NOVI BROJ EKSPRESA: Čovek koji je ubio Pavelića

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 31.7.2020. na kioscima, pročitajte:

"Ekspres" ekskluzivno objavljuje razgovor sa porodicom Blagoja Jovovića, koji je pucao u Antu Pavelića

Blagoje Jovović, kapetan Jugoslovenske vojske u otadžbini, svojom odlučnom voljom, logikom usamljenika osvetnika, ušao je u srpsku i svetsku istoriju 10. aprila 1957. godine. Tog dana u večernjim satima u Lamos del Palomaru, predgrađu Buenos Ajresa, pucao je u Antu Pavelića, poglavnika NDH i jednog od najvećih zločinaca Drugog svetskog rata.

Jovović je dugo pripremao atentat, nije imao adekvatan pištolj, sa svojim zemljakom, izvesnim Krivokapićem je kovao zaveru, a Krivokapić je trebalo da nabavi pravi pištolj. Taj plan je propao. Blagoje je nabavio nekakav ženski pištolj, zapravo pištoljčić, mogao je eventualno da ubije čoveka sa nekoliko metara. U zaveru je još bio upućen i paroh srpske crkve Svetog Save u Buenos Ajresu.

"Ubiću ga, da koliko-toliko osvetim sve nevine žrtve, decu, žene, starce, sve one stradale od ustaškog terora koji nisu nosili pušku”, rekao je Blagoje Jovović parohu crkve Svetog Save.

"Ekspres" ekskluzivno donosi svedočenje porodice Blagoja Jovovića koja živi u Buenos Ajresu.

INTERVJU LORDAN ZAFRANOVIĆ: "Deca Kozare" žestok krik protiv zla

"Ovaj film će ući u telo svakog gledaoca, da mu se utisne taj krik o neviđenim zločinima koji su počinjeni nad decom. Želja mi je da se film shvati kao jedan emocionalni krik protiv tog zla, nikako kao propaganda jedne ili druge strane", ističe Zafranović u razgovoru za Ekspres.

"Hoću da kažem da je to što se dešavalo sa filmom "Deca Kozare" nastavak politike koja je negde paralelno sa željama umetnika da to zlo prikaže išla sa paralelnom moći da se taj film ne napravi. To je bio neki prećutni dogovor i za vreme Titove Jugoslavije i sada u ovim novim zemljama, Srbiji i Hrvatskoj", smatra Zafranović.

Zločini koje istorija ne želi da pamti

Prošle godine, otprilike u ovo vreme, Slobodan Smiljanić, šabački advokat i magistar prava, došao je u posed vojnih dokumenata koji otkrivaju okolnosti ubistva između 3.200 i 3.500 Srba od aprila 1992. zaključno sa martom 1993. Zločini nad njima dogodili su se u 43 sela u Srednjem Podunavlju, u blizini Srebrenice i Bratunca. Dokumentacija od 49 strana, na osnovu koje je Smiljanić napisao knjigu „Drina plače i pamti“, zasnovana je na svedočenjima Srba koji su preživeli pogrom u tom periodu. Mnogi od njih su bili ranjeni i preživeli su golgotu begom u Srbiju preko Drine. Iskaze su dali pred vojnim vlastima i zakleli se da će svoja svedočenja ponoviti u svako vreme, pred bilo kojim državnim organom ili međunarodnom organizacijom. Njihove izjave, međutim, niko nije zvanično tražio.

Jedna od, bar za širu javnost neznanih okolnosti, jeste da su u vreme napada naoružanih muslimanskih grupa na srpska sela u pozadini „nastupale“ njihove žene s rančevima i torbama na leđima u kojima su, po progonu Srba, iz njihovih kuća odnosile opljačkano. Svedoci tvrde da su pojedine od njih nosile i automatsko naoružanje, a da ih je nekoliko danas veoma aktivno u udruženjima muslimanskih žena koje traže međunarodnu pravdu za stradanje svojih bližnjih.

INTERVJU MILENA DELIĆ: Srpskom rukometu treba metla

"I danas u Upravnom odboru RS sede ljudi koji kao da su pali s Marsa i koji dižu ruku kad neko nešto predloži a da nemaju pojma o čemu je reč. Poslušni su bili i onda, a i sada dobrodošli u tela koja odlučuju. Pitanje svih pitanja je zašto se ćutalo?"

"Ako ti kao igrač ne osećaš pripadnost, ako nisi sigurna za"koga želiš da igraš, ako ne osećaš da to radiš za svoju državu,"ako nisi ponosna da kao igrač nosiš dres sa grbom, onda je bolje da si tamo, a ne ovde", smatra Delić.

Na čijim leđima je meta?

U ratu škaljarskog i kavačkog klana, koji je započet zbog krađe 200 kilograma kokaina u Valensiji, do sada je ubijeno 49 pripadnika ova dva kriminalna klana i njihovih saradnika. Nažalost, u ovom ratu su ubijene četiri, a ranjeno sedam osoba koje su se igrom sudbine zatekle na mestu pucnjave.