Život
22.10.2021. 21:05
Vesti
02.11.2021. 07:05
Đoko Kesić
Identitet jednog naroda
Šta tačno znači "Srpski svet“ i zašto nam je potreban
Srbi su ugroženi u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori su skoro dovedeni do negacije, a na Kosovu i Metohiji do istrebljenja. Srbija je dužna da brani kulturne i ine interese svog naroda na svim prostorima, na to je obavezuje i Ustav, a i dvovekovna tradicija projekta Srpski svet.
"Srpski svet.“ Ovih dana naši mediji naglašeno poručuju da se radi o sintagmi. Jezički, to je tačno, ali u suštini, ta opservacija je sporedna. Radi se zapravo o velikoj ideji koju srpski nacionalni korpus baštini skoro dva veka. Dakle, ideja Srpski svet nije nastala izjavom ministra u Vladi Srbije Aleksandra Vulina, koji je 26. septembra ove godine izjavio:
"Poslednja optužba u bošnjačkim i montenegrinskim medijima je da Vučić stvara ’Srpski svet’. Verujem i nadam se da je optužba istinita, Vučić treba da stvara Srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba“, rekao je Vulin.
Tim povodom razgovaramo sa dr Slobodanom Zečevićem, naučnim saradnikom u Institutu za evropske studije. Pričamo da je ideja Srpski svet nastala još sredinom 19. veka. O tome svedoče sačuvani pisani dokumenti. Pesnik i narodni mudrac Jovan Jovanović Zmaj u pesmi "Malena sam“ beleži odu ovoj ideji, Svetozar Marković u više svojih članaka o socijalističkoj filozofiji piše o značaju pojma Srpski svet među Srbima. Pesnik Žarko Lazarević piše poletnu pesmu "Srpski svet“. Između ostalih znamenitih Srba tog vremena, istoričar Vladimir Ćorović u svojim delima "Istorija srpskog naroda“ i "Političke prilike u Bosni i Hercegovini“ analizira nužnost kulturološke i sveopšte brige matice za svoje sunarodnike u rasejanju...
Srbija u začeću te velike ideje nije bila u celini oslobođena od Turaka, Srbi u Bosni sa ostalim narodima bili su pod Turcima, kasnije i pod Austrougarskom, kao i Srbi na prostoru današnje Hrvatske. Crna Gora, tada u većini naseljena Srbima, bila je u to vreme u nadmetanju protektorata Italije i Turske... Srpski svet tada niko nije gledao kao srpski nacionalizam i hegemonizam. Danas, sve što ima prefiks srpstva, pa i šporet "smederevac“ – obeleženo je srpskim nacionalizmom.
Scena
12.10.2021. 17:07
Velelepni spomenik ženama srpskim akademicima
Doktor Zečević kaže da je u svojim počecima Srpski svet imao primarno kulturno-geografsko značenje. Ali je vremenom i uz određene prilike imao i jezička, filozofska, duhovna pa i politička znamenja. Značajno je napomenuti da se u tom vremenu pojavio i časopis "Srpski svet“ sa naglašenim interesom "za javne, privredne, prosvetne i zabavne stvari...“
"Danas, s obzirom na sve zamršenije odnose u regionu, Srbija se vraća Srpskom svetu. Prirodno je da se bavi položajem i pravima Srba, ne samo u regionu, nego širom sveta gde žive Srbi i građani Srbije. Na to je, uz osnovne postulate Srpskog sveta, obavezuje i Ustav Srbije“, kaže za "Ekspres“ dr Slobodan Zečević.
"Samo pominjanje Srpskog sveta u okolnim državama postavilo je dosta izazova, zato što misle da će to uticati na prilike u tim zemljama preko srpskog stanovništva. Znači u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, pa eventualno Hrvatskoj, mada u Hrvatskoj više i nema toliko Srba.
Srpski svet podrazumeva kulturno-politički uticaj Srbije van svojih granica. Ali, mislim da bi mediji, uz pomoć države, morali da dobrano pojasne pojam Srpskog sveta, mada je on u suštini transparentan i jednako prepoznatljiv. Uostalom, sve je to poznato i u istoriji zapadnoevropske civilizacije, to je u zapadnim zemljama odavno institucionalizovano. To imamo kod Engleza, Italijana, Francuza, Rusa... pa Amerikanci za svakog svog građanina u svetu traže odmazdu ukoliko on strada na bilo koji način.
