DR BORISLAV AGAPIJEV: Zašto je Trampov trgovinski rat znatno drugačiji od ostalih ratova?!

DR BORISLAV AGAPIJEV: Zašto je Trampov trgovinski rat znatno drugačiji od ostalih ratova?!


Američki predsednik Tramp je objavio da Kini uvodi trgovinske sankcije u iznosu od oko 50 milijardi dolara.  Kina je odreagovala listom kontra-tarifa koje će uvesti na Američke proizvode. Predsednik Tramp i njegova administracija su odmah reagovali saopštenjem da će u tom slučaju “Kina biti kažnjena”  uvodjenjem novih kontra mera  u ukupnom duplom iznosu od 100 milijardi dolara. Ne treba biti genije da se predvidi kako će na to Kina reagovati

FED, odnosno centralna banka SAD, Evropska Centralna banku kao i Banku Japana nastavljaju sa oštrijom kamatnom politikom, odnosno da će novac poskupeti . U SAD najavljuju da će tokom ove godine još dva puta podizati kamatu i da će to nastaviti i  2019. Evropska Centralna banka, koja je već godinama glavni stub politike zaduživanja u Evropi, najavljuje da će podvući dužničku crtu 2019. i izražava očekivanja da će tada  prestati da  kupuje obveznice.

Drugim rečima, svi veliki evropsku dužnici bi do tada morali nekakvom magijom da postanu mnogo solventniji, odnosno da počnu sa otplatom dugova i to sa većom kamatom. Ne treba podsećeti koliko su ta očekivanja  pripadaju bajkovitim snovima. Odmah ad kažemo  da će Italija biti na nisanu bankara, jer će njen godisnji dug nastaviti neumoljivo da raste. Osim Italije, u toj grupi će biti Španija i Portugal, kao i Grčka, a manjim  delom i Irska.

Sa druge strane  svetska tržista kapitala, na celu sa američkim, su nastavila da se ponašaju “mangupski”, kao da se sve to ne odnosi na njih, verujući  da će nastaviti hrabro da guraju unapred u vrli novi svet neprestano rastućih profita. Al u tu divnu priču se umešalo nešto “novo”, sto i nije novo ali je iznenađujuće.

Taj novi faktor su Trgovinski ratovi. Američki predsednik Tramp je objavio da će posle višemesečnih pretnji sankcije Kini biti stvarno uvedene. Ova objava stvarnih  je šokirala berze  koje su Trampove najave shvatale kao dobru šalu, “jer će ga njegovi savetnici dovesti do pravih odluka”. Objava stvarnih sankcija je veom hladan tuš i šamarčina tako veselim predvidjanjima. Naravno, Kina nije dugo čekala i odmah je odreagovala listom kontra-tarifa koje će uvesti na Američke proizvode. Predsednik Tramp i njegova administracija su takodje odmah reagovali saopštenjem da će u tom slučaju “Kina biti kažnjena”  uvodjenjem novih kontra mera  u ukupnom duplom iznosu od 100 milijardi dolara. Ne treba biti genije da se predvidi kako će na to Kina reagovati.

Treba malo da razjasnimo šta se u stvari dešava pošto ovi trgovinski ratovi nisu, kao i većina ostalih stvari u finansijama, kao što izgledaju na prvi pogled. Taj prvi stav američkog viđenje problema  je “da oni imaju stalno deficit sa partnerima koji ih navodno nemilosrdno iskorićavaju”, je ukratko i gledište američkog predsednika Trampa.  I zvanične statistike na prvu loptu stvarno izgledaju tako. Ali to baš i nije kao što izgleda . Kao prvo, u izvoz Kine u Ameriku se računaju i stvari kao što su svi Epl telefoni u iznosima većim od stotine milijardi dolara. Smešno je i pomisliti da od tih para Kina mnogo profitira. Zarađuje jedan mali procenat koje idu na  plate kineskih radnika. Dakle većina profita ide Eplu, odnosnoamerickim kompanijama. Drugim rečima masa tog trgovinskog deficita je u stvari reflektovana i parkirana u profitima Americkih kompanija! Drugo, statistike ne uzimaju u obzir kako je sva ta izvezena roba plaćena. Vec godinama i decenijama se sav taj izvoz ne plaća dolarima, nego obveznicama Americke vlade, odnosno sve većim i većim gomilanjem američkih dugova, većinom državnih.

Drugim rečima, Kinezi se pretvaraju kao da to ne znaju, da bi dobili bar nominalno taj trgovinski višak, dok se Amerikanci pretvaraju kao da sve to stvarno plaćaju. To je glavna dinamika svetske trgovine sa Amerikom i ostalim velikom potrošačima, pošto jedini način da izvoznici ostvare višak je da neko neperestano gomila sve veće i veće dugove. Nešto slično se događa i u Evropi od početka globalizacije, znači već decenijama gde se berze i tržista ponašaju tako da će se beskonacno zaduživati i da nikadd neće morati da vraćaju te dugove…

Poenta svih ovih dogodovština je da smo se odjednom obreli u  Trgovinskim ratovima. Takva situacija skoro da je zaboravljena, nije se događala godinama  i decenijama. Na to smo zaboravili, uljuljkani u nirvani globalizacije u kojoj se svet već dugo nalazi. Ozbiljan trgovinski rat između glavnih aktera kao što su Amerika i Kina, a da ne pričamo o drugim trgovinskim sukobima izmedju Amerike i Evrope i Kanade su nešto na šta su berze i tržista nepripremljena. U Americi na tržistima kapitala ima poznatu izreka – nešto što ne može stalno da se nastavlja jednom će morati da stane – koja sad deluje očigledno, ali je u stvari vrlo dobar i dubok komentar suštine veoma veilikih i bitnih, ali i iracionalnih procesa na trzistima koji traju mnogo duže i dublje nego što racionalni posmatrači mogu da pretpostave.

U narednih par nedelja će biti veoma intereaantno videti  da li će berze nastavirti da se ponasaju “mangupski i bezbrizno” kao i da ih se sve pomenuto ne dotiče, ili će se malo uozbiljiti?

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar