljno novca na odbranu, ohrabriti Rusiju da citiram: ’Radi šta god hoće.’ Možete li zamisliti da bivši predsednik Sjedinjenih Država to kaže? Ceo svet je to čuo. Najgora stvar je što on to misli. Nijedan drugi predsednik u našoj istoriji se nikada nije poklonio ruskom diktatoru. Dozvolite mi da kažem ovo što jasnije mogu: nikad neću zaboga, to je glupo, sramno, opasno. To je neameričko. Kada Amerika da svoju reč, to nešto znači, mi držimo reč. A NATO je sveta obaveza.“
Na svoj brbljivi, nespretni način, Tramp možda ispunjava dugogodišnju ambiciju Džordža Kenana o svetskom poretku. I dok je tranzicija rizična, možda će na kraju biti i najbolja. Da bismo videli zašto, moramo da shvatimo koliko je američka politika danas drugačija u poređenju sa vizijom čoveka koji je zaslužan za njeno posleratno stvaranje.
Početkom 1949. godine, dok je besnela berlinska blokada, došlo je do velike debate, duboko u američkoj vladi, između tadašnjeg direktora za planiranje politike Kenana i državnog sekretara Dina Ačesona. Obojica su bili posvećeni odbacivanju sovjetske dominacije u Evropi i duboko zabrinuti zbog slabosti svojih evropskih saveznika i partnera.
Kenan je želeo strpljivu, ali ograničenu strategiju koja bi oslobodila region od zavisnosti od SAD. Ačeson je bio zabrinut da Zapadna Evropa ne bi mogla da se odupre Sovjetima, osim ako vojno angažovanje Amerike nije bilo nepokolebljivo i veoma konkretno. Ačeson je pobedio u raspravi i Kenanova doktrina “obuzdavanja“ je postala doktrina proširenog vojnog prisustva i podrške SAD širom sveta. Odmah nakon toga stvoren je NATO, što je bio presudan korak u ulasku u Hladni rat.
Od tada, svaki američki predsednik sledi Ačesonov plan. Istorija je pokazala koristi tog pristupa tokom većeg dela ovog perioda. Ipak, baš kao što je Kenan predvideo, američki saveznici su takođe iskoristili priliku da u velikoj meri troškove prebace Americi koja nije bila oduševljena time da mora da plaća evropske i druge račune.
Gotovo svaki američki predsednik tražio je i molio američke saveznike da troše više na sopstvenu odbranu. U svojim centralnim govorima i govorima na Vest Pointu bivši predsednik Barak Obama je više puta tražio od saveznika i drugih da učine više da pomognu SAD. To je suština njegovog ozloglašenog motiva “vodi otpozadi“.
Obamine zahteve, kao i zahteve gotovo svakog predsednika pre njega, saveznici su uglavnom ignorisali. Zaista, mnogi su iskoristili priliku da takve zahteve za pomoć iznesu kao dokaz američke slabosti, što je ukazivalo na nedostatak odlučnosti Vašingtona. Kao i njegovi prethodnici, Obama je negodovao zbog tog odgovora, a zatim je nastavio da sprovodi politiku – rebalans u Aziji i akciju protiv ISIS-a – što je primoralo SAD da apsorbuje većinu troškova i rizika.
Retorički, Tramp sledi tu tradiciju. Njegov jezik je grublji, ali jedva da se razlikuje od Bernija Sandersa ili od želja Obame, Bila Klintona i Ronalda Regana za više savezničke potrošnje i podrške. Njegovi postupci se, međutim, razlikuju od ostalih.
Tramp je na taj način najveća nada Amerike da uplaši Evropu i Aziju da se promene. Možda to već i deluje. Od kada je to izgovorio, Evropljani su užurbano počeli da naglas razmišljaju o vlastitom konceptu odbrane.
Strah je ranije delovao. Primedbe Ričarda Niksona sa ostrva Guam 1969. godine, koje su najavljivale smanjivanje privrženosti SAD regionalnoj bezbednosti, izazvale su seriju potresa širom azijskih prestonica.
