Trijumf multipolarnosti

Sledeća godina definitivno će označiti trijumf multipolarnosti. Istovremeno, biće to trijumf nestabilnosti i u ratu i u miru. Globalni sistem ušao je u intenzivan period strukturalne tranzicije koji će preurediti geopolitiku i preoblikovati međunarodno okruženje na fundamentalne načine.

To će biti multipolarnost bliža 1914, a ne prosto diverzifikacija centara moći, kako je to originalno zamišljao, zvanično priznat kao njen kreator, bivši ruski premijer Jevgenij Primakov. Rusija i Kina su 1997. potpisale Deklaraciju o multipolarnom svetu. Posle Drugog svetskog rata SAD su imale 50 odsto svetskog BDP-a, a sada će Kina da ih prestigne. Kineska privreda imala je pre 10 godina 40 milijardi dolara, a sada ima 100 puta više. 

Osnovni pravac novog multipolarizma jeste osporavanje vodeće uloge SAD i Zapada u globalnim odnosima.
Multipolarni svet je uvek svet ratova. Pitanje kako da se uspostavi kontrola u multipolarnom sistemu i obezbedi da njegova konfliktnost ne dobije forme epidemije. Rat u Ukrajini se nastavlja, zamrznuti sukobi su se ponovo rasplamsali na mestima kao što su Izrael/Gaza i Nagorno-Karabah, državni udari su ponovo postali uobičajena pojava u Africi, a tenzije su porasle između Kine/Filipina, Srbije/Kosova i drugde. Ovi događaji preoblikuju okruženje geopolitičkih rizika i šansi.

Postojeći ratovi, od kojih su dva najvažnija, u Ukrajini i na Bliskom istoku, nastaviće da tinjaju zahvaljujući velikoj neravnoteži u snazi sukobljenih strana, Izraelu s Palestincima i Rusiji sa Ukrajinom. Ta dva konflikta biće generatori ostalih sukoba koji mogu da se pojave na bilo kojoj tački sveta. Videli smo kako su se varnice prenele u Afriku i Latinsku Ameriku, iako se nisu pretvorile u veći plamen. Pojaviće se i novi, do sada izostavljeni predeli konflikata: okeani i veštačka inteligencija. 

Pošto se sukob u Ukrajini približava trećoj godini, Kijev nema mnogo razloga za optimizam. Dugo očekivana kontraofanziva Ukrajine prošla je bez ostvarenja pretpostavljenih vojnih i političkih ciljeva. Umesto toga, razotkrila je ogroman obim vojnih i ljudskih resursa potrebnih Ukrajini da oslobodi svoje okupirane oblasti. Malo je verovatno da će takve potrebe biti zadovoljene usred rastuće neizvesnosti u vezi sa kontinuiranom vojnom podrškom SAD uoči predsedničkih izbora 2024. godine. Spora izgradnja evropske odbrambene industrije i iscrpljene vojne zalihe ograničavaju sposobnosti EU da podrži Ukrajinu.

Pojačani napadi na jugu Gaze

Raz Izraela i Hamasa

Raz Izraela i Hamasa

Svet 02.01.2024. 10:26

Pojačani napadi na jugu Gaze

Ovi trendovi ukazuju na izuzetno izazovnu godinu za Ukrajinu. Održavanje spoljne vojne i finansijske podrške na sadašnjem nivou bio bi najbolji scenario, koji bi mogao pomoći Ukrajini da održi linije fronta uglavnom stabilne i održi društvenu i političku koheziju. Svako značajno smanjenje spoljne pomoći moglo bi utrti put za nova ruska dostignuća, koja bi ojačala odlučnost Kremlja da vojnim ili diplomatskim sredstvima traži maksimalističke ciljeve – u Ukrajini i, potencijalno, šire.

Svet će sledeće godine biti u sve komplikovanijem stanju, gde će se nastaviti dalje zaoštravanje globalnih odnosa i suprotnosti između tri velike strateške sile ‒ SAD, Rusije i Kine. Sve to trajaće do izbora u SAD, koji će biti vrhunac koji će sublimirati sve globalne suprotnosti. Američki glasači odrediće dalji pravac globalnog razvoja. Ukoliko pobedi Tramp, uslediće brutalni revanšizam prema prethodnom predsedniku i prema celokupnoj politici establišmenta Istočne obale.

