Vesti
24.10.2019. 10:20
Marko R. Petrović
INTERVJU GORAN PITIĆ: Kriza je uvek prilika za one koji imaju novac
Stvari se u Srbiji pomeraju nabolje. Ne, doduše, onom brzinom kojom bi trebalo da se pomeraju, ocenjuje za "Ekspres" profesor FEFA fakulteta Goran Pitić.
Nesporni su, kako kaže, veliki napredak u oblasti fiskalne stabilizacije, bez koje nema dugoročno održivog napretka. Dobro je i što Srbija napreduje na Doing Business listi. I dalje, međutim, kako kaže, ima dosta problema i pitanja koja opterećuju poslovanje ovdašnjih privrednika, koja je neophodno rešiti da bi se obezbedio dalji privredni razvoj Srbije. Razgovor sa profesorom Pitićem, ipak, počinjemo pitanjem o predstojećoj prodaji Komercijalne banke, odnosno zbog čega država danas prodaje banku u kojoj ima više od 80 odsto vlasništva.
"Država je možda izgubila pravi trenutak za prodaju Komercijalne banke. Današnje vreme je takvo da su multiplikatori koji idu na vrednost kapitala znatno niži nego ranije, pa nekadašnje priče da je Komercijalna banka mogla da se proda za milijardu ili dve, ili koliko već se pričalo u vreme kad je započinjala velika kriza, daleko su od realnosti danas", ocenjuje na početku profesor Pitić.
Govorimo o vremenu od pre desetak godina.
"Mnogo toga se desilo u ovom periodu. Kriza je svakako uzela svoj danak. Spor oporavak srpske privrede uticao je i na kvalitet i brzinu oporavka bankarskog sistema. Pojedine banke su na vreme sagledale i uspešno prebrodile teret rizičnih plasmana, pojačane regulative i prilagođavanjem poslovnog modela uspele su da podignu efikasnost svog poslovanja. Smatram da Komercijalna banka nije u samom vrhu po tom pitanju, iako je to svakako važna, sistemska banka, čije poslovanje je važno i za celokupni bankarski sistem, kao i za brojne klijente i koja jeste atraktivni zalogaj za potencijalnog kupca. Sve to dovodi do toga da danas govorimo o nekim ponudama koje su sigurno daleko od onoga što bi država volela da vidi. Podsetiću i da je država morala da isplati "put opciju" međunarodnim investitorima sa EBRD na čelu. Ono što je plaćeno za njihov "izlaz", za nešto više od 30 odsto je više od onoga što bi država dobila kada bi prodala svoj udeo po neobavezujućoj ponudi koja je trenutno data. Država neće imati lak posao u donošenju finalne odluke. Međutim, da podsetim i da se država - na mnogim mestima pokazala kao loš akcionar. To je iskustvo kako u većem broju preduzeća, tako i pojedinim bankama, u kojima su predstavnici akcionara (države) u nadzornim odborima ili bili potpuno nestručni ili nesavesni u obavljanju veoma odgovornih funkcija zaštite interesa akcionara."
Ili bar nisu radili onako kako je trebalo da rade?
"Uloga nadzornog odbora je da štiti interese akcionara. Interes akcionara je zdravo poslovanje, dobro korporativno upravljanje i, naravno, profit. Rađen je pre par godina Izveštaj o kvalitetu bankarske aktive u Srbiji i jasno se primećuje razlika između banaka koje su tokom krize prilagodile svoj poslovni model novim okolnostima i koje su ozbiljno sagledale rizike u svom poslovanju i izvršile adekvatna rezervisanja i potrebne promene, i onih koje su taj proces odlagale. Komercijalna banka se u pojedinim periodima sučeljavala sa ozbiljnim izazovima kvalitetnog korporativnog upravljanja (uključujući i češće promene u strukturi top menadžmenta), kao i adekvatnog i pravovremenog sagledavanja rizičnosti portfolija. Sve je to uticalo na tržišnu poziciju banke i operativnu efikasnost poslovanja, a posledično i na rezultate. Komercijalnoj banci je potreban snažan partner sa kvalitetnom korporativnom kulturom, koji bi trebalo da iskoristi postojeći potencijal banke za stabilizaciju portfolija i novi rast na zdravim osnovama."
Znači, to je jedini razlog zbog kog mislite da država treba da je proda?
"Pitanje privatizacije Komercijalne banke ima svoj predistorijat i verujem da je u tom kontekstu ta tema i stavljena na dnevni red. Ne verujem da je novac primarni motiv. Nadam se da je u pitanju i ozbiljna „cost benefit" analiza opcija prodaje vs. zadržavanja većinskog državnog vlasništva u kontekstu prognoza kretanja ekonomskog okruženja i kod nas i u svetu u narednim godinama. Ponavljam, ne verujem u našim uslovima u državu kao odgovornog akcionara i zato smatram da vreme nije faktor koji ide u prilog odlaganju procesa. Naravno, nije svejedno kome se prodaje i pod kojim uslovima."
