JUGONOSTALGIJA: Jedan platio, svi dele

Šta biste uradili u slučaju da ste godinama plaćali održavanje, račun za struju i vodu, popravljali dotrajale cevi, menjali krov ogromne kuće, a da vam neko kaže da sad morate napolje - da to nije vaše vlasništvo. Ili - možete u jednu veću sobu, mi ćemo se useliti u drugu.

Sticajem neverovatnih okolnosti, možda i nečije gluposti, upravo se država Srbija našla u toj situaciji. Naime, od ratifikacije Sporazuma o pitanjima sukcesije do danas, od 123 nepokretnosti, nominalne vrednosti 265,9 miliona dolara, raspodeljeno je 85 nepokretnosti. Srbiji je do sada pripalo 36 objekata, a ostalim državama sukcesorima 49. Procentualno, posmatrajući vrednost svih nekretnina, Srbija je dobila 39,5 odsto, Bosna i Hercegovina 15, Hrvatska 23,5, Severna Makedonija osam, a Slovenija 14 procenata. Od ukupne imovine, ostalo je 38 nepokretnosti, među kojima i četiri kompleksa u Adis Abebi, Moskvi, Braziliji i Nju Delhiju, koje od 1991. godine koristi Srbija, a koja će se zbog velike površine fizički podeliti između država sukcesora. Međutim, kako kažu iz Ministarstva spoljnih poslova za "Ekspres", o predlogu ekspertskog tima za podelu imovine tek će se raspravljati krajem februara u Sarajevu na sednici Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ (Aneks B Sporazuma o pitanjima sukcesije). Sporno je nekoliko stvari: kako će se fizički podeliti prostor među državama, da li će bivše republike pristati na predloge ekspertskog tima, da li će ostali sukcesori pristati da našoj zemlji prodaju kompleks u Moskvi, koji joj je od strateškog značaja, i da li Srbija može da dobije nekakvu naknadu za sve godine održavanja zgrada i zemljišta u četiri prestonice. Ili barem veći udeo u podeli. Ali pođimo redom.

Prvo seci, pa meri

Na poslednjem sastanku Mešovite komisije u Zagrebu definisane su načelne teme zajedničkih susreta, ali je pitanje četiri kompleksa ostavljeno za naredni sastanak u Sarajevu. Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Veljko Odalović navodi za "Ekspres" da se još 2016. razmatralo rešenje za komplekse u Braziliji, Moskvi, Adis Abebi i Nju Delhiju.

"To su objekti za koje nije postojala spremnost i saglasnost sukcesora da se izvrši podela po pripadajućim kvotama i prevladalo je mišljenje da pokušamo da nađemo model rešenja podele prostora. Sve države sukcesori imaju određena prava koja proističu iz Sporazuma o sukcesiji, gde je u aneksu B precizno popisana imovina sa utvrđenim vrednostima - kompleks u Braziliji vredi 4,4 miliona dolara, u Moskvi 16,8 miliona dolara, u Nju Delhiju 6,1 milion dolara i u Adis Abebi 3,6 miliona dolara. Neki od ovih kompleksa imaju po dva i više hektara površine i prostore od 2.500 kvadratnih metara. I oni nikom pojedinačno niti mogu da pripadnu, niti je iko to tražio, imajući u vidu njihovu vrednost. Da bi razumeli kako funkcioniše Mešoviti komitet - ako na primer uzmemo vrednost bilo kojeg od ovih objekata, smanjuje se naša ukupna vrednost u masi na koju imamo pravo. Kada uspemo da izvršimo fizičku podelu, svako je slobodan da raspolaže sa prostorom koji njemu pripada. Može da ga proda, otuđi, iznajmi, može da radi šta hoće. Sada je u ovoj fazi to nemoguće jer je to zajednička imovina koju mi trenutno koristimo, jer se nalazimo u objektima kao neko ko Sporazumom o sukcesiji objekat čuva i koristi sve do trenutka dok se ne donese odluka o primopredaji", navodi Odalović, dodajući da se sa "Brazilijom otišlo najdalje":

