SVI SMO MI U “ZADRUZI”: Vojislav Šešelj – otac rijaliti šoua u Srbiji

SVI SMO MI U “ZADRUZI”: Vojislav Šešelj – otac rijaliti šoua u Srbiji


Vojislav Šešelj je predvodnik političke grupacije koja je pre tri decenije u naš javni život, u politiku, parlament, u javni govor uvela primitivizam, prostakluk, psovke, tuču i sve prizemnosti koje i danas živimo

Novine su ovih dana objavile pogrešnu i nepreciznu vest. Kažu: Šešelj ulazi u “Zadrugu” za 1,5 miliona evra. Suma je precenjena, mada je Vojvoda uvek znao da se unovči. Ali vest nije tačna jer ne odlazi Šešelj u “Zadrugu”, “Zadruga” je ušla u njegov posed, u njegovu mentalnu vizuru kojom je obeležio ovaj prostor i istorijsko vreme koje već tri decenije boluje Srbija. On je idejni tvorac “Rijaliti Srbije” koji i danas živimo. U javni govor, u politiku, Vladu, parlament uveo je primitivizam, najgore psovke, pljuvku, šamaranje, tuču… On osmislio, ostali prihvatili.
Prihvatio je to plebs, pa zar mnogi Srbi, kao opčinjeni, zar nisu na mobilnim telefonima držali onu njegovu opasku o Karli del Ponte i felaciju. Ne mislimo ništa lepo o pomenutoj gospođi, naprotiv. Ali Vojvoda je pobedio, nametnuo je Srbiji, a mi plaćamo. Nije jasno zbog čega ne naplati autorska prava od Željka Mitrovića i Predraga Rankovića Peconija. Istine radi, Vojvodi su dodavali malter Mirko Jović, pa brojni radikalski baroni, pa Slobini bojovnici, koji su na političkim tribinama potezali revolvere u nedostatku boljih argumenata… pa dole citirani Marijan Rističević.
Dakle, ne verujte istoriji, to je gomila sumnjivih svedočenja. Jer, ako istražujete ko je pustio spermatozoid iz kojeg se ispililo animalno čudovište “rijaliti program”, kazaće vam da su to učinili Amerikanci u Njujorku, najpre na radiju 30. aprila 1945, a potom na TV NBS 1956. krenuo je prvi rijaliti s dobrim naslovom – “Kraljica na jedan dan”. To negira Holanđanin Erik Latur, koji je 1991. pokrenuo nekakav rijaliti na TV pod naslovom “Broj 28”, posle su ga pokrali momci s MTV emitujući 1992. rijaliti “Stvarni svet”.
Mi Srbi imamo dokaze da sve pomenuto nije tačno. Rijaliti je izmišljen u Srbiji krajem osamdesetih godina prošlog veka, idejni tvorci i direktni učesnici naše “Farme Srbija”, koja i dalje traje, jeste naša politička elita.
Apsolutni šampion u broju, ali ne i dužini boravka u rijaliti programima je lider srpskih radikala Vojislav Šešelj, oko kojih se rijaliti programi gotovo otimaju. Nakon nekoliko jednodnevnih poseta u “Farmi” i “Parovima”, čak i tokom prošlogodišnje izborne kampanje, Šešelj je prošle subote posetio i “Zadrugu” gde se malo družio sa učesnicima, podelio savete i održao nekoliko internih rijaliti suđenja.
Za “Ekspres” Šešelj ističe da je u takvim projektima učestvovao kako bi “probio blokadu u medijima”, dodajući da svi ljudi zaslužuju poštovanje.
– Ljudi koji učestvuju u rijalitiju su deo našeg naroda, koje svakodnevno viđamo, a ne neki prokazani ljudi. Nemam nikakvih predrasuda prema njima, čak i ako je neka žena prostitutka iskažem joj poštovanje budući da sam načitan! Ne mogu prezirati takve žene nakon čitanja “Nane” Emila Zole ili “Rimljanke” Alberta Moravije ili, recimo, Dostojevskog… Međutim, problem je što svaka zatvorena zajednica otvara mogućnost da se ljudi iskažu u punom svetlu, što se dešava u zatvoru ili vojsci. Ja sam se nagledao svega u životu, bio sam u zatvorima, na radnim akcijama, u kampovima, vojsci, pa čak i u Sheveningenu. Snimali su i tamo sve, samo nisu to davali na televiziju. Tu se vide razne životne sudbine i razni ljudi. Zato nikog ne osuđujem, ponašam se prirodno i ne glumatam. Mislim da većina ljudi to ceni i da žele da me upoznaju u tom svetlu, kao običnog čoveka koji je osetljiv na ljudsku muku. S druge strane, postoje neki umišljeni tipovi i ljudi sa ugrađenim predrasudama, neki koji smatraju da su intelektualna veličina i visoka klasa i onda kažu: Šta ćeš ti sa njima? Ma, nije to pravo pitanje, već je pravo pitanje šta ću ja sa tobom, takvim idiotom – kaže Šešelj.
Na pitanje da li su TV magovi uveli političare u rijaliti, ili su pre svega političari kompletno društvo uveli u jedan svojevrsni rijaliti, Vojvoda nam poručuje:
– Nažalost, ceo naš život je rijaliti. Od patnje pod komunizmom i sve što se desilo nakon njegovog sloma, čak je i Haški tribunal jedan veliki rijaliti. Zato sam iskoristio priliku da ismejem Tribunal i obukao sam onu togu u “Zadruzi”. Nije mi baš najbolje stajala, lepše mi stoji četnička uniforma. U svakom slučaju, ne možemo reći da nas je neki političar uveo u rijalitije, već životna sudbina na Balkanu. Ali to ne možemo da promenimo, već moramo da plivamo, da se borimo.

