Kaplar Boris Džonson kreće u rat

Ovako se u svojoj poslednjoj kolumni za “Dejli mejl“ bivši britanski premijer Boris Džonson ponovo regrutovao i prijavio u kraljevske jedinice, odgovarajući tako na poziv odlazećeg načelnika Generalštaba, generala Sandersa, da se u Britaniji stvori “novi duh vojske“ i “ojačaju i obnove britanske oružane snage“.

Džonson je svoju kolumnu obogatio i videom gde u uniformi salutira i ponavlja svoju privrženost kruni i njenoj armiji. Bivši britanski premijer priseća se svojih regrutskih vremena, iskreno saopštavajući da, istina, nije bio najbolji vojnik, ali je time ne manje dao doprinos jačanju britanske borbene spremnosti. Iako priznaje da Britaniji ne preti direktna opasnost od rata, pa čak ni s Rusijom, Džonson smatra neophodnim jačanje militarističkog duha omladine koja na isuviše “etički“ način posmatra britansko angažovanje u ratovima poput Iraka i Avganistana, dok ih u tome podržavaju njihovi roditelji zbog toga što na društvenim mrežama gledaju kako izgledaju posledice rata pa misle da i njihova deca mogu negde da završe kao žrtve ratovanja.

Tako se Boris Džonson pridružio desetinama glasova iz najviših vojnih ešalona koji poslednjih nedelja upozoravaju na opasnost novog, bliskog i dolazećeg ratnog sukoba. Uverenje da “rat ima budućnost“ nije nastalo pre dve godine, kada je ruska vojska ušla u Ukrajinu, nego mnogo pre. Dok je Bob Dilan u vreme Vijetnama tražio: “Dajte šansu miru“, danas najviše odziva ima na cinični usklik poznatog stručnjaka za strategiju Edvarda Lutvaka koji glasi: “Dajte šansu ratu“, koji je lansirao posle okončanja bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

Ratovi koji su počeli posle Kosova samo su uverili sve da će stabilnost bipolarnog sistema ostati istorijski izuzetak i po svemu sudeći nedostižni model koji više nikada neće biti dostignut. Do sada je u svetu bilo važno da se isključi mogućnost globalnog sukoba, a regionalnih i lokalnih ratova niko se nikada nije ni odricao. Sadašnji ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku svemu tome dodali su novu dimenziju zastrašivanja zbog mogućnosti korišćenja nuklearnog oružja. Neki istaknuti ruski stručnjaci, poput Sergeja Karaganova, otvoreno su tražili upotrebu nuklearnog oružja, dok se mesecima raspravljalo o tome pod kakvim uslovima i kada bi Rusija upotrebila nuklearno oružje. Sam ruski predsednik Putin razjasnio je da bi to morala da bude egzistencijalna pretnja za Rusiju.

U ratu na Bliskom istoku vodi se slična debata. Kao odgovor na tvrdnje da bi Izrael mogao da bude poražen u ovom ratu, ukoliko se uključe Iran i Hezbolah, brzo je stigao odgovor da će Izrael, ako se dovede u opasnost njegova egzistencija, bez oklevanja koristiti taktičku nuklearnu bombu. Ako pretnja bude egzistencijalna, Izrael neće dvaput razmisliti o upotrebi nuklearne bombe.

Ovo o čemu se sada govori ukazuje na mogućnost “velikog rata“ u koji bi bile umešane velike sile ili NATO, Rusija i Kina. Pokojni jugoslovenski ministar odbrane, admiral Branko Mamula, bio je jedan od naših najvećih stratega. U svojoj poslednjoj knjizi “Rat u novom stoleću“ koju je objavio 2019. u svojoj 97. godini, admiral Mamula naveo je da će SAD po svaku cenu čuvati svoju hegemonu poziciju u svetu, a ukoliko Kina, pošto ona to jedino može, ozbiljno zapreti američkoj svetskoj hegemoniji, Amerika će izvesno, pre toga, ući u rat.

Ovde je za sada reč o ratu s Rusijom. Nemački analitičar Fabijan Hofman, tražeći otvaranje debate na Zapadu o predstojećem ratu s Rusijom, upozorava da “uobičajenu grešku“ u analizi pretnje koju predstavlja Rusija čini upadanje u zamku “gledanja u ogledalo“. To znači da se pretpostavi da Rusija posmatra potencijalni sukob sa Zapadom na isti način na koji Zapad posmatra potencijalni sukob s Rusijom.

