INTERVJU ZORAN PETROVIĆ: Svi ćemo u školu za ponavljače

Dok razgovarate sa Zoranom Petrovićem, predsednikom Američke privredne komore u Srbiji, o ekonomskim posledicama koje su izazvane pandemijom koronavirusa, prepoznajete u njegovim razmišljanjima svu složenost ekonomskih i inih posledica koje će se završiti većom ekonomskom krizom od one hipotekarne iz 2008. godine. On se slaže sa našom opaskom da će koronavirus, pomoću svih mogućih ekonomskih i političkih slabosti modernih svetskih zemalja, preoblikovati svet. Pitamo šta će se najpre naći na udaru?

"Pre svega na udaru se našao goli ljudski život. I bogatih i siromašnih. Virus ne bira. Zdravstveni sistemi trpe ogroman pritisak. Zbog sprovođenja neophodnih mera u borbi protiv pandemije, da bi se očuvalo što više života, na udaru se našla ekonomija – građanina, privrede, čitavih zemalja. Pokidani su lanci snabdevanja, veliki broj kompanija i ljudi ne mogu da rade, milioni ljudi gube poslove. Svetu preti razornija ekonomska kriza od one koju smo videli 2008/2009. Ekonomski, najugroženije su siromašne zemlje i zemlje u razvoju, iz kojih je kapital već počeo da beži. Njih više od 90 odsto se već obratilo za pomoć MMF-u. Prema podacima Instituta za međunarodne finansije, investitori su iz njih, od početka krize, povukli više od 42 milijarde dolara."

Nisu na udaru samo siromašne zemlje i zemlje u razvoju?

"Na udaru su se našli i globalni svetski poredak, uloga SAD, Kine, temelji EU, zemlje proizvođači nafte… Na udaru se nalaze i demokratija, sloboda štampe, ljudska prava…"

Ova kriza ogolila je mnogo toga u svim državnim zajednicama. Sa ove vremenske distance ispoljile su se nedorasle organizacione sposobnosti svake državne zajednice, ali i manjkavosti medicinske nauke u oblasti virusologije, kao i pristup samoj pandemiji... Sve to na početku 21. veka?

"Ja se u te stvari ne razumem. Mogu samo da sudim po mnogobrojnim izveštajima i analizama o pandemiji, da su neke zemlje bolje pripremljene, učeći iz prethodnih grešaka i iskustava sa SARS-om i sličnim nedaćama. Tajvan, Južna Koreja, Japan, Singapur, Novi Zeland…

Prvobitno, u Evropi i Americi se smatralo da će širenje virusa biti ograničeno na azijske zemlje. Razlika je i među evropskim zemljama u broju kreveta na intenzivnoj nezi, broju respiratora, doktora na 1.000 stanovnika, medicinskih sestara i tehničara na 1.000 stanovnika, broju laboratorija, logističkim kapacitetima vezanim za uzorkovanje, dostupnosti neophodnih medicinskih sredstava.

Ne sumnjam da će ovo biti škola za sve i da će države izvući adekvatne pouke. Jeftinije je bilo investirati u istraživanja i razvoj nego sad trošiti bilione na spasavanje od ekonomskog sloma. S druge strane, u konzumerističkom globalnom svetu u kome živimo, nemam nikakvih iluzija da oni koji u stvari i vuku razvoj društva napred, poput naučnika, intelektualaca, inovatora, neće zauzeti mesta fudbalerima, pevačima…"

Da li bi Srbija morala da se okrene prvenstveno izgradnji sopstvene privrede ne prekidajući dosadašnju saradnju sa svetom, ne samo u proizvodnji hrane i obnovi, recimo, stočnog fonda, nego i u proizvodnji lekova i medicinskih potrepština, reformi školstva, zdravstva i uopšte generalnih smernica ekonomskog razvoja, kao što je recimo energetika?

"Isto što i svi. Zdravlje košta. Ljudski život se produžio i to ima svoju cenu. Mera našeg odnosa prema zdravstvenom sistemu je mera odnosa prema građanima. Doktori i medicinsko osoblje su resurs kojim se mora upravljati u smislu standarda, broja i konstantne edukacije. Tako je i u biznisu. Moraće da se, kao i u biznisu, vodi računa o pripremljenosti zdravstvenog sistema za krize. Mi to zovemo kontinuitet poslovnih procesa u uslovima krize. Siguran sam da tako nešto postoji i u našem zdravstvu. Valjalo bi često brisati prašinu sa već postojećih planova, drugim rečima - vršiti redovno preispitivanje istih. Što se medicinske opreme i sredstava tiče, tu bi pristup verovatno morao da bude sličan poput onog u vođenju robnih rezervi strateških proizvoda, dakle, osiguranju proizvodnje i rezervi u zemlji i možda u regionu."

Mi smo još uvek siromašno društvo?