Od farme do farme
Ozbiljnu rijaliti rolu imao je i lider Seljačke stranke i narodni poslanik vladajuće koalicije Marijan Rističević koji je učestvovao u “Farmi 3” na TV “Pink” i zamalo pobedio.
– Smatram da sam svakako pobedio, nema veze što nisam dobio nagradu – rekao je spremno Rističević.
On ističe da u trenutku ulaska u rijaliti 2010. godine, za razliku od Boška Ničića, Nenada Čanka i Vojislava Šešelja, nije obavljao nijednu javnu funkciju.
– Doduše, i tu ima razlike, jer je Šešelj ušao subotom u svoje slobodno vreme. Prihvatio sam jer je odabir ljudi koje su mi predstavili bio obećavajući, ali i zato što su deca moje sestre bila zaluđena tim rijalitijem. Tamo sam otišao direktno iz svog dvorišta u kome sam tog dana pekao rakiju, ni pravila nisam znao… To je možda i bolje, jer nisam ništa glumio i nisam se pripremao. U toj “Farmi” nije bilo onog “pi-pi-pi”, već velikih psihofizičkih naprezanja. Najveći razlog je bio taj što se u javnosti do tada verovalo da ja nemam nikakve veze sa farmom, poljoprivredom i selom i da je sve to samo moje političko foliranje. Ja  sam s jedne farme otišao na drugu… Kasnije je konkurencija između tri najgledanija rijalitija napravila prljavije programe, sve samo zbog gledanosti. To je razumljivo jer privatni mediji moraju da žive od reklama, nisu RTS i nisu prikopčani na državnu sisu. Ali zato postoji daljinski, neki tamo REM, pa neka oni prate. Predlažem da bi najbolje bilo tokom predizborne kampanje organizovati neku vrstu rijaliti šoua za političare! Ono što vidite u Skupštini, to su najveći glumci, to je katastrofa, iako je to jedan ozbiljan organ. Problem je što se ljudi u Skupštini predstavljaju onakvima kakvi nisu i zato u izbornoj kampanji treba izvršiti selekciju.
Mudro zbori poslanik Rističević, umesto kod psihijatra, on bi s drugarima u novu krčmu. On još kaže: “Mnogi su posle za mene glasali na narednim izborima. Posebno su to bile žene u najlepšim godinama. U svakom slučaju, strašno mi je što sada mnogi osuđuju te ljude koji učestvuju u tim programima i bore se za svoj honorar. Pa koliko samo ima psovki, nasilja, seksa i ubistava u domaćim i holivudskim filmovima? Znači, kada glumci opsuju, onda je to umetnost, a kada neka tamo rijaliti zvezda to uradi, onda je to skandalozno?”
S druge strane, bivši savezni poslanik i predsednik opštine Trstenik Radovan – Raka Radović kaže da mu nije stalo do popularnosti jer nakon rijalitija nije imao nameru da se vraća u politiku.
– Prva “Farma” je bila ozbiljan program i to me je nagnalo da prihvatim ponudu za drugu sezonu. Tada je sve imalo neku formu. Sada je sve drugačije, iako narod i dalje sve to prati i gleda. Zadovoljan sam svojim učešćem, predstavio sam sebe i vidim da je to bilo vrlo prihvaćeno. Imao sam slobodu da se iskažem u okviru mogućnosti i drugih sagovornika koji su mogli sa mnom da komuniciraju. Bilo je ozbiljnih ljudi koji su mogli da prate neke stvari. Recimo, tu je vrlo ozbiljna Zorica Brunclik, Firči, koji je ljudina, Gagi, Maca… – priseća se Radović.