Vesti
15.09.2021. 08:10
"Srpski svet je velika Srbija sa laznom ličnom kartom"
Vesti
17.04.2021. 14:54
Srbija ne treba nikoga da moli za prijateljstvo
Ne razumem strahove okolnih zemalja od srpskog nacionalizma i ’velikosrpske hegemonije’? Oni se očigledno nas plaše, u tome ih podstiče Zapad iz nekih svojih regionalnih interesa i ’nezavršenih’ poslova ih kao podržava.
Moguće da se u regionu plaše da će Srbija sa tim ne znam šta da uradi, da se teritorijalno proširi ili da ostvari politički uticaj u tim zemljama. U suštini, po mom uverenju, dovoljno je reći da će Srbija pomagati srpski narod i očuvanje njegovog identiteta, kulture u regionu i svuda u svetu gde živi. Pa čak i u Kanadi se štiti identitet srpskog naroda i građana Srbije kroz crkvu, kroz kulturne institucije, kroz posete ljudi odavde. To je tako normalno“, podseća Zečević.
Naš sagovornik postavlja pitanje – šta je Frankofonija, pa to je onda francuski svet. Ili šta je španski Institut "Servantes“… sve je to u Beogradu, u Zagrebu, Sarajevu? "To je ista priča, oni se ne zovu francuski svet, oni se zovu organizacija Frankofonije, imaju svoje kulturne centre, promovišu francusku kulturu i to je nešto što je normalno. Ja mislim da, ako već postoji neki zazor prema tome bilo gde, onda bi to trebalo objasniti na taj način...
Ali, iskreno, kod nas se događaju stvari neprimerene ovom veku, pred licem demokratskog sveta ili sa njihovim aminom: u Crnoj Gori potpuno je ugrožen identitet srpskog naroda. Ugrožen je odavno, još u Brozovo vreme, identitet srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, sad je sve ugroženiji u Bosni i Hercegovini, pa konstantno i ostatka srpskog naroda u Hrvatskoj... To je nama prevashodni problem u ovom trenutku, time moramo da se bavimo, bez obzira šta oni o tome mislili. Matica mora braniti interese svog naroda u pomenutim i u drugim zemljama.“
Vesti
29.10.2021. 11:24
Srbiji predat "Štadlerov" brzi voz koji može da ide brzinom od 200 kilometara na sat (FOTO)
Foto
Vesti
30.08.2021. 07:25
Kako je fragmentisana EU i kakvi su odnosi Srbije sa svakim od tih delova
Zbog čega u zemljama u regionu, pa i u širem okruženju, tako često koriste optužujući narativ "srpski nacionalizam“ i "velikosrpski hegemonizam“?
"Razumem, oni to koriste sada kao kontrameru. Kao razlog za napad. To je problem, po meni. Oni su se uhvatili za taj termin koji je neodređen da bi napadali u kontrasmeru, a u stvari to rade mnoge države, kao što sam vam rekao šta rade Francuzi, štite svoj narod i njegov identitet, u smislu kulturni identitet i nacionalni. To je u suštini nastavak politike iz vremena Josipa Broza. Vođena je jedna perfidna politika denacionalizacije Srba, od Crne Gore, pa i na Kosovu. Srbija je jedina zemlja koja je dozvolila da jedna manjina postane apsolutna većina na njenom delu teritorije. To je apsolutno tako. Ta politika je vođena i u Hrvatskoj, a njen rezultat smo videli u povampirenom ustaštvu 1991–1995. pa i danas“, tvrdi dr Zečević.
Na naše pitanje – šta bi država Srbija trebalo da radi, gospodin Slobodan Zečević kaže "mislim da treba reći da mi štitimo identitet srpskog naroda, njegovu hrišćansku civilizaciju, njegovu kulturu, njegov hrišćanski identitet. Pre svega grčko-antički, kao i svih naroda u Evropi. Nema tu mnogo razlike, što se tiče osnova naše civilizacije i kulture. Moramo braniti nacionalni identitet srpskog naroda bez obzira gde on živeo, od Amerike, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Kosova, Bosne i Hercegovine ili Crne Gore. Od toga ne smemo i nemamo prava da odustanemo“, zaključuje dr Slobodan Zečević.
Naš poznati istoričar dr Milan Koljanin smatra da je "pitanje Srpskog sveta veoma kompleksno i ozbiljno. To podrazumeva ozbiljnu istrajnu i tihu delatnost nadležnih institucija Republike Srbije. Iznad svega je jasno da se radi o očuvanju i obnovi srpskog nacionalnog identiteta, dugoročno i samog njegovog opstanka. Drugim rečima, mnogo više rada i koordinacije rada institucija koje bi morale da objedine svoje napore i da to bude na dugoročnoj osnovi“, poručuje profesor Koljanin.