Nestabilnosti će da se umnože na institucionalnom planu. Iduće godine u svetu biće održano 70 izbora, više nego što je decenijama unazad bilo izbora u jednoj te istoj godini. Kako zemlje koje predstavljaju 60 odsto globalnog BDP-a izlaze na birališta, vlade, preduzeća i domaćinstva usvajaju široko rasprostranjen stav "čekaj i vidi" koji će verovatno odložiti bitne političke odluke. Predsednički izbori biće gotovo istovremeno održani u Ukrajini i Rusiji, čime će se demonstrirati kako funkcionišu "ratujuće demokratije". Pretpostavke su da će oba predsednika potvrditi svoje mandate, što će reći da su oba društva opredeljena za ratnu politiku. A to znači da je mir daleko. 

Ovi izbori pokazaće u kom pravcu će ići demokratski procesi u svetu, naime, hoće li se potvrditi ili usahnuti ekspanzija populističkih vlada? Trenutno je više od četvrtine svetskih država pod populističkim vođstvom, stilom upravljanja koji je povezan sa 10 odsto nižim BDP-om po glavi stanovnika tokom perioda od 15 godina u poređenju sa nepopulističkim pandanima. Populistički režimi takođe se često povezuju sa smanjenom nezavisnošću pravosuđa, kvalitetom izbora, slobodom štampe i nepovoljnim okruženjem za inovacije. 

Pola sveta će glasati u 2024. godini

Izbori

Izbori

Svet 01.01.2024. 22:00

Pola sveta će glasati u 2024. godini

Čak i dok tenzije između SAD, EU i Kine nastavljaju da utiču na globalnu dinamiku, akcije geopolitičkih nestabilnih država ‒ zemalja koje nisu posebno povezane ni sa jednom velikom silom ili blokom ‒ postaće važniji pokretači geopolitike 2024. Zemlje sa resursima širom energetskog lanca vrednosti će verovatno biti posebno uticajne. Saudijska Arabija i UAE igraće ključne uloge u geopolitici Bliskog istoka ‒ uključujući, što je najvažnije, odnose sa Izraelom.

Turska će nastaviti napore da posreduje između Ukrajine i Rusije, kao i da proširi svoju ulogu na Kavkazu i Bliskom istoku. Indija će više sarađivati sa Zapadom u pitanjima bezbednosti, dok će istovremeno nastaviti svoje ekonomske odnose sa Rusijom. A Brazil će nastojati da podigne ulogu Latinske Amerike na globalnoj sceni, posebno u pitanjima životne sredine.

Različite manje zemlje i nedržavni akteri će verovatno nastaviti da osporavaju status kvo 2024. godine, što bi moglo dovesti do nasilnijih sukoba. Ovo je usledilo nakon preuzimanja Nagorno-Karabaha od strane Azerbejdžana i iznenadne eskalacije nasilja na Bliskom istoku 2023. Na primer, sukob u Sudanu mogao bi eskalirati, a tenzije između Kosova i Srbije mogle bi nastaviti da rastu. A mogli bi se pojaviti novi bezbednosni odnosi, kao što je pakt o međusobnoj odbrani iz 2023. između Malija, Nigera i Burkine Faso. Verovatne su i diplomatske promene, poput Kazahstana koji želi da ojača saradnju sa susedima u Centralnoj Aziji i odnose sa Zapadom.

Ovaj multiverzum geopolitičkih odnosa odigraće se i u međunarodnim organizacijama. Sa Brazilom kao zemljom domaćinom 2024, G20 će verovatno ostati fokusirana na klimatske promene, bezbednost hrane i druga pitanja od značaja za globalni jug. Prvi samit BRIKS-a sa proširenim članstvom održaće se u Rusiji, što bi moglo da zakomplikuje geopolitičke odnose članica sa SAD i EU. Iako će prošireno članstvo otežati konsenzus, ove relativno male grupe ostaće vodeći međunarodni forumi pošto postizanje dogovora u većim forumima kao što su UN postaje još teže i izazovnije. Klasične međunarodne multilateralne organizacije poput UN-a, OEBS-a, MMF-a, Svetske banke, WTO-a i njihovih derivata biće dovedene na granicu funkcionalnosti. 

Organizacije, grupacije i kreativne koalicije koje se preklapaju pojaviće se po različitim pitanjima. Na primer, Indija i Kina sarađivaće na podizanju statusa BRIKS-a iako Indija pokušava da smanji svoje ekonomske veze sa Kinom, a njihovi granični sporovi i dalje traju. I dok će SAD i Saudijska Arabija ostati bezbednosni partneri, tenzije između Vašingtona i Rijada oko globalnih zaliha nafte će se verovatno nastaviti. Ovaj geopolitički multiverzum dovešće do veće nestabilnosti u diplomatskim i ekonomskim odnosima u narednoj godini.

