Papa Franja dolazi u Srbiju

Međutim, nedavno, u jednoj televizijskoj emisiji u Beogradu, skoro usplahireno je pitao, parafraziram, “Šta radi naša Srpska pravoslavna crkva, zbog čega konačno ne pozove papu Franju u Srbiju jer Srbiji je veoma važno da Vatikan, koji ima neverovatan uticaj u svetu – ne prizna lažnu državu Kosovo…?“

Moguće da je ovaj Dačićev “ispad“ planirana poruka. On je darovit političar koji često nagoveštava krupne državne događaje. Da li on možda zna nešto više, nešto što bi upućivalo na skori susret patrijarha SPC gospodina Porfirija i pape Franje u Beogradu. Ili, recimo, u manastiru Dečani?!

Pitanje “konačnog pomirenja“ dveju hrišćanskih crkava Rimokatoličke, odnosno Vatikana, i SPC dugo već lebdi kao izvestan događaj u političkom vazduhu dve zemlje, čak od Josipa Broza do danas. Međutim, između Svete stolice i zvaničnog Beograda postoji istorijsko-politički jaz, u vezi sa odnosom Vatikana i katoličkog klera prema Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), kvislinškoj tvorevini koja je tokom Drugog svetskog rata sistematski ubijala i proganjala Srbe, Jevreje i Rome.

Bivši poglavar SPC Irinej je još 2012. godine izjavio da “papin put do Srbije vodi preko Jasenovca, ustaškog logora u kojem je, prema istoriografskim podacima, ubijeno oko 90.000 ljudi, mahom srpske nacionalnosti. “Možda bi izvinjenje Katoličke crkve za zločin u Jasenovcu bila gesta koja bi ulila nadu da se tako nešto više nikad neće ponoviti“, izjavio je tadašnji patrijarh za nedeljnik NIN. Taj stav Irinej je ponovio i 2016. godine, u intervjuu za agenciju Beta.

S druge strane, tadašnji ambasador Vatikana u Srbiji Lučijano Surijani je u intervjuu za “Politiku“ juna 2020. godine izjavio da je papa Franja “u više prilika pokazao svoju naklonost prema patrijarhu Irineju i ovoj zemlji, ne skrivajući svoju želju da je poseti“. “Želeo bih da vreme za papinu posetu, za koje neki smatraju da nije zrelo, što pre sazri“, izjavio je Surijani.

Papa Franja je prvi Južnoamerikanac koji je seo u Svetu stolicu. On potiče iz jezuitskog reda i, nesumnjivo, on se razlikuje od ogromne većine svojih prethodnika od Velike šizme do danas. On je u velikoj meri reformisao Rimokatoličku crkvu i priznao mnoge njene grehove. On je papa kojeg voli pastva, ali ne i kler. “Međutim, uprkos svemu, teško je verovati da će Vatikan priznati svoje grehove iz Drugog svetskog rata i da će se javno izviniti za zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH“, smatra akademik Ljubodrag Dimić, istoričar i član Mešovite srpsko-hrvatske komisije o Stepincu.

Uprkos svemu, postoji velika želja svih strana da papa poseti Srbiju, ali to nije moguće ostvariti tako brzo, govorio je za RSE tada nadbiskup, danas umirovljeni nadbiskup Katoličke crkve Stanislav Hočevar.

Veliku nadu za susret poglavara dveju crkava verski i politički analitičari u Beogradu i Rimu, tada, 2020. godine, uvideli su zbog činjenice da je Vatikan za svog aktuelnog ambasadora u Srbiji postavio monsinjora Lučijana Surijanija, koji je bio visoko rangiran u Državnom sekretarijatu Vatikana. To njegovo postavljenje bila je poruka Srbiji na koji način Vatikan gleda na srpsku politiku i Srpsku pravoslavnu crkvu, govorio je Miloš Vulić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu.

Uprkos istorijskim okolnostima koje opterećuju odnose Srbije i Vatikana, Miloš Vulić naglašava da je Sveta stolica povukla nekoliko pozitivnih poteza koji se mogu tumačiti kao znak dobre volje da se zatvore sporna pitanja, poput onog da je papa Franja inicirao formiranje katoličke i pravoslavne komisije kako bi se ispitala uloga Alojzija Stepinca u NDH, te da je poglavar Katoličke crkve 2020. otvorio vatikanske arhive. Mešovita katoličko-pravoslavna komisija formirana je na inicijativu pape Franje 2015. godine. Nakon više sastanaka koji su se odvijali daleko od očiju javnosti, Stepinac ipak nije kanonizovan u sveca.