Kao što je Kenan shvatio 1949. godine, malo straha ponekad može biti veoma korisna stvar. U njegovoj viziji, SAD nisu bile imperijalistička sila koja je tražila globalni doseg svoje moći zarad svog ega. Umesto toga, to bi pomoglo da preuzmu teret kako bi svoje prijatelje podigli na noge, ali samo na ograničeno vreme i samo zato što bi to koristilo svima, uključujući i Ameriku.
Svet
10.03.2024. 02:10
Izbori u Americi ili "sudar oldtajmera"
Uprkos decenijama diskusija o kraju poretka koji predvode SAD i sve jasnijim znacima kod američke javnosti i političke klase da niti žele niti mogu da izdrže još jedan vek vođstva, vrlo malo ih je pružilo ruku da pomogne. I tako je Vašington lutao sam, usamljen na bojnim poljima, od Avganistana do Ukrajine i u dugovima kod kuće.
Tramp je u tom smislu u liniji američkih spoljnopolitičkih realista koji žele superiornu Ameriku, ali više ne žele američku imperijalnu politiku. Zanimljivo je da je Tramp kao mladić sa tridesetak godina razvio neočekivano prijateljstvo sa drugim istaknutim predsednikom, realistom, Ričardom Niksonom.
“On bi bio veliki predsednik samo da ga je neko voleo.“ Ovim rečima je Henri Kisindžer opisao Ričarda Niksona, kod koga je bio državni sekretar.
Donald Tramp je, isto kao i Nikson, suočen sa nikada snažnijim osporavanjem jednog američkog predsednika. Ali, to nije jedina sličnost dvojice predsednika.
Nije podnosio, kao i Tramp danas, ono što se danas zove “elita“, a tada se zvalo “istočni establišment“. Bio je neprijatelj obaveštajnih službi, posebno CIA-e, koju je isključivao iz svakodnevnog odlučivanja u Beloj kući i smatrao je da te dve grupe pletu zaveru protiv njega kako bi ga sklonile s vlasti, što se na kraju i dogodilo.
Trampova netrpeljivost prema CIA-i i obaveštajnom aparatu, koje on naziva “dubokom državom“, već je jasna. U borbi protiv nje, Tramp je za svoje sledeće predsedavanje, ako do njega dođe, već pripremio hiljade imena za otpuštanje iz administracije zbog nelojalnosti njegovoj politici u prethodnom mandatu. Na tim listama radili su mesecima čitavi Trampovi timovi.
Nikson će u istoriji ostati upamćen kao jedan od najvećih američkih predsednika, koji je okončao rat u Vijetnamu, počeo “detant“ sa Sovjetskim Savezom i otvorio vrata sveta i SAD za Kinu. S tim promenama, čak ni u Hladnom ratu, svet više nije bio isti. Nikson, međutim, nije mogao da opstane na američkoj sceni.
I pored svega, analogije između Niksona i Trampa činile su se samo apstraktnim zamislima sve dok pre nekoliko godina u Niksonovoj biblioteci nije otvorena izložba koja baca novo i drugačije svetlo na relacije dvojice američkih predsednika.
Reč je o izložbi pisama koja su tokom ’80-ih i početkom ’90-ih razmenjivali Donald Tramp, tada mladi biznismen nekretninama, i osramoćeni bivši američki predsednik kojem je bilo više od 70 godina.
Njihova prepiska trajala je duže od decenije i doticala se fudbala, Vijetnama, političkih problema i medijskih strategija. Počela je posle Trampovog i Niksonovog susreta u junu 1982. u “Klubu 21“. Tramp je napisao Niksonu pismo u kome je zahvalio za fotografiju koju mu je Nikson prosledio.