Svet se priprema za poplavu izbora koji će se održati sledeće godine. Čak 70 izbora u 40 zemalja održaće se 2024. godine, njihove globalne implikacije moći će da se osete odmah, a neke možda tek sledeće decenije. U svakom slučaju, ovi izbori koji se održavaju od Bocvane do Mongolije i Bangladeša, odrediće pravac u kojem će krenuti svet. Izbori širom sveta, za više birača nego ikada ranije, staviće reflektor na globalno stanje demokratije. U najvećoj izbornoj godini u istoriji gotovo polovina svetske populacije biće zahvaćena izbornim događajima. To ukazuje da se mogu očekivati određene promene politike, kao i da će uticati na geopolitičku dinamiku između država koje oblikuju svetski poredak.

Izbora će biti u zemljama u kojima živi oko 4,2 milijarde ljudi. Prvi put u jednoj godini mogućnost da glasa imaće više od polovine globalne populacije. Ali dok glasanja ima više nego ikad, to ne mora da znači da će nužno biti više demokratije: mnogi izbori neće biti ni slobodni ni fer.

Među državama koje će izaći na izbore biće 15 afričkih, devet američkih, 11 azijskih, 22 evropske i četiri zemlje u Okeaniji. Osim toga, biće održani i izbori za Evropsku uniju i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – po jedan za Afriku, jedan za Azijsko-pacifičku grupu, jedan za Latinsku Ameriku i Karibe i dva za Zapadnoevropsku grupu. Većina balkanskih suseda Srbije ispitaće volju birača. Glasaće se u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Srbija je sama veoma blizu ovom izbornom talasu, gde su izbori održavani tek dve nedelje pre početka 2024. godine. A možda bude i ponovljenih izbora u 2024. godini.

U okviru ovih izbora, biće i četiri najvažnija, koji će se najbudnije pratiti i procenjivati kakav će uticaj imati na međunarodnom planu. To su četiri najveća politička subjekta na svetu koji imaju gotovo 2,3 milijarde ljudi i imaju BDP od približno 42 biliona dolara.

Ciklična teorija govori nam da su Sjedinjene Države definisane sa dva ciklusa. Jedan je društveno-ekonomski, drugi institucionalni ciklus. Prvi se menja svakih 50 godina, a promena se uvek obavlja istovremeno sa novim predsednikom. Promenu je pokrenuo društveni i ekonomski sistem koji je postao neodrživ. Novi predsednik se često slavi zbog promene, a stari predsednik osuđuje, iako oni samo signaliziraju smenu. Institucionalni ciklus menja se svakih 80 godina, obično u vezi sa ratom.

Ono što imamo ove decenije jeste važan događaj bez presedana u kome se istovremeno menjaju institucionalni ciklus i društveno-ekonomski ciklus. Oni mogu da neutrališu ili pojačavaju jedni druge ili se mogu pojaviti ravnodušni jedni prema drugima. Verujemo da je ovo drugo verovatnije jer ova dva uključuju različite procese.

Rusija će održati predsedničke izbore u martu kako bi izabrala šefa države koji će biti na čelu do 2030. U Indiji će između aprila i maja biti održani opšti izbori za vladu koja će voditi zemlju do 2029. U junu i julu Evropska unija održaće široke izbore koji će rezultirati novom Evropskom komisijom. SAD će takođe održati dvogodišnje zakonodavne, ali još važnije, predsedničke izbore u novembru.

Američki plan da se okrene ka Aziji i da se više fokusira na svoje rivalstvo s Kinom u usponu skrenuo je iz koloseka ratom u Ukrajini, a sada i u Gazi. Rusija je takođe rasejana i gubi uticaj. Zamrznuti sukobi se odmrzavaju, a lokalni hladni ratovi se zahuktavaju širom sveta. Nestabilnost u Sahelu raste. Svet se priprema za nove sukobe, sada kada je okončan američki "unipolarni trenutak".

Pored toga, predsednički izbori na Tajvanu koji su zakazani za januar 2024. takođe se pažljivo posmatraju u svetlu zategnutih odnosa Kine i Tajvana. Kina je ključna za tajvanske izbore jer se vodeći kandidati identifikuju sa pronacionalističkim ili kopnenim stavovima.

Ako opozicija pobedi, tenzije između Tajvana i Kine mogle bi kratkoročno da se smanje, a ekonomska integracija preko Tajvanskog moreuza postala bi mogućna. Ipak, dugoročna zabrinutost za budućnost Tajvana ostaće nerešena.
U Evropi, osim izbora nove komisije EU nakon parlamentarnih izbora, izbori će se održati i u bivšoj članici, Velikoj Britaniji, gde sve indicije govore da će konzervativci verovatno izgubiti vlast nakon 14 godina. Očekuje se da će izborna dinamika u jednoj zemlji imati direktne uticaje u drugim zemljama, što će rezultirati odgovarajućim ekonomskim kretanjima.