Kriminal i švedska licenca?
Nešto lošije iskustvo sa rijalitijima imao je političar Milan Paroški, koji je zbog uvreda diskvalifikovan iz trke za glavnu nagradu. Otkriva nam da je u rijaliti ušao jer je pratio svog prijatelja Raku da bi promovisao srpskog seljaka.
– U prvoj i drugoj sezoni “Farme” učesnici su bili autentični i pošteni ljudi, a za mojih lepih 70 godina konačno sam dočekao da se o seljaku ne priča pežorativno i uvredljivo. Zato sam odlučio da učestvujem i popularišem srpskog seljaka. Tamo je bilo ljudi koji su znali da rade i koji su imali šta i da kažu, a u ugovoru je bila i stavka da ne smete biti krivično osuđivani. To je posle prekršeno, Željko Mitrović je u “Farmu” uveo onog pevača Bakija, koji se sam izlanuo da je bio devet godina na robiji, verovatno kao diler droge koji je snabdevao neke sa TV. Kada je došlo do scene sa onim hrvatskim kolonistom Rističevićem, Baki se umešao i ja sam mu rekao: “Šta hoćeš, robijašu!”. Montažom su posle uradili šta su uradili, a ja sam kažnjen. Tri godine nisam smeo da govorim, zbog strogog ugovora, ali sada smem da govorim. Trpeo sam satanizaciju i uvrede, ćutao sam zbog tog ugovora… Ali dobro, očekivao sam neku podmetačinu, dok je Baki od Mitrovića direktno dobio satisfakciju. Mitrović je direktno afirmisao jednog robijaša, a prekršenim ugovorom postupio je čak i protivzakonito. Mitrović je šoumen koji vlada medijima i zloupotrebljava dobronamernost našeg naroda. Posle “Farme 3” u kojoj sam učestvovao došlo je do ekspanzije bluda, razvrata i prostote, ali i drugih lascivnih programa te vrste. Pa vidite da je Mitrović izgubio švedsku licencu za “Farmu” i zato je morao da napravi surogat rijaliti “Zadruga” – kaže Paroški.
Daleko oštriji odnos prema rijalitiju danas ima lider LSV Nenad Čanak, koji je svojevremeno prihvatio da učestvuje u “Velikom bratu”, iako je u tom trenutku bio narodni poslanik. Za “Ekspres” nije želeo da govori o svom rijaliti iskustvu, ali Čanak je nakon izlaska iz “Velikog brata” rekao da bi prvi podigao ruku za ukidanje rijalitija.
– Po prirodi sam radoznao i otišao sam da vidim kako to izgleda iznutra. Međutim, to je najniža kaljuga koja postoji, to je dno koje ne možete da zamislite. Ceo projekat su radili timovi vrsnih psihologa kako bi napravili najkonfliktniju i najinvazivniju situaciju, da bi se ljudi svađali, da bi se iščeprkalo ono najniže u njima. Zgadio sam se nad onim što sam video tamo – rekao je Čanak jednom prilikom gostujući u “Utisku nedelje”.