Da li to znači da je prodaja u interesu i građana koji su klijenti banke? Šta će generalno prodaja Komercijalne banke da znači za bankarsko tržište u Srbiji?
"Sve zavisi ko bude kupac."
Nadamo se da će da bude najbolja varijanta.
" Sve zavisi šta znači najbolja varijanta. Kad je Telekom ušao u proces prodaje, ocenjeno je da tadašnje ponude nisu bile prihvatljive. I danas je nemali broj onih koji smatraju da je doneta ispravna odluka. Smatram da je učinjena greška zato što je ponder dominantno dat na finansijski deo ponude. Nisu se sagledale prednosti i snaga koju bi doneo novi partner. Kompanijama kao Telekom je potrebna visoka operativna efikasnost, kvalitetno korporativno upravljanje, potrebne su ozbiljne investicije da bi izdržao nalete konkurenata i potrebno je da bude rasterećen od raznih nefunkcionalnih finansijskih zahteva, i stranačkih i nestranačkih. Nadam se da će se pri donošenju odluke o privatizaciji Komercijalne banke donosioci odluke setiti Telekoma i dobro razmotriti ko od partnera može na najbolji način da iskoristi potencijal banke. To bi doprinelo daljoj stabilnosti bankarskog sistema, ali i zadovoljstvu klijenata. Budimo realni. Na geopolitičkoj mapi sveta naš region, zahvaljujući i snažnim depopulacionim pritiscima, gubi na atraktivnosti u pojedinim industrijama. Videli smo da su neke grupacije, kao što je Sosijete ženeral, napustile ovo regionalno tržište. To država treba da sagleda i da ima na umu prilikom donošenja odluka. Nova akcionarska struktura sa snažnom korporativnom kulturom važna je zbog "raskida s prošlošću", kad je u pitanju uloga akcionara (predstavnika) u Komercijalnoj banci, i to kako države, tako i drugih akcionara."
Govorite o onima koji su praktično prodali svoje vlasništvo državi, poput EBRD-a.
"Da, naravno. Oni su iskoristili svoju "put opciju", garanciju da će moći da izađu po uslovima kao kada su ušli. Bilo bi interesantno saznati kako su izgledale sednice Upravnog odbora i kakve ideje i stavove su imali različiti akcionari."
Zbog čega mislite da se oni nisu preterano interesovali za to?
"Nemam dovoljno informacija da bih to mogao da kažem ili da procenim... Zato sam ja za privatizaciju, svestan naravno da ni privatno vlasništvo nije garant kvalitetnog poslovanja. No, ono što sam siguran je da, sa dominacijom partijske suprematije, neefikasnom državom, nerazvijenim institucijama, visokom korupcijom, slabom vladavinom prava, nema te zemlje u kojoj u dugom roku državno vlasništvo donosi zdravo poslovanje. U Srbiji imamo dovoljno primera i u bankarskom sektoru, ali i u drugim industrijama, koji govore kako o neefikasnoj državi u ulozi akcionara, tako i o što jasnijoj korporativnoj strukturi u kompanijama, zato što se država kroz tu vrstu biranja nedovoljno profesionalnih kadrova za ozbiljne funkcije u ozbiljnim kompanijama koji su neretko rukovođeni partijskim interesima. To nije novitet u ovoj vlasti, vuče korene decenijama iza nas."
Bili ste u vlasti pre petnaestak godina kada su najveće državne banke otišle u stečaj. Ti procesi nisu još završeni, te banke nisu likvidirane. Stalno se spominje kako su u trenutku kad su one otišle u stečaj imale veća potraživanja nego što su imale dugova. Zašto se to onda radilo?
"Da je tako bilo, ne bi bilo razloga da se nešto radikalno menja. Koliko se sećam, puno je godina prošlo, ali mislim da su one na dnevnom nivou pravile gubitke. I danas kad se gleda, iz istih razloga kao i kada komentarišemo Komercijalnu banku, mislim da je to bila ispravna odluka. Imali smo bankarski sistem sa ozbiljnim nasleđem iz devedesetih, kako u bilansima, tako i u načinu upravljanja. Situacija na bankarskom tržištu potvrđuje da je urađena dobra stvar. Bankarski sistem je, iako imamo evidentno preveliki broj banaka, stabilan, konsolidovan i u funkciji podrške svojim klijentima na profesionalnim osnovama. Nije lako ostvarivati dobre rezultate na tržištima kao što je naše. Regulativa koja pokriva banke u celom svetu je pooštrena, dugačak je period izrazito niskih kamatnih stopa, a akcionari traže određeni nivo prinosa na kapital, koji je kod nas u proseku nizak. To će i biti razlog dalje konsolidacije našeg bankarskog sistema."
Ali zbog čega likvidacija tih banaka toliko dugo traje?
"Zato što je, između ostalog, mnogo nerešenih imovinskih sporova sa susednim državama. Te banke su poslovale po ostalim republikama nekadašnje Jugoslavije i to su stvari koje su nerešene kao što su nerešena i mnoga druga pitanja u sukcesiji."
Spomenuli ste malopre da su zarade banaka ovde male.
"Jeste."
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...
Komentari