"Tačno, u odnosu na zdravstvene troškove po glavi stanovnika, izdvajamo tri puta niže od proseka za zemlje EU, što je značajniji podatak u odnosu na izdvajanja prema BDP, koji je i zbog niže osnovice, više u odnosu na EU prosek. ‘AmCham’ je 2016. godine radio studiju o unapređenju efikasnosti zdravstva u Srbiji. Neophodno je centralizovano finansijsko planiranje na nivou celovitog zdravstvenog sistema i uvođenje finansijskog menadžmenta i to ne samo novčanih tokova već i efekata istih, čime bi se racionalizovalo trošenje."

Kako će kriza uticati na našu ekonomiju i monetarnu politiku?

"Ključni kanali uticaja na našu privredu su: otvorenost u trgovini sa svetom, mereno učešćem uvoza i izvoza u BDP, učešće Nemačke, Italije, Kine u trgovini, doznake naših građana koji rade u inostranstvu; strani doprinos dodatoj vrednosti u izvozu i SDI. Mi smo mala, otvorena ekonomija i spoljnotrgovinska razmena je veća od našeg BDP-a. Naši ključni partneri su Nemačka i Italija, koje će, kao i evrozona, zabeležiti recesiju. Prognoza Instituta za međunarodne finansije iz Vašingtona je da će evrozona zabeležiti pad od 5,7 odsto. Kina je značajniji partner na uvoznoj strani. Nezaposlenost na Zapadu raste tako da treba očekivati i manji priliv doznaka u Srbiju. Globalna ekonomska kriza će smanjiti i priliv SDI. Recesija je neizbežna i prve su procene da bi naš BDP imao pad od 2,5 odsto. Naravno, sve zavisi od toga koliko još dugo ćemo morati, zbog zdravstvene krize, da veliki deo ekonomije držimo pod ključem i da li će s jeseni, zime biti opet problema sa virusom praćenog ograničenjima.

Što se kursa tiče, imajući u vidu solidan stepen pokrića deviznim rezervama procenjenog deficita tekućih plaćanja, delimičnog izlaska portfolio investitora, plaćanja stranog duga u ovoj godini, delimičnog pada doznaka i SDI, kurs bi mogao ostati stabilan."

Kako ocenjujete nove ekonomske mere Vlade Srbije kao odgovor na izvesnu svetsku ekonomsku krizu?

"Vlada merama želi da utiče na dve ključne stvari – likvidnost i zaposlenost. Mere iz oblasti poreske politike, kojima se privremeno rasterećuju troškovi, dobre su jer se veliki broj mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetnika suočava sa padom prihoda. Dobre su i mere kojima se subvencionišu minimalne zarade, čime se čuvaju radna mesta, životni standard i ublažava donekle pad tražnje na tržištu robe i usluga. Garancije će preko banaka obezbediti dodatnu likvidnost privredi, zanavljanjem kredita i dodatnim novcem uz grejs period od godinu dana.

Raduje i izjava ministra finansija da će sve obaveze država (tu mislimo i na centralnu državu, opštine, javna preduzeća…) izmirivati dobavljačima iz privatnog sektora na vreme da se ne bi kreirali lanci neplaćanja u privredi čiji bi generator bila država."

U svetu je prisutna praksa enormnog štampanja novca kao odgovor na sasvim ozbiljne ekonomske teškoće. To rade mnoge zemlje, od SAD do EU. Ovo pitanje je zanimljivo tim pre što su takve mere ne tako davno bile nezamislive, dovodile su do enormne inflacije?

"Monetarna politika, bez prilagođavanja u fiskalnoj politici, nije čarobni štapić za rešavanje svih ekonomskih problema, ali u uslovima neizvesnosti koja vladaju danas na tržištima njom se podstiču tražnja i poverenje, smanjenjem kamatnih stopa i osiguranjem dovoljne likvidnosti koja je važna da bi privreda i građani mogli da dobiju kreditnu podršku banaka. Ona olakšava i uslove finansiranja država na tržištu kapitala. Razloge niske inflacije u poslednjoj dekadi, i pored štampanja para, treba tražiti u ogromnom razvoju elektronske trgovine koja je donela mnogo veću konkurenciju, globalizaciji, u usidrenim inflacionim očekivanjima privrede i građana, ograničenom uticaju tržišta rada."

Privatni preduzetnici u Srbiji često prebacuju Vladi Srbije da se nedovoljno konsultuju u donošenju novih zakona, kao i da su u podređenom položaju u poređenju sa određenim stranim fabrikama, subvencijama i navodnoj kratkovidoj politici Vlade?

"I naši članovi često, u istraživanjima poslovne klime koja radimo jedanput godišnje, ističu kao jedno od ključnih pitanja nedovoljnu predvidivost u donošenju propisa koji se tiču privrede. Tu se zaista može više uraditi i ništa ne košta. Možda je stranim investitorima lakše – imaju iza sebe, pored udruženja, i ambasade. Inače, nisam zagovornik subvencija sem u izuzetnom slučaju, kada se radi o investicijama koje su game changer. Smatram da je bolje izgraditi uslove zbog kojih će investitori doći. Jake, nezavisne institucije i osigurati vladavinu prava."