"Formirani su ekspertski timovi stručnjaka koji predlažu moguća rešenja, odnosno fizičku podelu vodeći računa o funkcionalnosti i celovitosti prostora. Mahom je reč o ambasadama, rezidencijama i generalnim konzulatima koji se nalaze u tim objektima i koji bi trebalo i dalje da tu ostanu. Nadam se da ćemo takvu odluku potvrditi i na prvom sastanku u Sarajevu, a to je da usvojimo predlog eksperata za Braziliju kao fizički kompleks sa predloženim rešenjima. Dogovoreno je bilo i na našem sastanku u Beogradu da tim nastavi da radi i da predloži rešenje Nju Delhija kao sledeći veliki kompleks koji bi fizički mogao da se podeli. Objektivno svi mi vidimo to kao najbolje rešenje. Sad, kakva će tu biti ponuđena rešenja, da li ćemo se usaglasiti. Mi nemamo dilemu oko kvota, nama pripada toliko koliko pripada, ali da li su to celine koje nama pojedinačno odgovaraju, stvar je našeg dogovora. Kada govorimo o podeli velikih objekata i pripadajućem delu, ono što je suština jeste da oni ostanu diplomatska predstavništva svih nas. Da svako ima svoj deo, ulaz, kancelariju, parking, zastavu i da nastavimo da radimo posao. To su objekti takvog karaktera. Što se Srbije tiče, Srbija ima interes da bude prisutna u svim tim zemljama i da ima diplomatska predstavništva. Da li neko drugi nema, to je njihov problem.

Prema njegovim rečima, najviše interesovanja, ali i najviše nepoznanica postoje oko kompleksa u Moskvi. Odalović navodi da postoji puno ograničenja koje ističu sukcesori.

"Pazite mi imamo dve članice EU, tri članice NATO, tu postoje neki drugi standardi i pitanje je koliko je po tim kriterijumima moguće pod jednim krovom mešati različita pravila, procedure, institucije, od bezbednosnog do svakog drugog. Mislim da ćemo u narednih petnaestak dana svi zajedno biti u Moskvi, gde ćemo obići objekat, videti kakve su mogućnosti za fizičku podelu i da razgovaramo na koji bi način Moskva eventualno mogla da se reši. Treba imati u vidu da jedan od problema koje nam je ruska strana istakla je da zemljište ne može biti predmet prometa. To nije zemljište koje je dato, niti smo mi njegovi vlasnici. Po sporazumu iz 1958, potpisanom između SSSR i FNRJ, mi dajemo ruskoj strani prostor na kojem će ona svojim sredstvima izgraditi svoj objekat, dok Moskva daje nama prostor na kojem ćemo mi izgraditi naš objekat. To smo uradili i mi i Rusi. Zbog toga je od modaliteta traženo nešto što je veoma kompleksno. Između ostalog, ponudili smo da razgovaramo i na temu da se izvrši tržišna procena vrednosti tog objekta, pa da mi obeštetimo ostale sukcesore, ukoliko to bude nešto što je za nas prihvatljivo i da na taj način završimo taj deo priče. Tako da ćemo i o tome razgovarati u Moskvi. Imajući u vidu da je to vrednost od 16,8 miliona, svota koju u ovom trenutku niko nema", poručuje Odalović.

Kako je "Ekspres" već pisao, paradoks leži u tome što se vrednost svih nekretnina, umesto u tržišnoj, vodi u knjigovodstvenoj vrednosti. Zbog toga je cena nekretnina koje se nalaze na ekskluzivnim lokacijama u svetskim metropolama predstavljena u čak nekoliko puta manjoj vrednosti. Ipak, objašnjeno nam je da je procenjena vrednost uneta u međunarodni ugovor i da se taj podatak ne može menjati osim posebnom odlukom, kao što je bio slučaj prilikom odlučivanja o prodaji ambasade u Bernu, misije u Njujorku, rezidencijalnog stana u istom gradu, ambasade u Tokiju i ambasade u Bonu. Od tih objekata, prodata su poslednja tri.