Ali, poseta sekretara Svete stolice za odnose sa drugim državama, nadbiskupa Pola Galagera, koji je došao na poziv tadašnjeg ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića, sa najopipljivijim razlogom aktuelizovala je skori dolazak u Beograd. Naročito posle njegovih susreta sa vladikama SPC i sa patrijarhom Porfirijem. Da je to tako pokazuje i izjava patrijarha nakon razgovora sa Galagerom u manastiru Kovilj.

"Zadovoljan sam posetom, posebno što smo razgovarali u manastiru Kovilj, svojevrsnom simbolu mira koji je nastao na mestu gde su se pomirile dve vojske – ugarska i srpska – na praznik Svetog Save. Radi dobra i pojedinca i čitavog ljudskog roda, čitave planete, mora postojati saradnja svih crkava, pre svih hrišćana. Razgovor je protekao u duhu Jevanđelja Hristovog, mi smo razgovarali o svim izazovima sa kojima se suočavaju naše crkve... Nije moguće da postoji nikakav mir ako nemamo mir iznutra, a nemamo ga ako nemamo zajednicu i opštenje sa Bogom", rekao je patrijarh Porfirije.

Nadbiskup Galager je posle susreta sa patrijarhom Porfirijem rekao da je to najznačajniji deo njegove trodnevne posete Srbiji. “Ovaj susret je početak daljeg progresa koji će približiti hrišćane katoličke i pravoslavne tradicije da zajedno budu na usluzi čovečanstvu i to je cilj našeg postojanja. Razgovor sa patrijarhom SPC protekao je u duhu pozitivne razmene mišljenja koje je odraz velikog poštovanja koje postoji između Rimokatoličke i SPC. Patrijarhu sam preneo pozdrave naklonosti pape Franje sa kojim se srpski patrijarh više puta sreo. Moram da kažem da su obojica ljudi velike vere – istakao je Galager.

U Patrijaršiji u poverenju šapuću da su Porfirije i Galager razgovarali o poseti pape Srbiji. Pričali su i o “istorijskom teretu“  ponašanju Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, koji je oličen u liku i delu Alojzija Stepinca, koji je proglašen blaženim, ali još ne i svetim. Taj proces je zaustavio upravo papa Franja koji je uvažio zahtev SPC da se Stepinac još ne kanonizuje. Takav njegov stav naišao je na veliku podršku među hrišćanima za koje je “ne“ kanonizaciji Stepinca jedini mogući sud i odgovor istorije i etičkih principa hrišćanstva.

Upućeni izvori iz Patrijaršije još kažu da je nadbiskup Galager patrijarhu preneo da je papa spreman da se pokloni žrtvama ustaške NDH, što, ako je tačno, može da odobrovolji i vladike koji su čvrsti u stavu da bez tog čina vrata Patrijaršije ostanu i dalje zatvorena za papu. Što znači da su sagovornici pričali o skoroj poseti pape Franje Srbiji.

“Patrijarh Porfirije je predstavnik nove generacije vladika i mislim da neće imati problem da se susretne sa papom. Uostalom, on je izgradio gotovo prijateljske odnose sa zagrebačkim kardinalom Josipom Bozanićem. Taj njihov odnos je vrlo značajan i za rušenje prepreka za dolazak pape Franje. Mislim da se izborom Porfirija za novog patrijarha otvaraju vrata da papa dođe u Srbiju. Moj je utisak da je on važna spona pomirenja među crkvama“, rekao je za “Blic“ verski analitičar Draško Đenović.