“Verovali ili ne, mi smo bliži ratu s Rusijom nego što to iko misli“, tvrdi Hofman. U tome ne treba gledati mnogo na Ukrajinu. Ruski koncept rata s NATO-om tiče se kontrole i upravljanja eskalacijom kako bi se završio pod uslovima koji su povoljni za Rusiju. Rusija treba da osigura pobedu pre nego što konvencionalna superiornost NATO-a postane delotvorna. Rusija bi ratovala protiv NATO-a tako što bi pretila da će da napravi što je mogućno veću štetu na objektima civilne infrastrukture. “Pouka je ne dolazite u pomoć vašim istočnim prijateljima ukoliko ne želite da vaše stanovništvo bude izloženo masovnim žrtvama“, veruje Hofman. To sugeriše napade dugog dometa protiv civilne infrastrukture. Svaki pokušaj da se zauzme NATO teritorija stranim trupama značio bi nuklearnu akciju. Psihološki strah i učinak eskalacije koji može da dovede do neprihvatljive štete zajedno sa nuklearnom pretnjom otvoriće vrata za pregovore pod uslovima koji su povoljni za Rusiju. To je ono što se zove hibridni rat. Korišćenje zavaravanja i prevara. U NATO-u kažu da Rusija koristi laži kao oružje masovnog uništenja. Zato što ne mogu da poveruju da su argumenti Rusije bilo kome uverljivi. A jesu.

To nije korišćenje sile, nego korišćenje nadmetanja u preuzimanju rizika. Pitanje je ko će prvi da se povuče kada je u sukobu sa perspektivom velikog rata uključujući potencijalno korišćenje nuklearnog oružja? Ili da ostane hladnokrvan čak i kada se rizik poveća? To je razlog zašto Rusija koristi ovu strategiju. Rusija nema potrebe da dostigne konvencionalnu moć NATO-a. Sve dok NATO prihvata rastuću psihološku pretnju, zbog manjka odlučnosti, Rusija može da pobedi.

Sadašnji rat u Ukrajini uči Rusiju ključnu lekciju: da Zapadu nedostaje odlučnost. Unutrašnje nejedinstvo i beskonačne diskusije o eskalaciji samo jačaju rusko uverenje da će NATO da se povuče kada bude pod pravim pritiskom. To znači da ona ne mora da čeka dok se konvencionalna sila ne obnovi. Scenariji da imamo 5 do 10 godina da se ponovo naoružamo posle kraja rata su isuviše optimistični.

Istočnoevropske države imaju najviše 2-3 godine da ostvare kredibilno odvraćanje prema Rusiji. Drugačije, rizikujemo da nas Rusija ugrozi, mnogo pre nego kasnije.

NATO mora da kredibilno onemogući Rusiji da zauzme bilo koji deo NATO teritorije ili da zapreti kritičnoj infrastrukturi NATO-a.

"Boris Džonson je namerno lagao britanski parlament"

Zaključak komisije

Zaključak komisije

Svet 15.06.2023. 13:45

"Boris Džonson je namerno lagao britanski parlament"

Hofman traži da “moramo da ozbiljno diskutujemo kako da sprečimo rat sa Rusijom, ali isto tako kako da vodimo jedan“. “Da li smo spremni da uzvratimo protiv ruske civilne infrastrukture u slučaju da Rusija udari prva? Kako ćemo da reagujemo na rusku nuklearnu upotrebu?“, pita se on.

Hofman zaključuje da su zapadni “nedostatak priprema u fizičkom smislu i saznanje nesposobnosti da mislimo u kategorijama ovih scenarija obeshrabrujući“. Još od 2014. ruski intelektualci su intenzivno i javno diskutovali kako da vode rat protiv NATO-a. Gde je naša debata, zapitao se nemački stručnjak.