Ono što je posebno interesantno jeste da zemljište koje je najvrednije, Srbiji maltene nigde nije dato, odnosno naša država ne može da se upiše kao njen vlasnik, niti je proda. U slučaju Nju Delhija rečeno je da je taj prostor isključivo namenjen za diplomatska predstavništva i da se ta namena ne može menjati. O Moskvi će tek biti reči.

Prokišnjavanje

Taj kompleks je, naime, od posebne važnosti za Srbiju. Svih ovih godina naša država je ulagala u popravke ovog ogromnog kompleksa. Naši izvori ispričali su kako je svojevremeno zamenjen kompletan krov ambasade u Moskvi, ali je on ponovo popucao. I tu se vraćamo na početak priče. Koliko je Srbija potrošila na održavanje na diplomatsko-konzularna predstavništva. Ako je suditi po podacima Informatora Ministarstva spoljnih poslova, od januara 2017. do oktobra 2019. godine na "kapitalno i tekuće održavanje objekata i opreme DKP-a" Srbija je potrošila 658.795.994 dinara. Treba, međutim, uzeti u obzir da se utrošeni novac ne odnosi samo na održavanje imovine SFRJ koje je Srbija dobila sukcesijom, već i na sve ostale nepokretnosti koje su u inostranstvu u vlasništvu naše države. U MSP tvrde da je nemoguće doći do podatka koliko Srbija troši na održavanja velikih kompleksa kao što su oni u Moskvi, Adis Abebi, Braziliji i Nju Delhiju.

"To su tekući troškovi ambasade i njih je nemoguće ubrojati. To je isto kao da stanujete u stanu koji nije vaš. Ali nikako od toga ne možete da napravite neki benefit od kog biste mogli da dobijete neka sredstva. To je veliki problem za Srbiju, jer troškovi održavanja padaju samo na nas. Naš je interes da se ovo okonča jer mnogo ulažemo u tehničko i funkcionalno održavanje. Nemamo prostora i prava da uđemo u neke veće investicije. Lokalne vlasti odbijaju svaki naš zahtev koji bi izašao iz gabarita nekog tehničkog održavanja. Nikakvo investiciono održavanje ili gradnja ne dolazi u obzir. Neće nam dati dozvolu jer ne možemo da se legitimišemo da smo vlasnik. Imajući u vidu da su to veliki prostori, ali da mi koristimo samo deo toga i da je sve to neophodno održavati, sve to predstavlja veliki izazov i razlog zašto želimo da se sve što pre okonča", navodi Veljko Odalović. Kako ističe, na sastancima Mešovite komisije često postoje zamerke: "Ali vi to koristite".

"A šta će meni 2.500 kvadrata? Ja ne mogu da napustim objekat jer sam dužan da ga čuvam, a nigde ne stoji da mi se plati čuvanje, nego se kompenzuje time što ja koristim. To je zapravo veći trošak nego korist. Objekat je 30 godina nepromenjen strukturno. Fasada, krov. To su najkrupnije stvari koje mogu da naprave najveće probleme. Možemo da sredimo nešto unutra, instalaciju, da ojačamo struju, da malo vodu sredimo. To moramo da radimo jer su to reprezentativni objekti gde su prijemi, gde dolaze visoki zvaničnici, gde dolaze građani. Kada to dovedete u situaciju da imate problem sa nerešenim statusom. Prvo, naš budžet vas neće podržati jer moramo da se legitimišemo i kod Direkcije za imovinu, kod Ministarstva finansija, da kažemo: "Mi ulažemo u ovaj objekat čiji je deo naš". "Recite koji je deo pa ćemo da uložimo u taj deo." A imate celinu u kojoj ne znate koji je vaš deo. Sve je vaše i ništa nije vaše. Trudimo se da svojim izjavama ne otežavamo tešku situaciju nego da šaljemo pozitivne poruke i tražimo rešenja, to je nešto što je suština svega ovoga. To je jedan ogroman, mukotrpan posao gde naša administracija puno radi. I to ne samo naša nego i sukcesora.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...