Razgovaramo sa akademikom Ljubodragom Dimićem na temu – šta bi za SPC i Srbiji značilo da pozove papu Franju da poseti Srbiju? “Ono što ja prepoznajem čitajući literaturu koja se tiče poslednjih decenija, to nesumnjivo SPC istovremeno može i da koristi i da šteti. A sa druge strane Vatikan je pred velikim udarom islama. Vatikan sad pokušava da bude inicijator okupljanja hrišćanskog sveta. U tom pokušaju okupljanja hrišćanskog sveta verovatno bi bila značajna Srbija, SPC, kao i Ruska pravoslavna crkva.“

Šta bi to štetilo? “Moglo bi da šteti da se taj pritisak poveća na promenu onoga što je autentično, svetosavsko, pravoslavno. S druge strane, u Srbiji pravoslavci čine ubedljivu većinu sa, ne znam, 70-80 procenata i verovatno je to dovoljno da crkva istraje u onome što su njeni principi. S druge strane, imamo našeg zajedničkog prijatelja patrijarha Porfirija, čoveka koji ima sluha za tu rimokatoličku dimenziju, zato što je i službovao u tim oblastima i sticao iskustva, i sticao prijateljstva i bio potreban i van službe da prepozna taj puls Rimokatoličke crkve i Vatikana i pritisaka koji dolaze. Tako da je i to možda istovremeno i dobar trenutak da imamo nekog ko nije isključiv, ko će biti maksimalno spreman da čuje, a to ne znači da posluša“, kaže Dimić.

Akademik Dimić podseća da je papa Franja odbio da kanonizuje Stepinca za sveca, što u neku ruku percipira zločine koji su učinjeni nad Srbima u NDH. Ali dodaje da će drugačiji odnos prema Stepincu imati drugi papa koji će tek doći. Eventualni susret Porfirija i pape Franje bio bi dodatni znak stabilnosti i prihvatanja Srbije u ovoj Evropi i ovakvom svetu kakav jeste. Sada je samo pitanje da li takvu Srbiju hoće ovakva Evropa? Da li takvo utemeljenje Srbije želi i Vatikan ili ne? Jer to znači skinuti jedan veliki teret s vrata. A istovremeno to znači priznati sve ono u čemu je Rimokatolička crkva učestvovala kada je srpski narod u pitanju, makar u 20. veku. Jer približavanje je nemoguće bez tog priznanja. Preskakanje te deonice istorije, ili kako da je već nazovemo, neće doneti korist nikome. Neće doneti ni sreću ni budućnost.“

Odbijanje Svete stolice da prizna tzv. državu Kosovo, sa njenog gledišta, ne odgovara Vatikanu da tu na Jadranu ima državu koja je jednom nogom u ekstremnom islamu u srcu Balkana. Tu je i muslimanski deo BiH, koji se ekstremizovao posle ovih ratova. S druge strane, rimokatolici u BiH su na udaru istih tih muslimana... Sve to je oko 500 kilometara vazdušne linije od Rima. Oni će u Evropi sve uraditi da taj islamizam oslabe, a slabeći islamizam možda će neki kredit dati pravoslavlju, ali to što budu davali kredite to će biti na oročeno vreme. Jer kad nestane ove islamističke opasnosti pod navodnicima ili bez njih, zna se ko je na redu. Jer taj proces prozelitizma ne prestaje. Ne zaboravimo, to je istorija 20. veka na Balkanu: pravoslavlje je bilo na udaru rimokatolicizma, pritom podjednako kao što se i Moskva ruši pod udarom Evrope i Zapada. I Vatikan je to žestoko koristio u celom 20. veku. Dodatno, pomagali su im komunisti.

“Susret patrijarha Porfirija i pape Franje je neminovnost ako hrišćanski svet hoće da opstane na prostorima Evrope, pogotovo sada oslabljene Evrope, to će morati da vodi ka većem razumevanju jednih za druge kada je u pitanju Rim i kada su u pitanju pravoslavne crkve na tom prostoru. Ali u tom kontekstu, verujem da će Rim prvi učiniti korak. Papa Franja je neopterećen tim balkanskim i evropskim sudarima koji traju vekovima. On na drugi način percipira i katolicizam i pravoslavlje i hrišćanstvo, tako da je jedno pitanje, a možda i velika sreća, da ti odnosi krenu u nekom dobrom pravcu za ovog pape jer posle toga, ako dođe papa Evropljanin, Italijan, to će se sve više zatvarati. S druge strane, Hrvati nisu srećni i zadovoljni ovim papom. Pokretali su i neke inicijative da dođe do zamene pape, a oni u rimokatoličkom svetu nisu usamljeni“, zaključuje istoričar Ljubodrag Dimić.

Oglasio se papa Franja o Gazi

"Mnogo je patnje"

"Mnogo je patnje"

Svet 03.12.2023. 16:30

Oglasio se papa Franja o Gazi