Nova socijalistička misao
Da ni socijalisti nisu gadljivi na rijaliti promociju dokazao je Aleksandar Požgaj, sada već bivši član SPS i direktor Luke Novi Sad, koji je javnosti postao poznat nakon fotografija raskalašnog života koje je kačio na društvenim mrežama. Već po ulasku u “Parove” Požgaj je izjavio da će ga lider SPS Ivica Dačić ubiti ukoliko bude imao seks pred kamerama.
Međutim, ministarka i potpredsednica SPS Slavica Đukić Dejanović, psihijatar po profesiji, kaže da razume političare koji žele da učestvuju u nekom rijalitiju, kao i one koji nisu za takvu vrstu promocije.
– Sve što je blisko mom narodu mora biti blisko i određenom tipu političara. E sada, naravno, načini razmišljanja o tome su vrlo individualni i razlikuju se od osobe do osobe. Popularni političari, i kada su u rijalitiju, i kada nisu, oni očigledno imaju senzitivnost to da prihvate. Meni to nije blisko, mislim da političar ima druge mogućnosti. Razumem i političare i rijaliti programe koje ih angažuju, jer očigledno deo biračkog tela je vezan za takvu vrstu programa. Mi i tom svetu zabave i organizovanja slobodnog vremena moramo biti negde u funkciji građana, a ne samo u onom delu koji se tiče važnih političkih i državnih pitanja – smatra Đukić Dejanović.
Na drugoj strani, radio-voditelj, novinar i psiholog Dragan Ilić za “Ekspres” ocenjuje da političari ulaskom u rijaliti programe sebi i svojoj stranci prave daleko veću štetu nego korist.

Privatno i javno
– Video sam da je Šešelj bio u “Zadruzi” i mislim da je u ovom konkretnom trenutku tim potezom išao sam protiv sebe. Ta vrsta popularnosti na političkoj sceni više apsolutno ništa ne znači, to je samo jedna vrsta diskreditacije. Mislim da je Šešelj ovim potezom i sebi i stranci napravio daleko veću štetu nego korist, jer gledaoci takve političare sada gledaju samo kao nekog lika iz rijalitija, a ne kao nekoga za koga treba glasati na izborima – kaže Ilić i dodaje da su se u Srbiji politika i rijaliti ispreplitali:
– Tako je, recimo, i nedavni napad na novinarke “Pinka”, koji je potpuno nedopustiv i koji uvek moramo oštro osuditi, na kraju stavljen u rijaliti kontekst. Posle je čak i ministar policije Nebojša Stefanović u emisiji govorio o odgovornosti drugih opozicionih lidera, što je potpuno besmisleno! Tako je jedan napad na novinare, što je nedopustivo, dobio potpuno pogrešno tumačenje i političku zloupotrebu, jer osim napadača i organizatora manifestacije niko drugi ne može snositi odgovornost i krivicu za nemili događaj. E tako imamo i političare koji se s druge strane budalasaju u rijalitijima, samo da bi bili u medijima i da bi se o njima pričalo.
Ilić smatra da je naše društvo odavno izgubilo merilo za određivanje granice između privatne i javne sfere nečijeg ponašanja, neke medijske pojave, ali i granica između rijalitija i ozbiljnog televizijskog programa, koji je, prema njegovoj oceni, prilično diskreditovan.
– Rijaliti vidim kao neku vrstu pornografije privatnosti, bez obzira na to da li je u pitanju psihička ili fizička golotinja, jer je to zaboga ono što treba da nam pokaže “nečije pravo lice”. Ta vrsta izloženosti psihe ili tela, to brkanje privatne i javne sfere je dovelo do opšte konfuzije da su čak i političari izgubili kompas o tome šta je privatno, a šta javno, i to na svim nivoima naše političke scene. Oni su čak pobrkali lončiće i između onoga što pišu na društvenim mrežama i nastupa u javnosti i izjava koje daju za medije. Tako smo stigli do jedne mešavine u kojoj je sada jako teško razlučiti kada mediji ili neke osobe govore o nečijoj javnoj personi, dakle kao ministar, predsednik, premijer, šef stranke, a kada to radi kao neka XY osoba koja govori o svom privatno utisku. Nekada su postojale emisije koje su široku javnost upoznavale sa privatnim životom javnih ličnosti, ali samo ako je taj neko bio spreman da javno govori o svojoj intimi. Danas te granice više nema i upravo je to najveća posledica zloupotrebe rijaliti programa – zaključuje Ilić.