Ipak, nije sve tako. Poziv je stigao s najvišeg mesta. Predsednik Vojnog komiteta NATO-a, holandski admiral Rob Bauer, na kraju svog mandata pre tri nedelje na otvaranju sastanka ministara odbrane NATO zemalja, zatražio je “ratnu transformaciju NATO-a“. On je naglasio da su zemlje koje čine NATO nekada živele u vremenu gde je svega bilo u izobilju, sve je bilo predvidljivo i moglo se kontrolisati. Osim što NATO treba da doživi “ratnu transformaciju“. Civili se moraju pripremiti za sveobuhvatni rat sa Rusijom u narednih 20 godina, upozorio je Bauer i dodao da će, pored oružanih snaga, i veliki broj civila biti mobilisan, i da je na vladama da uspostave sisteme za upravljanje tim procesom, ona se preporučuje sada i svakom građaninu Zapada. “Morate kod kuće imati vodu, radio na baterije i svetiljku na baterije da biste mogli funkcionisati prvih nekoliko dana. To su bazične stvari. Ne kažem da će sutra stvari krenuti po zlu, ali ne možemo biti sigurni da će mir trajati zauvek. Zato i imamo odbrambene planove“, rekao je Bauer.

Džonsonova “nova regrutacija“ došla je samo nekoliko dana nakon što je britanski ministar odbrane Grant Šaps izazvao veliku kontroverzu pozivajući zemlju da se pripremi za dalje ratove koji, kako je rekao, “uključuju Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju“ i to u “narednih pet godina“. Ovo je ocenjeno kao “ratnohuškački avanturizam“ britanske vlade koji je postao pretnja vlastitom narodu. “Britanski ministar odbrane je de fakto doveo Veliku Britaniju u opasnost i budite sigurni da će biti odgovora iz zemalja kojima je upravo objavio rat. Pitamo se da li je ova izjava proizvod Šapsovog idiotizma ili ludila. Ali ostaje činjenica da je nediplomatski ministar odbrane sve u Velikoj Britaniji izložio riziku od sveopšteg rata sa nuklearnim silama od kojih neke imaju i najveće stalne vojske na svetu“, oštro su odgovorili kritičari britanskog ministra odbrane.

Dodatni odgovor bilo je upoređivanje vojnih kapaciteta Britanije i Rusije. Rusija ima 1,3 miliona vojnika, Britanija 190.000; Rusija ima 2.500.000 rezerve, Britanija samo 37.000; Rusija ima 14.240 tenkova, a Britanija 227; vojni budžet Rusije je 410 milijardi, Britanije 67 milijardi; Rusija ima 5889 nuklearnih bojevih glava, Britanija 260; Rusija ima 809 aviona NATO tipa, Britanija 120. “Umesto da raspravljamo kako da sklopimo mir s Rusijom, mi tražimo regrutaciju za rat. Pa šta mislite, ko će u tom ratu da pobedi?“, zapitali su se kritičari britanskog ministra.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da napadne NATO vojni savez za pet do osam godina. Čak i u Švedskoj, koja je u poslednje dve godine ne samo potpuno napustila višedecenijsku neutralnost i zatražila članstvo u NATO-u, političke elite počele su da pripremaju građane na mogućnost ratnog stanja.

U ovom duhu govorio je i bivši predsednik Vojnog komiteta NATO-a, a sada predsednik Češke, general Peter Pavel. Pošto uzima u obzir da bi Tramp mogao da pobedi na američkim izborima, Pavel je pozvao Evropsku uniju da se “blagovremeno pripremi“ i za varijantu da na predsedničkim izborima u SAD pobedi Donald Tramp i da se “odmah sporazume“ sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tako da to bude “povoljno za Rusiju, a nikako ni za Ukrajinu ni za Evropu“.

Švedska još nije ni skinula se sebe odoru neutralnosti i postala članica NATO-a, a već su početkom januara čak trojica najviših državnih zvaničnika, među njima premijer Ulf Kristerson i vrhovni komandant oružanih snaga, general Mikael Biden jasno i nedvosmisleno Šveđanima poručili da se mentalno i na svaki drugi način pripreme za slučaj da rat stigne i do švedskih granica. Kao i u poslednja dva veka, smatra se da pretnju predstavlja Rusija.

“Svi moraju da razumeju bezbednosnu situaciju. Ne možemo samo reći da smo u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji nakon Drugog svetskog rata. Moramo razumeti šta to znači. I svi moramo preuzeti odgovornost u ovoj situaciji. Ne želim da preplašim, nego da ohrabrim građane. Moja je ambicija da podstaknem više ljudi na razmišljanje o sopstvenoj situaciji i sopstvenoj odgovornosti“, rekao je Biden.

