Vesti
06.07.2022. 13:48
Vesti
09.07.2022. 20:45
Mihailo Paunović
Goruće teme
Pitali smo analitičare o Kosovu, Briselskom sporazumu, pregovorima...
Ponovo taj reciprocitet. Reč koja se svuda isto piše i isto zvuči, ali nema za sve isto značenje. Za političare je ova reč uvek pitanje spora i rasprave, kod "obične“ javnosti izaziva interesovanje, dok je za one na koje se odnosi bila i biće reč koja budi zebnju i neizvesnost. Tako je bilo i ovaj put.
Vlada Kosova nedavno je uspostavila reciprocitet za ulazak državljana Srbije na Kosovo tako što je odlučila da primeni istu meru kao i zvanični Beograd, koji ne prihvata kosovske lične karte, ali građanima Kosova na ulazu daje pismo koje zamenjuje identifikaciona dokumenta. Takođe, usvojena je i odluka o preregistraciji vozila na RKS tablice za sva vozila opremljena registarskim tablicama PR, KM, PZ, GL, UR, JP, DA ili ĐA. Ova odluka se pre svega odnosi na stanovnike severa Kosova koji imaju registarske tablice koje izdaje Srbija.
Registracija vozila na RKS tablice, kako se navodi u odluci kosovske vlade, počinje od 1. avgusta i trajaće do 30. septembra, a nakon isteka tog roka vozila koja se ne preregistruju smatraće se nacionalizovanom robom.
Odluke koje se odnose na registarske tablice i lične karte u vezi su sa sporazumom o slobodi kretanja koji je postignut 2011. godine, a revidiran 2016.
Očekivano, odluke prištinskih vlasti izazvale su burne reakcije među srpskim političarima. Gotovo da nije bilo osobe sa domaće političke scene koja ih nije prokomentarisala, dok je najveći odjek naravno imala izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
"Oni nama daju rok do 31. septembra, što znači da planiraju napad na sever Kosova najkasnije 1. oktobra. I podržali su ih predstavnici Kvinte, pri tome su Amerikanci najmanje bahati u odnosu na druge“, rekao je Vučić nedavno na konferenciji za novinare.
"Uvek smo spremni za dijalog, dok neki drugi nikada nisu i imali su podršku velikih sila. Šta se to promenilo, šta žele kosovski Albanci, već su podržani od Velike Britanije i Nemačke. Reč je o tome da su doneli dve odluke – uskraćivanje ulaska sa ličnim kartama po principu reciprociteta i drugu koja je odluka sa ciljem da se proteraju Srbi, da se napravi nova ’Oluja’. Ako se registruju deliće Srbima pamflete, a ako ih ne ubede otimaće ne samo tablice, već i vozila, pa ko će od Srba da ostane ne interesuje ih“, dodao je Vučić.
I dok je reciprocitet danima ispunjavao novinske stupce, javnost je dobila još jedan nastavak kosovske sage. Još jedno poglavlje među već dobro poznatim kao što su Briselski sporazum, dijalog, pritisak Zapada, svojeglavost kosovskih političara...
Međutim, za srpski narod na Kosovu ovo nije još jedna tema za ćaskanje, već pitanje koje izaziva strah i neizvesnost. I tako je već godinama. Oni najviše trpe i taoci su nerešenih odnosa Beograda i Prištine.
Kao nada za prekid života u neizvesnosti predugo im se prodaje priča o dijalogu i Briselskom sporazumu koji bi trebalo da doprinese normalizaciji odnosa i obezbedi formiranje Zajednica srpskih opština. Dogovor koji prištinska strana uporno izbegava da ispuni, uprkos povremenom podsećanju EU da je to njihova obaveza.
Zajednice srpskih opština dotakao se prilikom svoje poslednje posete Kosovu i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ponovivši da je da je pitanje Zajednice srpskih opština obaveza koju je Kosovo prihvatilo i koju mora da sprovede.
"To je obaveza koju je Kosovo prihvatilo, uključujući i ratifikaciju u skupštini. Iz tog razloga postoji dobro poznat princip koji kaže da se ono što je dogovoreno mora primeniti. To nije nešto što Brisel želi, već što se Kosovo dogovorilo sa Srbijom“, rekao je Lajčak.
Vesti
21.06.2022. 14:04
"Kosovo i Srbija usvojili Mapu puta za sprovođenje energetskih sporazuma"
Vesti
17.06.2022. 13:28
"Nigde u dokumentima EU ne piše da Srbija treba da prizna takozvano Kosovo"
Neispunjavanja dogovorenih obaveza Prištine dotakla se i Viola fon Kramon.
Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu pozvala je vladu u Prištini da sprovede presudu Ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani i da pokaže da nema „selektivni pristup kada je u pitanju primena vladavine prava“.
Zbog broja puta koliko smo ove i slične izjave čuli sve je počelo da asocira na napamet naučeni tekst koji zvaničnici EU povremeno izdeklamuju u svrhu posla koji obavljaju. Tekst koji je javnost ponovo imala priliku da pročita i koji je Srbima sa Kosova ulio tračak nade i želju da veruju da je to pritisak na kosovske političare.