NIČIĆ ZATVORIO POZORIŠTE PA OTIŠAO U “FARMU”

Odgovor na pitanje zbog čega je učestvovao u rijaliti programu “Farma” i da li mu je to pomoglo u političkoj karijeri nismo uspeli da dobijemo jedino od predsednika Pokreta za Krajinu Boška Ničića, koji je nedavno postao član SNS. On se na “Pinkovo” imanje uselio direktno iz kabineta gradonačelnika Zaječara (2009. godine), gde je uzeo dva meseca neplaćenog odsustva, a posao su preuzele njegove kolege.
Na ovakav potez Ničića je, prema pisanju medija, nagovorio ni manje ni više nego estradni menadžer i nekadašnji predsednik Skupštine Zaječara i bivši potpredsednik Ničićevog pokreta – Saša Mirković.
– Milica Mitrović me pitala koji bi političar mogao da bude učesnik u “Farmi” i ja sam bez dvoumljenja predložio Ničića. Ne vidim ništa sporno u tome što će Zaječar dva meseca biti bez gradonačelnika, jer Ničić ima odlične saradnike koji uspešno mogu da vode grad – poručio je tada za “Večernje novosti” Mirković, koji je nedavno uhapšen zbog finansijskih malverzacija tokom vođenja grada Zaječara.
Posebno je zanimljivo da je Ničić pre ulaska u rijaliti široj javnosti u Srbiji postao poznat kada je inicirao gašenje Pozorišta “Zoran Radmilović” u Zaječaru.

MARIĆ: “PAROVI” SU EDUKATIVNI PROGRAM

Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik TV “Hepi”, ostao je upamćen po izjava da je Skupština daleko veći rijaliti od njegovih “Parova”, ali i po pozivu sada već bivšem ministru kulture Ivanu Tasovcu da uđe u ovaj rijaliti.
– Tasovac se preporučio za “Parove”. Ima taj stajling, ali i retoriku i inteligenciju, i sasvim bi se uklopio sa Zmajem od Šipova, samo što je Zmaj bistriji od njega. Zvao sam ga da uđe u šou, ali mi nije nikad odgovorio. Političari smatraju da je Skupština najveći rijaliti u Srbiji. Moraćemo bolji kasting da napravimo i da pozovemo sve koji nisu prešli cenzus da uđu u rijaliti, kao i ove s nanogicama da odleže kaznu u rijalitiju, kad već država nema para da ih hrani po zatvorima. Šansa nam je i da Skupštinu prebace na treći kanal, koji nema neku gledanost. Sve što u Srbiji nije tragično bilo bi smešno – rekao je Marić za “Kurir” i dodao da su “Parovi” program edukativnog karaktera:
– To je obrazovni program, dali smo priliku sirotinji da vidi ko su i kakve lepotice s kojima naši političari i tajkuni dele život i tajne. Te žene određuju sudbinu Srbije mnogo više nego njihove zakonite žene i njihovi saradnici. Više veruju njima nego drugima. Nisu ti učesnici gori od ovih koji ih napadaju.
Ni Marić, niti Željko Mitrović do zaključenja ovog broja “Ekspresa” nisu odgovarali na naša pitanja.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar