Vesti
04.09.2022. 15:10
Vesti
21.09.2022. 18:10
Vojislav Tufegdžić
Doživotni predsednik SFRJ
"Samoupravljanje će sačuvati Jugoslaviju": Intrigantan intervju Josipa Broza Tita (3. deo)
Pre 50 godina Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, dao je intrigantan intervju državnoj televiziji. Povod su bila dva jubileja – njegov 80. rođendan i 35 godina rukovođenja Komunističkom partijom. Na koji način je Tito predstavio svoj politički put, uverenja, zatvorske godine, Kominternu, revoluciju, Staljina, budućnost zemlje...
Vesti
14.09.2022. 10:28
"Život sam davno isplatio": Intrigantan intervju Josipa Broza Tita (2. deo)
Završavajući deo razgovora koji se odnosio na sukob sa Informbiroom i reperkusijama tog sukoba u našoj zemlji, Tito je ispričao:
"U našoj zemlji, baš zbog jedinstva kojeg smo imali, jedinstva našeg naroda koji je našu politiku kako smo je vodili apsolutno prihvatio, to je imalo ogromnog značaja za unutrašnji razvitak. Jasno da ima još i danas, kako da kažem, ostataka, još uvijek ima kod nas ljudi koji ne mogu pravedno ocijenit taj naš stav. Ima ljudi koji zbog naših unutrašnjih teškoća misle da bi bolje bilo da smo uradili drukčije. To su ljudi koji bi hteli, onako, da olako sve prođe u životu. Ali, za jednu zemlju kao što je naša, sa mnogo nacionalnosti, nemoguće je takvu politiku voditi.
Mi moramo težiti tome da naši odnosi sa Sovjetskim Savezom budu kakvi socijalistički razvitak traži da budu. To, uopće, važi za čitav svet, za sve. Ne samo između nas i njih. I ne pristati da budeš neki satelit ili neki, šta ja znam, puzavac. To ne znači da ne voliš Sovjetski Savez, da ne voliš sovjetski narod. Naprotiv, to znači da s njima zbilja hoćeš biti ravnopravan. Bez obzira što je to velika zemlja. Ravnopravan da budeš.
To je bila borba za socijalizam, za razvitak socijalizma u zemlji kao što je naša, u kojoj ne mogu svi elementi doći u obzir kao što je, recimo, u Sovjetskom Savezu moralo. Već se moralo prilagoditi našim specifičnim uslovima. I kraj svega toga, mi nismo uvijek pogodili sve kako treba.“
Život
02.07.2022. 07:10
Knjiga o Titu koja je zabranjena pre nego što je štampana
Vesti
14.07.2022. 08:10
Novo čitanje memoara generala Pavla Jakšića (2. deo)
Rastanci i gorčina
Jugoslavija je ozakonila samoupravljanje i počela da ga ostvaruje 1950. godine. Tito se nije složio sa ocenom da je to bila novina u radničkom pokretu.
"Marksistička nauka nije novina. To je uvedeno na osnovu marksizma. Mi smo gledali da čim više elemenata nauke Marksove unesemo u svoju praksu. U to vreme imali smo mnogo teškoća sa raznim pitanjima. A sad, kako ćeš, kad razmišljaš o tome, dati više impulsa, energije, našem radnom čoveku, nego time da ćeš mu marksističke principe dati danas, bez obzira što materijalnu osnovu nismo imali. Neka je on stvara. To su bili osnovni elementi da možemo brže da se razvijamo. Da široku inicijativu razvijemo kod naših radnih ljudi. Da radnik upravlja svojim radom. Ne samo svojim radom, nego i prihodima koji budu. Da on bude taj koji će omogućiti pravednu raspodjelu. To nije još ostvareno.“
Broz je samoupravljanje označio kao bitan element unutrašnje kohezije u višenacionalnoj zajednici kakva je Jugoslavija.
"Već prije par godina sam razmišljao o tome da nije tako lako među mnogo nacionalnosti stvoriti jednu dugotrajnu koheziju. Ali, ja baš mislim da taj put, pravac kojeg mi sada imamo, samoupravljanje, to je elemenat koji će zbilja tu Jugoslaviju sačuvati kao jedinstvenu državu.“
U sprovođenju ideje samoupravljanja ulogu Saveza komunista je označio kao presudnu, ali na drugačiji način od onoga kako se dotad radilo. Nezadovoljstvo učinkom partije nije krio.
"Savez komunista baš danas, kad treba da se u punoj mjeri stvori vrednost samoupravljanja, da radnička klasa dobije sve ono što joj je ustavom zagarantovano, kad zbilja dođe do toga da bude osnovni faktor našega društva kao proizvođač svih dobara... ima mnogo, mnogo komplikovaniju situaciju. Ali, boga mi, i da se komunisti čim više angažiraju.
