Oročena poruka

Nova Vlada Srbije, koja bi trebalo da bude izglasana naredne nedelje, na unutrašnjepolitičkom planu neće predstavljati nekakvu veliku promenu. Uz sve moguće i nemoguće personalne promene, to će, nema sumnje, biti vlada kontinuiteta.

U tom smislu njen rok trajanja mogao bi da bude i od manjeg značaja od poruke koju ta „oročenost“ šalje međunarodnoj zajednici, pre svega u odnosu na rešavanje kosovskog pitanja.

S jedne strane, taj „rok trajanja“ Vlade može se tumačiti kao poruka Briselu, Berlinu i Vašingtonu da se Beogradu sada i ne žuri toliko da ovo pitanje privede kraju.

Preciznije rečeno, Srbija jeste spremna da na rešavanju problema radi, ali da se prethodno ispuni sve što je već dogovoreno, pre svega u smislu formiranja Zajednice srpskih opština. A period od godinu i po dana bi, prema nekim procenama, bio sasvim dovoljan da se to završi.

Povezane vesti - SPS PONOVO U VLADI Vučić: Vlada i skupština “ograničenog trajanja”

Najava formiranja organa izvršne vlasti po modelu koji u mnogo čemu nalikuje konceptu koncentracione vlade, prema mišljenju Nemanje Starovića iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje na potrebu za širokim političkim konsenzusom, pre svega parlamentarnih činilaca, pred velikim izazovima „među kojima su rešavanje problema Kosova i Metohije nalazi rame uz rame sa ekonomskim razvojem i suzbijanjem epidemije koronavirusa“.

Štaviše, dodaje on, uspostavljanje novog ministarstva koje će biti nadležno za društveni dijalog nam govori da će se tragati za još širim konsenzusom, koji bi obuhvatio i brojne vanparlamentarne političke aktere, kao i nevladin sektor.

„Sve bi se to moralo posmatrati i kroz prizmu očekivanog ubrzanja procesa pregovora Beograda i Prištine, što predstavlja učestalu i neskrivenu poruku zapadnih prestonica sa obe strane Atlantika. Suočen sa takvim očekivanjima onog dela međunarodne zajednice koji ima presudni uticaj na budućnost odnosa Beograda i Prištine, pa i Srba i Albanaca na širem planu, srpski državni vrh je odlukom da se mandat nove Vlade ograniči na godinu i po dana zapravo poslao poruku kojom se podrazumeva spremnost na dijalog, koji bi u slučaju pozitivnog ishoda i postizanja suštinskog kompromisa dobio legitimizaciju od strane birača. Dakle, ne samo da će magistralni pristup rešavanju problema KiM u narednom periodu, kao i pojedine konkretne odluke koje se mogu očekivati na tom planu, imati najširu moguću parlamentarnu podršku, već se zakazivanjem novih izbora za april 2022. najavljuje spremnost za punu i direktnu legitimizaciju kompromisnog rešenja ukoliko politički zapad omogući takav ishod pregovora“, kaže Starović za „Ekspres“.

Sa druge strane, sasvim logično, vanredni izbori mogu, prema njegovim rečima, poslužiti i za to da se učvrsti odluka državnog vrha da odbije nekakve ultimatume ako zapadne sile odustanu od potrage za kompromisnim rešenjem i odluče se za takav pristup prema Srbiji.

Politički analitičar Boško Jakšić, međutim, ne veruje da bi Zapad ovo oročavanje Vlade mogao da shvati kao neku poruku u vezi sa rešavanjem kosovskog problema.

„To su dva paralelna koloseka koji jedan sa drugim nemaju veze. Sa Kosovom nikakve veze nemaju ni Vlada, a još manje Skupština, jer pregovore o Kosovu vodi predsednik Republike koji je u punom kapacitetu“, kaže Jakšić za „Ekspres“.

Istovremeno bi, kako kaže, u Briselu to mogli da protumače i kao reakciju na kritike iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, čiji bi cilj bio dobijanje parlamenta sa izmenjenim sastavom. To bi, prema Jakšićevom mišljenju, bio jedini unutrašnjepolitički razlog za oročavanje vlade.