Poznati hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina nema dilemu: "Dok god glavnu retoričku liniju oko onoga što je nazvano ’Srpski svet’ vodi ministar Vulin i dok postoji kontekst u Srbiji kojega gotovo isključivo simbolizira predsednik Vučić i dok postoji nacionalistički kontekst kao vodeće ideologije u svim bivšim YU zemljama i te ostrašćene nacionalističke ideologije, dotle se Srpski svet u hrvatskom prostoru teško može percipirati kao ideja koja bi bila kulturna ili kulturnog povezivanja svih Srba. To su strašila ili previše podsećaju na ono što se događalo 90-ih godina. To je osnovna stvar.
Ono što ja takođe mislim, da je u datim okolnostima sa ova tri parametra, da je samo jedan parametar isti, a taj parametar nećemo promeniti, nacionalizam će ostati dominantna ideologija i kad Vulin ne bude ministar i kada Vučić jednog dana prestane možda biti predsednik. Još uvek će reakcija biti dominantno negativna na bilo kakvu ideju koja bi uključivala nešto poput Srpskog sveta zato jer smo mi taj put izabrali. Zato što su te ideologije najživlje, nacionalističke – zato što se svesno gradi nacionalistički ili takav pristup nerazvijanja dobrosusedskih odnosa, neverovanja u pomirenje, svesno odbijanje bilo kakvih kompromisa... I zbog toga mi sada imamo Srpski svet, ili može biti nešto drugo. Mi ćemo i dalje ostati ovakvi, dok su takve vladajuće ideje, poput ovih koje imamo 30 godina, dominantne u našim elitama. To će i dalje ostati problem.
To imamo u isto vreme u Hrvatskoj, potpuno normalno je da se Hrvatska petlja u odnose u BiH, kao što je to normalno u Srbiji. Da se Hrvatska oseća odgovorna za sve Hrvate pa i one koji žive u Svalvardu ili u Novom Zelandu, jer daju glasove. Dakle, ti narativi koje ste vi ovde naveli, ti narativi supostoje, jedan uz drugi. Oni bi se u logičnom svetu isključivali, oni se ovde ne potiru, nego imate da nešto je samo razumljivo, za jedne je potpuno nerazumljivo ili opasno za druge. To je, između ostalog, zato što su neke stvari nataložene. Taj model u isto vreme dovodi do toga da se ljudi masovno iseljavaju, da mi ostajemo na začelju evropskih država. Da smo izgubili znanja i sposobnosti koje smo negde imali i da to traje godinama i da se ništa ne menja“, kaže za "Ekspres“ Tvrtko Jakovina.
Bivši diplomata i novinar iz Sarajeva gospodin Zlatko Dizdarević veruje da je "narativ o Srpskom svetu potegnut kao provokacija za povećavanje pritiska svima nama ovde okolo, jer je to povećavanje pritiska i insistiranje na provokacijama i incidentima najefikasniji materijal da se postojeći politički fakti na svim stranama održe na pozicijama. To je ono što u vezi sa tim pitanjem osećam.
Nacionalizam ovakav kakav mi imamo danas, prema naciji i prema pripadnosti, postoji uvek kod ljudi, samo je pitanje šta radite sa tim osećanjem. Ako hoćete da ga tretirate kao ljudsko osećanje koje treba poštovati, uvažavati i iz toga izvlačiti pravo kod svakoga podjednako da ga nosi u sebi, to je jedna stvar. Ali ako nacionalizam postane projekat za proizvodnju straha i mržnje i neprijateljstava, što mislim da se dešava na našim prostorima od poslednjeg rata pa naovamo, onda je to druga priča. U tom kontekstu onda ja sada vidim i spominjanje Srpskog sveta koji se nije nikada na poseban način isticao ni pozivao kao stvar obeležavanja i datuma i zastava i svega toga. Slične stvari se dešavaju i na drugim stranama, a potpuno sam ubeđen, sasvim privatno iz svega ovoga što se dešava okolo, da je u pitanju provokacija čiji je cilj zatezanje i dizanje tenzija na viši stepen iz čega se onda izvlače i kapitalizuju ciljevi razni – policijski, koruptivni, vlastodržački, čuvanje onog što je stečeno nelojalno i tako dalje“, zaključuje gospodin Zlatko Dizdarević.
Komentari