Goran Greider, kolumnista uticajnog dnevnog lista “Dagens niheter“, u tekstu pod naslovom “Naravno, Mikel Biden ne može naglas da kaže da čezne za ratom“ izričito je osudio retoriku vrhovnog zapovednika oružanih snaga.

“Da budem iskren, uvek sam sumnjao da mnogi vojnici zapravo potajno čeznu za ratom… U Švedskoj, koja već dugo živi u miru, delimično zahvaljujući sada izgubljenoj neutralnosti, ta čežnja mora da je jako potisnuta… Bidenova izjava usmerava Švedsku samo na jedan put: na ratni put. Ideja mira postala je tabu“, napisao je švedski komentator.

U opšte izjašnjavanje o navodno predstojećem ratu uključio se i bivši generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson (1999–2003). “Ako Zapad dozvoli da Ukrajina bude poražena, onda će novi svetski poredak odrediti Rusija, Kina i Iran“, rekao je Robertson. On je stoga preporučio Zapadu da više rizikuje kako bi Zapad sprečio Rusiju da pobedi.

Da bi se to postiglo, “u Beloj kući i u Dauning stritu i u drugim evropskim prestonicama“ mora da se “prevaziđe stidljivost“. Odnosno, treba da prestanu da se plaše da će da “izgore u termonuklearnoj vatri“.

Sve ovo prate analize brojnih stručnjaka koji tvrde: “Verovali ili ne, mi smo bliži ratu s Rusijom nego što to iko misli.“ Sve ovo su samo znaci dublje konfrontacije, širenja ratnih sukoba u svetu i neizvesnog puta ka njihovom smirivanju. Posebno je obeshrabrujuće što se čini da očekivanja da će se sukobi okončati više nisu na dnevnom redu i da više niko o njima čak ni ne govori.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron otvoreno je poručio u Davosu da ne želi da saveznici podstiču Ukrajinu na pregovore s Rusijom i da je najbolji način da se rat okonča potpuna podrška Zapada Kijevu. Kameron je čak uporedio pozive na pregovore sa ustupcima tadašnjeg britanskog premijera Nevila Čemberlena Adolfu Hitleru uoči Drugog svetskog rata.

Ako može da se sve ovo razume na pravi način, onda izgleda da, osim što neki od nosilaca najmoćnijih funkcija u svetu pozivaju na rat, oni se i spremaju za njega. Niče je upozoravao da onaj ko se bori sa čudovištima mora paziti da sam ne postane čudovište. A kad dugo gledaš u ponor, ponor počne da gleda u tebe, predočio je nemački filozof. Svi ovi ratoborni pozivi ukazuju da je mogućno da će 2024. godine sve ove linije loma – ratovi i revolucije, sukobi i ustanci, talasi terorističkih napada i nove teritorije s masovnim civilnim žrtvama – eskalirati u nešto masovnije. Glavni rezultat 2023. bilo je rusko zaustavljanje ukrajinske kontraofanzive i sveobuhvatna pomoć koju su zapadne države i njihovi saveznici pružili Ukrajini, uključujući obimno naoružanje, značajnu finansijsku pomoć i značajne političke, informativne i diplomatske resurse.

Kraj 2023. i početak 2024. obeleženi su novim širenjem sukoba, prvo u Gazi, a sada na Crvenom moru. Takođe, treba očekivati zaoštravanje sukoba oko Tajvana, gde je na izborima pobedio antikineski kandidat, dalju eskalaciju na Bliskom istoku, nastavak antikolonijalnih revolucija u Africi i eskalaciju protivrečnosti u Latinskoj Americi.

Oko 90.000 vojnika NATO-a upravo započinje najveću vojnu vežbu bloka od Hladnog rata. NATO vežba “Steadfast Defender 2024” se više nego udvostručila u broju učesnika otkad je najavljena prošle godine i posebno je osmišljena da pripremi alijansu za rusku invaziju.

Nekada se sledila rimska poslovica “Živimo kao da će 100 godina biti mir, a spremajmo se kao da će već sutra biti rat“. Sada se ona pretvorila u svoju suprotnost, spremajmo se kao da će 100 godina biti rata i živimo kao da će još samo sutra biti mir.

Boris Džonson ima nov posao

BBC javlja

BBC javlja

Svet 28.10.2023. 01:50

Boris Džonson ima nov posao