Svet
04.06.2019. 18:52
R.E./The New York Times
TRI DECENIJE OD MASAKRA NA TRGU TJENANMEN: Šta se od tada promenilo u Kini?
Na današnji dan navršava se tačno 30 godina otkako su na pekinškom trgu Tjenanmen počeli narodni protesti u ime demokratije i ljudskih prava, koji su trajali čak sedam nedelja. Sve je počelo kada je hiljade studenata i intelektualaca izašlo na ulice Pekinga i otpočelo mirne prodemokratske proteste na najvećem trgu na svetu u znak žaljenja za preminulim bivšim generalnim sekretarom kineske Komunističke partije Hu Jaobangom, koji je važio za liberalnog reformatora.
Međutim, vrlo brzo protesti su dobili široku podršku gradskih stanovnika i razotkrili duboke podeljenosti u kineskom političkom rukovodstvu.
Između aprila i juna 1989. milion mladih ljudi, radnika i seljaka izašlo je na trg Tjenanmen, zahtevajući demokratiju i protestujući protiv korupcije, sve dok u noći između 3. i 4. juna kineske vlasti na njih nisu poslale vojsku i tenkove. Ubijeno je na stotine, možda čak i hiljade mladih ljudi, koje su pregazili tenkovi.
https://www.youtube.com/watch?v=9-nXT8lSnPQ
Kako je za Njujork Tajms ispričao Zhou Duo, jedan od učesnika protesta vojska je dobila naređenje da "počisti trg". Kako se zora približavala 4. juna 1989. Duo je krenuo prema redovima vojnika koji su bili prepuni oružja. Iza njega, na hiljade demonstranata skupljalo se na Trgu Tjenanmen, užasnuti da će ih ubiti vojnici koji su već divljački pucali. Dou je progutao knedlu i rekao oficiru Narodne oslobodilačke vojske: "Dosta krvi je teklo, više ne sme biti".
Zhou je bio jedan od četvorice mladih intelektualaca koji su pomogli u spašavanju života pregovarajući o evakuaciji demonstranata sa trga. Trideset godina kasnije, Zhou (72), spada u red nekolicine istaknutih aktera protesta koji su ostali u Kini i nastavljaju da brane ideale u pokretu iz 1989.
Cenzori u Kini nametnuli su zavet ćutanja onima koji pokušavaju da održe uspomenu na proteste i masakr i istovremeno sa interneta uklanjaju bilo kakvu referencu koja se odnosi na ovaj istorijski događaj. Zemlja postaje sve autoritarnija pod vođstvom Si Đinpinga, lidera vladajuće Komunističke partije, čija je uprava saterala u ćošak advokate za ljudska prava, radne aktiviste, studente i muslimanske etničke manjine, piše Njujork Tajms.
"Osećao sam se sve izolovanije", kaže Zhou u intervju za Njujork tajms povodom 30. godišnjice protesta.
"Malom broju je stalo za 4. jun. Mladi ljudi čak i ne znaju za taj datum", kaže Zhou u kafiću u severnom Pekingu, gde svi drugi gosti, očima fiksirani za svoje telefone, izgledaju miljama daleko od priča o demonstracijama i krvoproliću.
Svakodnevica je za Zhou snažan podsetnik koliko je vladajuća Komunistička partija uvezala ekonomski rast za autoritativan način vođenja države u protekle tri decenije, odbijajući zahteve za veću političku slobodu.
Međutim, kako kaže, još su mu veće iznenađenje problemi koji se javljaju u zapadnim zemljama, koje on doživljava kao dobar model liberalne demokratije. Kako kaže, političke podele zbog vladavine Donalda Trampa i Bregzita samo su dokaz da čak i zrele demokratije mogu postati žrtve opasnog populizma i demagogije.
"Kada se sve to uzme u obzir izgleda da nema svetlog primera", kaže Zhou.
On je 1989. godine bio deo "Četiri gospodina Tijananmena", što je bio nadimak za grupu koja je štrajkovala glađu tokom protesta i koja je pomagala prilikom evakuacije trga. Drugi član pomenute grupe bio je Liu Xiaobo, disident koji je osvojio Nobelovu nagradu za mir 2010. godine i to dok je bio u zatvoru zbog svog demokratskog aktivizma. On je preminuo u zatvoru 2017. godine. Treći član grupe Gao Xin otišao je u SAD, dok je Hou Dejian, muzičar rođen na Tajvanu, povukao iz "disidentskih voda".
Zhou je i sam proveo gotovo godinu dana u pritvoru nakon sloma protesta 1989. ali čak i nakon što je pušten iz zatvora, nalazio se pod stalnom prismotrom.
"Pitam se da li ću zauvek morati da živim u ovom velikom zatvoru", kaže Zhou.
U proteklih nekoliko godina kineske vlasti su uhapsile desetine disidenata i političkih aktivista. Među njima su i aktivisti iz organizacije Majke Tjenanmena, organizacije čiji su rođaci ubijeni u sukobima prilikom protesta.
"Prošlo je 30 godina i smatram da smo odavno trebali da se suočimo sa ovim brutalnim zločinom, koji se desio pred očima čitavog sveta."
Komentari