Zato sam ja i predložio izvesnu reorganizaciju, da se partijske organizacije prilagode današnjim potrebama samoupravljačkog društva, da djeluju u svim segmentima, u svim sferama. Ne kao komandanti, ono ’ja, pa ja’, nego da djeluju kao faktor koji će pravilno usmeravati. To je više nego ono kad smo na Šestom kongresu KPJ doneli odluku da su komunisti neka usmjeravajuća snaga. To usmjeravanje je vrlo slabo bilo donedavno.
Komunisti moraju da prilagođavaju svoje organizacije, da žive partijskim životom. Do sada nisu živeli partijskim životom jer te organizacije, dve, tri stotine, pa i hiljadu boga mi, nisu živjele svojim životom. One su imale s vremena na vreme neke sastanke i na tim sastancima govorili jedan ili dva. I tako to ode. Oni moraju biti po raznim sektorima rada, da se mogu baviti s problemima. U prvom redu svojih proizvodnji, a u drugom redu van svojih proizvodnji, u tom društvenom pravcu da djeluju. I onda moraju malo da se bave i pitanjem uzdizanja. Idejnog, političkoga uzdizanja. Ja moram da kažem da su komunisti kod nas mnogo, mnogo zakržljali u pitanju idejnog vaspitanja. A naročito naša inteligencija na univerzitetima.“
Vesti
21.08.2022. 14:45
Šminkanje mrtvog maršala
Rastanci sa dugogodišnjim saradnicima su mu, ispričao je, teško padali.
"Sa Kidričem mi je jako teško palo. On je bolovao. Sa Milentijem mi je... par sati pre toga smo se čuli. Zdrav, najedanputa ga nema. Moša Pijade... ja sam bio zaprepašten kad mi je došla vijest. Ja nisam ni znao da je on imao infarkt. Njega sam smatrao vrlo žilavim čovjekom, kao što jeste bio. Jako mi je teško bilo, zajedno smo proživeli i na robiji i ratu. Al’ teško je i u ratu, znate, kada vidiš da padaju ljudi. A najteže mi je bilo kada vidim da padaju djeca, mladići, djevojke. To nije još ni stupilo u život i sada gine. Jezovite stvari.“
Na pitanje o ’odlasku’ nekad bliskih saradnika zbog sukoba sa linijom komunističke partije, odgovor je bio veoma sažet.
"Ipak, nikad, ja nikada nisam osetio neki znak mržnje prema tim ljudima. Ja se uvijek sećam onoga što je bilo prije. Više me to iznenadilo. I gorčina neka. Kako to može, zašto to? Ako ima nešto da se razgovara... To je teško kad odlaze.“
Budućnost Jugoslavije
Koncept Pokreta nesvrstanih pojavio se u vreme Hladnog rata. Kao jedan od inicijatora politike nesvrstavanja, Broz se osvrnuo na svoju ulogu u njegovom nastanku.
"Gledao sam ne samo te afričke i azijske zemlje, nego i druge. Znate, postoje dva bloka. Istočni i zapadni blok. Razumije se, zapadni blok je davno prije stvoren. Istočni blok je morao kao protivtežu da napravi to. Ali, sad je počelo to da se događa i kroz Ujedinjene nacije. I mi smo morali doći do rešenja.
Ogroman dio država je van tih blokova, a članovi su Ujedinjenih nacija. Razmislio sam. Ipak bi morali oni koji su van blokova dobiti neki organizacioni oblik. Kao neki treći blok, kao krug država koje su protiv blokovske podele, a koje su za principe koje smo mi posle dopunili u Beogradu, da mi nekako okupimo treći svet. Da te ideje idu po svetu, čak i unutar zemalja koje su u blokovima.
Ako se vi sjećate, na beogradskoj konferenciji smo čitavu noć prosjedeli da se dogovorimo da ide jedna delegacija u Moskvu, jedna u Vašington, i da tražimo da se oni s nama bar sastanu. Mi smo se tu dugo natezali i radili na tome da oni međusobno razgovaraju, da se taj Hladni rat malo popusti. Dakle, imali smo ideju smirivanja u svetu. Eto, sve je to tako nastalo.“
Život
22.05.2022. 11:15
"Tita nema, ali imamo Dan mladosti i radosti"
Foto
Sa izvesnom gorčinom se osvrnuo na ulogu nesvrstanih zemalja u međunarodnoj politici poslednjih godina.
"Malo se učmalo objektivno kod nesvrstanih zemalja. Ima mnogo njih neki svoj lični interes pa ne bi htjeli da se zamjeraju. Moramo sada biti aktivni u tome. Pitanje nezavisnosti malih i srednjih zemalja, to je krupna stvar. I nesvrstanost igra tu prilično krupnu ulogu. Pre svega kroz Ujedinjene nacije. Tamo su neke odluke donete koje je teško progutala, na primer, Amerika. A ipak je progutala. To je krupna stvar, nesvrstani su svojom principijelnom politikom nezavisnosti, nemešanja, politikom koegzistencije to postigli. Nesvrstani tu mogu da igraju. Iako bi veliki hteli, ne mogu ih ignorirati. Ne mogu ih ni sprečiti. Zato neki veliki nisu oduševljeni s nesvrstanima.“
Zanimljiv odgovor Broz je dao na pitanje da li smatra da je revolucija jedini put za promenu sistema.