Bez obzira na pitanja kao što su klima, tehnološka regulativa i energija, protekcionizam će se verovatno nastaviti. Budžet EU biće pod pritiskom i uticati na politiku potrošnje na poljoprivredu, strukturne fondove i odbranu. Dalje, Ukrajina će ostati problem.

Indija i svet s nestrpljenjem očekuju izbore za indijski parlament ‒ Lok Sabhu, kada će gotovo milijardu Indijaca dati svoj glas, dok vlada BJP-a predvođena Narendrom Modijem želi da se zadrži na vlasti u svom trećem uzastopnom mandatu.
Očekuje se da će sledeća Modijeva vlada nastaviti reforme koje su pogodne za poslovanje i da teži daljem međunarodnom uticaju, dok će ostati neutralna po određenim pitanjima kao što je rat Rusije i Ukrajine.

Američki izbori prate se s najvećom pažnjom i napetošću zbog uticaja na zapadno jedinstvo i njihove politike prema Ukrajini, Bliskom istoku i Rusiji. Kako sada stvari stoje, rivali će biti ponovo isti: sadašnji predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp. Tramp se priprema za revanš za izbore koje on nikada nije priznao za legitimne. Birači i sudovi doneće svoje presude Donaldu Trampu, koji ima jednu prema tri šanse da ponovo preuzme predsedničku funkciju.

Za sada, Tramp je u ispitivanjima popularnosti ispred aktuelnog predsednika, ali protiv njega se vodi nekoliko sudskih procesa, koji na kraju u ekstremnom scenariju mogu da dovedu do Trampovog onemogućavanja da se uopšte kandiduje. Rezultat se može svesti na nekoliko desetina hiljada glasača u nekolicini država. Ali posledice će biti globalne i uticati na sve, od klimatske politike do vojne podrške Ukrajini. 

Prvi put u istoriji SAD: Trampu sud zabranio da se kandiduje na izborima

I to je moguće

I to je moguće

Svet 20.12.2023. 09:02

Prvi put u istoriji SAD: Trampu sud zabranio da se kandiduje na izborima

U Rusiji bi predsednik Vladimir Putin možda bio naklonjen svom petom predsedničkom mandatu, posle 23 godine na vlasti kao predsednik i premijer na izborima koji će se održati u martu (sa drugim krugom u aprilu, ako bude potrebno) i koji će se poklopiti sa ukrajinskim predsedničkim izborima.

Ruski izbori možda neće izazvati nikakva iznenađenja jer bilo kakve kredibilne alternative Putinu uglavnom nema, ali izborna dinamika, uključujući proteste, može ukazivati na raspoloženje ljudi usred sukoba i sankcija.

Slaveći duh demokratije, Meksiko bi mogao dobiti prvu ženu predsednika na izborima u junu, stvarajući istoriju u političkom pejzažu Meksika kojim dominiraju muškarci. Bivša gradonačelnica Meksiko Sitija Klaudija Šejnbaum kandiduje se u ime stranke Morena odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora.

U Evropi je situacija nesigurna. Pitanja inflacije i imigracije podstakli su desničarski populizam, što je izazvalo zabrinutost oko sastava predstojećeg Evropskog parlamenta. Postoji bojazan da bi se moglo nagnuti ka stavovima protiv životne sredine i imigracije, potencijalno ometajući značajan napredak u oblastima kao što su institucionalna reforma i energetska bezbednost.

Poslednji izbori održani u Holandiji, Argentini, Slovačkoj i Španiji pokazuju da se nastavlja sudar snažnih tendencija nacionalizma i međuzavisnosti, gde su iznenađenja ne samo verovatna, nego čak i predvidljiva, kao u Holandiji ili Argentini. Izbori će se održati i u Moldaviji, koju je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na samitu OEBS-a u Skoplju pomenuo kao sledeću mogućnu kriznu tačku u Evropi. Ali, najveću nepoznanicu i najvažniji ishod biće rezultat američkih predsedničkih izbora. U slučaju Trampove pobede, svet će neminovno krenuti u drugom smeru, ali nema garancija da će do tog zaokreta doista i doći. Ono što je za sada vidljiv trend jeste da su iznenađenja sve češća. Bez obzira na rezultat, duel Bajdena i Trampa nastaviće da deli Ameriku, mnogo dublje nego što je to bilo nakon prošlih izbora.