Hag mu je nudio slobodu

Hag mu je nudio slobodu

EPA PHOTO EPA/SASA DJORDJEVIC/BW


Rade Marković, bivši šef DB-a je i prvi uhapšen posle konstituisanja nove Vlade Srbije. Od tada je u zatvoru, više od 18 godina. Uporno, pod snažnim pritiskom i nedovoljno ubedljivim ponudama da progovori o zločinima i sebi izdejstvuje slobodu, ostao je pri tvrdnji da o tome ništa ne zna. Za neznanje je osuđen na 40 godina robije, ali i dalje ćuti. Na koricama knjige “Kazna bez zločina”, koju je Marković napisao i objavio iz zatvorske ćelije, u kratkoj biografije piše: “Nakon petooktobarskih promena 2000. godine, čuvar mnogih tajni i nezgodan svedok, postaje žrtva progona nove vlasti.” Teško je razumeti, još teže verovati, da “čuvar mnogih tajni i nezgodan svedok”, kako se predstavio, ne zna ništa važno.

Odmah nakon hapšenja nova vlast mu je nudila da govori. Bez ikakve protivusluge za njega. Odbio je. Drugi put je to rađeno u vreme vanrednog stanja i akcije “Sablje”, ali država ni tada nije pokazala umešnost. Neznanje u svom postupanju, ili nešto drugo, pokazala je namerom da se obračuna sa Dušanom Mašićem, advokatom Radeta Markovića od prvog dana. Posle podužeg uveravanja da će nedavno doneta presuda protiv Markovića zbog ubistva Ćuruvije pasti, Mašić se priseća okolnosti iz vremena “Sablje” kada su pritisci na njega i njegovo branjenika bili podjednako snažni:
“Hteli su da me hapse jer sam odbio da potpišem lažnu izjavu Radeta Markovića. Pozvali su me u policiju gde nailazim na ljude s kojima sam nekad radio. Dok smo se pozdravljali ušao je tadašnji tužila Jovan Prijić i oslovio me sa ‘gde si Dule’, iako smo dvaput u životu videli. Pitao me je da li imam pečat. Naravno da ga nisam nosio sa sobom, ali mi kaže ‘hajde potpiši ove dve izjave, sve je u redu, ja sam se s Radetom sve dogovorio’. Pitam da li mogu da ih pročitam pre potpisivanja, on odgovara ‘Ne moraš, sve smo se dogovorili, ali hajde, pročitaj ako hoćeš’. U izjavama Rade prihvata da bude zaštićeni svedok i potvrđuje da je Milošević naredio ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Rekao sam odmah da u toj prevari neću da učestvujem. Pisalo je da sam prisustvovao saslušanju, a Radeta nisam video tri dana, negde su ga sklonili van zatvora. Pitao me Prijić šta hoću.

 

Odgovorio sam da me odvedu kod Radeta, a znam da je tu, da mi ne treba poverljiv razgovor, već da ga pred njima pitam da li je tačno to što piše. Prošli smo kroz neki hodnik, ušli u prostoriju u kojoj je Rade sedeo vezan za stolicu. ‘Šta je ovo Rade?! Odgovorio je: ‘Dogovorio sam se s Prijićem da ako to potpišem, da budem zaštićeni svedok i idem kući’. Kažem mu da Prijić nema taj mandat, da ga laže. ‘Nego ti meni kaži da li je istina ovo što piše ili nije. Ako je istina, da onda i ja potpišem’. Kaže: ‘Šta ti pada na pamet, dogovorili smo se da tako potpišem. Nemam više razloga da štitim Slobu, on je u Hagu, ionako se odande neće vratiti…’ Rekao sam mu: ‘Radomire, nemoj da se ljutiš, znaš koliko vremena se poznajemo, ja u toj prevari da učestvujem neću. Ja odoh. A samo da znaš da ovaj ovde’, pokažem prstom u Prijića, ‘on te folira i laže’. Prijić je tada dreknuo na mene ‘izlazi napolje’. Kad sam izašao odmah sam napisao krivičnu prijavu protiv njega, ali je kasnije odbačena jer su mu tri godine ‘greškom’ slali pozive na pravobranilaštvo, a on je radio u tužilaštvu. ”

 
Mašić navodi pretnje Radetu Markoviću sa zahtevom da svedoči o naredbama Miloševića ili Mire Marković. “Direktno preko uprave zatvora”, tvrdi. “Pravili su mu smicalice, odu na razgovor s njim, pa mu onda, nezadovoljni razgovorom, promene zatvorsku sobu, uslove u kojima služi kaznu i režim pod kojim se nalazi.”
Kao kuriozitet navodi izveštaj policajca, opisujući ga kao punog sebe i ne previše bistrog, zaduženog za rad sa zatvorenicima. U izveštaju koji je poslao komisiji za istraživanje ubistava novinara, napisao je: “Na Markovića ne možete da utičete jer je jak, ali pokušajte da utičete preko toga što mu je žena bolesna od raka, ili preko toga što je osetljiviv na sina”. Izveštaj je greškom ušao u spisak predmeta. “I ja to pronađem, taj dopis, fotokopiram i sačuvam. Kada smo saslušavali tog policajca, dopisa nema, neko ga je iscepao iz predmeta.