“Ja mislim da ste jedan od najvećih ljudi ove zemlje i bila mi je čast što sam proveo veče u Vašem društvu“, napisao je Tramp. Zatim je u sledećem pismu Nikson savetovao Trampa kako da vodi ragbi tim “Nju Džersi Dženerals“, koji je Tramp kupio, pošto Nikson nije izgubio entuzijazam za sport kojim se bavio kao mladić.
Sa svoje strane, Tramp je želeo da doseli Niksonove u svoju kulu na Petoj aveniji, o čemu je pisao Niksonu u oktobru. Nakon što je Nikson posetio Trampovu kulu, bivši predsednik je napisao da su on i njegova supruga “impresionirani“, ali da njegova žena ne može da se preseli jer je imala blagi srčani udar tog leta.
Pišući o potencijalnom emitovanju prenosa utakmica ragbi kluba, Nikson saopštava Trampu: “Ljudi na tribinama su, osim onoga što plaćaju karte, nezamenljivi rekviziti za televizijske programe gde u budućnosti leži pravi novac.“
Bila je to važna lekcija bivšeg predsednika za budućeg koji će stvoriti svoju reputaciju medijskog mogula tokom 14 sezona TV šoua “Šegrt“ i svoje predsedavanje učiniti medijskim spektaklom.
Njihova pisma nisu morala daleko da putuju dok su prelazila Menhetn: Tramp je pisao iz kancelarije u svojoj kuli, a Nikson iz svoje, udaljene svega nekoliko kilometara. Posle izbora 2016. Tramp je izjavio da nije znao Niksona, ali da mu je “pisao pisma“ i da je uvek želeo da se kandiduje za predsednika. Malo ljudi je ozbiljno shvatilo ove Trampove reči.
Stručnjak za Niksonovo vreme Luk Nihter smatra da su njih dvojica “videli nešto slično jedan u drugom – žilavost, posedovanje petlje, padove i ponovne uspone“. Tramp trenutno prilagođava Niksonovu strategiju “tihe većine“ za vlastitu predizbornu kampanju.
Niksonova supruga predvidela je da će Tramp biti predsednik. Do sada se znalo samo za jedno pismo koje su razmenili Tramp i Nikson i to ono iz 1987. godine u kojem je Nikson napisao da je njegova supruga Patricija rekla da je Tramp bio odličan tokom gostovanja u emisiji Fila Donahjua.
“Kao što možete zamisliti, ona je stručnjak za politiku i predviđa da ćete pobediti na izborima ako se ikada budete kandidovali“, napisao je Nikson Trampu.
Tokom 1940-ih, Ačeson je pobedio u raspravi s Kenanom jer su saveznici SAD bili slabi, a pretnja neminovna i jaka. Ali to nije svet 21. veka. Rusija, Kina i međunarodni terorizam predstavljaju ozbiljne izazove, ali nisu ekvivalentni pretnji SSSR-a i komunizma 1940-ih, a postoje desetine bogatih i sposobnih saveznika i partnera SAD koji mogu i treba da učine više da pomognu.
Snažno prisustvo SAD u ime demokratskih, liberalnih država sveta je od vitalnog značaja. Ali kao što je Kenan raspravljao, postoje i drugi načini da se to dogodi izvan onoga na šta smo navikli. Tramp nije Kenan. Ali ako on šokantnom retorikom pomogne razvoj i stvaranje uravnoteženijeg sveta sa materijalno i intelektualno boljim odnosima među državama, drugim načinima zaštite slobodnih i liberalnih država, onda bi on svima mogao da donese nešto dobro.
Novi poredak neće izgledati kao onaj čiju je izgradnju Ačeson pomogao. Njime neće vladati prijatelji demokratije. Ipak, pošto se govori o Kenanu, to ne znači da će njime neizbežno vladati i neprijatelji demokratije. Razmišljanje o tome kako bi taj srednji put mogao da funkcioniše i kako države, pa i Srbija, mogu da naprave svoj put u tom svetu ‒ izazov je našeg vremena.
Svet
05.03.2024. 02:40
Amerikanci sumnjaju u Bajdenove mentalne sposobnosti, a u Trampove?
Komentari