Međutim, novonastala situacija u vezi sa ličnim kartama i registracijom vozila ponovo nas je naterala da se zapitamo kakva je uopšte uloga Briselskog sporazuma, dijaloga, Miroslava Lajčaka i svih onih potpisanih sporazuma... Čemu oni služe..
Beogradski analitičar Dragomir Anđelković smatra da Srbija više nema nikakvog razloga ne samo da govori o dijalogu, već i da poštuje bilo šta što je dogovoreno.
"Prvo jer prištinska strana ništa nije ispoštovala, drugo jer nam je Evropska unija jasno stavila do znanja da Srbija nema mogućnost da postane deo nje bez priznanja Kosova. A mi smo u dijalog i ušli pre svega da bismo otkočili proces evropskih integracija“, kaže Anđelković u razgovoru za "Ekspres“.
S druge strane, Nedžmedin Spahiju, kosovski analitičar, u razgovoru za naš list ističe da je najnovija odluka prištinskih vlasti u vezi sa registracijom vozila i ličnim kartama legitimna, iako se on sa njom ne slaže.
"Mislim da je ovo gubljenje vremena u trenutku za koji smatram da je najpovoljniji da se postigne dogovor sa Srbijom oko priznanja Kosova po nekoj ’nižoj ceni’. Srbija se nalazi pod pritiscima Zapada zbog čega smatram da je momenat za postizanje dogovora povoljan. Međutim, Kurti izbegava taj dogovor kao i Vučić, čije motive ipak razumem. Predsednik Srbije jednostavno čeka bolje vreme kako bi priznanje Kosova ’prodao skuplje’. Dok s druge strane Kurti misli da će priznanje dobiti ’besplatno’, što samo potvrđuje da je čovek koji nije spreman na kompromise“, smatra Spahiju.
Za razliku od Spahijua, Anđelković smatra da Kurti "samo koristi ono što mu, po njegovom mišljenju, pripada“.
"Sporazumima koje smo ranije sklapali dok smo mislili da će EU biti objektivna i da će pokušati da nađe neko rešenje zajedno sa nama mi smo omogućili da se Kurti danas na njih poziva. Zbog toga nije ništa novo što je na red došlo pitanje tablica, samo što smo mislili da će pre toga da se dođe do nekog kompromisa. Kurti nastupa u skladu sa svojim stavom od početka i kod njega nema promene. On je makar dosledan u svojoj agresivnosti i ne vidim da je sada uradio nešto novo što nije uradio pre godinu ili dve dana“, kaže Anđelković.
Da Kurti nije spreman na kompromise i da njegov stav predstavlja ozbiljnu kočnicu u daljim pregovorima Beograda i Prištine odavno je poznato. Nespremnost na kompromis i da ga tuđi interesi ne zanimaju Kurti je pokazao i ovaj put kada je uveo meru reciprociteta čim je Lajčak napustio Kosovo. Međutim, posle toliko vremena naivno je misliti da Kurti odluke donosi bez nečije podrške. Čisto onako na svoju ruku.
"Zapadni deo međunarodne zajednice, tu pre svega mislim na EU, nas je varao. Oni su u dijalogu učestvovali kao medijatori, a zapravo su bili deo albanskog tima. Izvlačili su iz Srbije ustupke. Mi smo vremenom verovatno videli da nas varaju, ali smo se nadali evrointegracijama, a sad smo došli u situaciju da nas em varaju, em nema ništa od evrointegracija. Vreme je da Beograd poništi sve ustupke inače će ući u istoriju da je od 2013. do 2016. godine urađeno mnogo toga što faktički prepušta Albancima Kosovo“, napominje Anđelković.
Situacija je takva, ko god da stoji iza Kurtija, da njegove najnovije odluke dodatno zatežu već napete odnose Beograda i Prištine i potencijalno prete da izazovu dodatne tenzije i reakcije stanovnika na severu Kosova ukoliko izgube strpljenje. Kakav će biti odgovor Beograda još nije poznato. Ono što znamo, na osnovu izjave predsednika Srbije, jeste da „mi nikakve vojne ili onakve akcije nećemo da preduzimamo“.
Dragomir Anđelković smatra da Srbija nema mnogo izbora ukoliko želi da sačuva sever Kosova.
"U ovim okolnostima mislim da je došlo vreme da poništimo Briselski sporazum i da uspostavimo direktne institucije Srbije na severu Kosova. Mislim da ukoliko to ne budemo uradili Kurti će polako zaokružiti okupaciju severa Kosova, počeće od oduzimanja ličnih karata, tablica i svega drugoga što ipak govori da je to deo Srbije. Krajnji je trenutak da uspostavimo tamo institucije uključujući i civilnu zaštitu što može da nosi određeni rizik od sukoba, ali smo i 2011. godine imali sukob pa smo zadržali kontrolu nad tim delom. Svakako će to značiti tenzije na severu Kosova, ali bez tenzije ćemo ga izgubiti“, kategoričan je Anđelković.
Komentari