"Vidite, ne može se tvrditi da postoji samo jedan put. Biće možda i zemalja gdje će to biti sasma drugim, normalnim putem, da će se mnoge stvari koje su nekada sticane krvlju i teškim žrtvama, međusobnim pokoljima, moći da ostvare. Istorijsko iskustvo sve više ublažava način menjanja društvenih oblika. Ali, i to je revolucionarni put jer je sam preobražaj revolucionarni.“
Iz odgovora na pitanje o svom viđenju budućnosti Jugoslavije moglo se nazreti da problemi s kojima se zemlja suočavala još ’72. godine nisu zanemarljivi.
"O Jugoslaviji ja imam optimističko gledanje. Sa svim tim merama koje mi donosimo da sredimo naše unutrašnje stanje. Jer, ipak ljudi će drukčije gledati kada mi stvorimo i materijalna sredstva, kada ljudi budu svesni šta znači jedinstvena Jugoslavija koja je dobila mnogo na prestižu i u toku rata i poslije rata, kada budemo malo budniji i ne dozvolimo razna skretanja, jer protivnik i unutra i vani još uvijek radi. I onda stvoriti jednu sasma novu, jedinstvenu Jugoslaviju, stabiliziranu. Veliku budućnost vidim. Jer, to što je ona stekla kroz taj kratak istorijski period, to nije tako lako napustiti.“
Život
29.07.2021. 17:05
Serijal: Sve Titove ljubavi (1. deo)
Život
06.08.2021. 13:45
Serijal: Sve Titove ljubavi (2. deo)
Život
13.08.2021. 08:00
Serijal: Sve Titove ljubavi (3. deo)
Mladi i komunizam
Iz susreta sa velikim brojem državnika Tito je stekao uverenje da su društvene promene nužne kako bi se rešili problemi savremenog sveta.
"Zbilja sam imao prilike da vršim razmenu ideja sa raznim šefovima država. Moram da kažem da sam stekao utisak da većina zemalja, sa svih kontinenata gdje sam bio, teži preobražaju društvenog razvitka. Ali, s obzirom na nedovoljnu razvijenost, to su još uvijek samo težnje. Kretanje čovječanstva ide u tom pravcu. Kretanje čovječanstva sve više poprima oblik mržnje prema ratu, mržnje prema dominaciji, mržnje prema mešanju u unutrašnje stvari...
Vidite Afriku, sada ima tamo tih raznih pučeva, ali i to će vremenom prestati. Ogromna većina zemalja u svetu teži boljoj budućnosti, da se razvijaju, da uzimaju znanje od onih koji su stekli dobre tekovine i brzo se razvijaju, da ih uzimaju kao primer. Ali ne sve, da ne teže tome da ih kopiraju u svemu, da razviju svoje unutrašnje mogućnosti. Da ljubomorno čuvaju svoju istoriju, a da ipak prihvaćaju i nešto spolja.
Mislim da svet kreće u tom pravcu. Bilo bi apsolutno pogrešno gubiti veru u mogućnost da se svet jednog dana trgne. I velike sile da se manu politike sile, a ona je glavna danas, ta sila je glavna da svet kreće putem kojim najprogresivnije zemlje idu.“
Na kraju razgovora mu je postavljeno pitanje šta bi poručio mladima u Jugoslaviji.
"Ja preporučujem našoj mladoj generaciji da ne gleda sa ignoriranjem na tekovine koje smo mi postigli, iako nismo dostigli savršenstvo. Ali smo stekli takve pozicije i takve tekovine koje nam omogućavaju da ćemo moći brzo da se razvijamo. I da se svet ne menja tako što se jedno prekine, pa drugo nastane. Nago da se sve jedno iz drugoga izvodi i razvija.
Ako naša omladina bude dosledna svojim precima, nastavila to, da će to biti onda njezina velika budućnost. Inače može sve da upropasti.
Toga bi se trebali setiti i mnogi komunisti. Biti komunista nije lako. Biti komunista znači još uvijek biti spreman da se odričeš mnogo čega. Biti komunista znači biti u prednjoj liniji borbe za progres. To su dokazali naši ljudi koji su išli u rat, iako su znali da možda neće preživjeti. To su bili komunisti, to su bili svjesni ljudi. Biti komunista, to znači izvesna samodisciplina, pobediti sebe. Ne druge, nego sebe znati pobediti. To je moral koji jako iziskuje od čovjeka, ali to mora imati komunista u sebi. Mi moramo imati viziju budućeg. Moramo gledat kako će izvesni naši postupci djelovati na mlade ljude. Ja mislim da će naša omladina shvatiti to, a i mi moramo više raditi sa omladinom.“
Komentari
