Svečano predstavljena Nemačko-srpska komora

BEOGRAD, 15. aprila  - Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija), koja je  svečano predstavljena, treba da doprinese daljem ekonomskom povezivanju Srbije i Nemačke, dovođenju novih investicija, i pre svega, jačanju srpske privrede, ocenili su nemački i srpski zvaničnici.
Ministar privrede Srbije Željko Sertić rekao je da osnivanje Nemačko-srpske privredne komore nije samo sakupiti stotinu kompanija koje bi dale potpis i skupile članarinu.
"Kada smo pre godinu i po dana moj nemački kolega Zigmar Gabrijel i ja potpisali dokument o namerama za osnivanje, prošlo je vreme u učenju kako jedna ozbiljan država, ozbiljna privreda radi, priprema svoje projekte i implementira. To je bilo važno iskustvo za sve nas koji upravljamo određneim segmentima državnog aparata u Srbiji“, istakao je Gabrijel.

Sertić je ukazao da je Savezna privredna komora Nemačke velika institucija koja ima svoju mrežu predstavništava koja povezuje privredu od velikih do malih preduzeća, i koja je učinila da Nemačka danas bude evropski lider u biznisu. On je naglasio da je cilj Srbije da uči od najboljih i kako da implementira sistem dualnog obrazovanja, kako se stvaraju planovi, kako se realizuju.
Sertić je istakao da je Srbija, prethodnih godina izgubila korak sa svetom, a da poslednje dve godine karakteriše puno rada, puna posvećenost zadacima koje smo postavili pred sebe, kao što to čini nemački narod za svoje ciljeve. "Uspešni smo jer smo primenili standarde iz Nemačke - rad, odgovornost i posvećnost ciljevima", naglasio je  Sertić. Srpski ministar je dodao da je mnogo važnije od 400 nemačkih preduzeća koja su u Srbiji, od oko dve milijarde evra investicija i 30.000 radnih mesta, što tih 30.000 ljudi može svakog dana da nauči od nemačkih kompanija i to znanje prenese na svoju decu, okolinu. "Cilj je da budemo poštovana ozbiljna država, a da bismo to bili mora svaki građanin da zna šta su ciljevi, koliko se voli svoja zemlja, i da radi još više", rekao je Sertić. Formiranje Nemačko-srpske privredne komore je, prema njegovim rečima, veliki gest prijateljstva, poverenja i obaveza da u budućnosti stvaramo još čvršće i snažnije veze koje nas mogu približiti. On je podsetio da je Srbija promenila puno zakona u prošlom periodu i uverenje da će i naredni period obilovati promenama zakona. "Naš cilj je da sva preduzeća budu zadovoljna i ne postoji nijedna sumnja da je jedan evro uložen u srpsku privredu pogrešan potez", rekao je Sertić. On je ukazao da kao ministar može reći da ni u jednom preduzeću, u kojem je nemački većinski kapital, ne postoje problemi i da ona treba da budu model za sva preduzeća u Srbiji.

Ambsador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman ocenio je da Nemačka i Srbija već danas imaju veoma tesnu saradnju, navodeći da je u Srbiji više od 350 nemačkih kompanija, koje su investirale više od 1,8 milijardi evra i otvorile 30.000 radnih mesta. "Zvaničnim osnivanjem Nemačko-srpske privredne komore želimo te dobre odnose da podignemo na još veći nivo. Nemačko-srpska privredna komora imaće niz konkretnih zadataka. Ona će najpre biti partner nemačkim i srpskim članicama, biće zastupnik njihovih interesa, i baviće se dualnim obrazovanjemu Srbiji. Takođe će srpsku vladu i institucije u ekonomskom reformskom procesu podržati na putu u EU", rekao je on.
Ditman je naglasio da osnivanje Nemačko-srpske privredne komore predstavlja važan signal za nastavak veoma tesnih ekonomskih odnosa dve zemlje, ali i signal poverenja u srpsku privredu.
"Nadam se da ćemo dobiti još nemačkih investicija u Srbiji", zaključio je on. Predsednik Nemačko-srpsko privrednog udruženja Roland Zeliger naglasio je da ovaj dan predstavlja kontinuitet, ali i novi početak. "Nemačko-srpsko privredno udruženje zastupalo je 15 godina interese srpskih i nemačkih privrednika, a ozvaničenjem Nemačko-srpske privredne komore dobili smo nalog od nemačke i srpske vlade da intenziviramo saradnju", kazao je on. Zeliger je naglasio da je za nemačke privrednike privilegija i zadovoljstvo raditi u Srbiji, ali i obaveza da razvijaju srpski privredni sistem.

"Mislimo da će na osnovu instucionalizacije Komore doći do intenziviranja interesovanja nemačke privrede za Srbiju. Mi predstavljamo pokretnu reklamu za srpsku privredu u Nemačkoj", poručio je on. Zeliger je kazao da postoji puno planova za proširenje investicija u Srbiju. Srpska vlada je, prema njegovim rečima, izgradila dobre veze sa nemačkim privrendnicima i zamolila ih za lobiranje za nove investicije, a Nemačko-srpskom privrednom komorom napravljen je početak. Delegat nemačke privrede u Srbiji Martin Knap istakao je da Nemačka privredna komora u svetu ima 130 kancelarija u 90 zemalja, i da današnje osnivanje komore u Srbiji znači da je proces tranzicije gotov u toj zemlji. "Zbog toga je osnivanje Nemačko-srpske privredne komore pre svega poruka nemačkoj poslovnoj zajednici, kojoj kažemo da je Srbija pouzdan partner kao mnogi drugi, gde se može doći i investirati, ali i praviti dobar posao", rekao je on. Knap je istakao da će se komora baviti i povezivanjem srpske privrde i nemačke industrije koja stalno traga za dobavljačima. Isto tako, kako je najavio, iće aktivna u implementiranju dualog obrazovanja, jer je ono od velikog značaja za obezbeđivanje stručne radne snage, što je uslov za integraciju na međunarodno tržište.

PKS

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da kada se razgovara sa privrednicima u Nemačkoj, i kada se govori o tome šta je uradila Srbija, prvo pitanje koje postavljaju jeste da li postoji Nemačko-srpska privredna komora. "Za nemačke privrednike je to znak da je Srbija uspostavila povoljnu i stabilnu investicionu klimu, za nemačke investitore to je znak da treba investirati u ovu zemlju", objasnio je on. Istovremeno je zahvalio nemačkoj Komori na pomoći i podršci u reorganizaciji PKS, dodajući da je ona strateški partner i u uvođenju dualnog obrazovanja. Julija Arnold iz Privredne komore Nemačke čestitala je na osnivanju Nemačko-srpske komore, ističući da je svet danas obeležen brojnim kriznim žarištima i međunarodnim konfliktima, te je zbog toga još važnije da Srbija i Nemačka sarađuju. Suočeni sa geopolitičkim izazovima, građenje ekonomskih mostova, poput ovog, je od sve većeg značaja, ocenila je ona.} else {