Tačijeva žurba

Tačijeva žurba

(AP Photo/Visar Kryeziu, File)


Prištinske vlasti mogle bi da pribegnu prekrajanju izbornih jedinica na severu tako što bi opštinama sa srpskom većinom pridodale i one u kojima je više Albanaca koji bi mogli da izglasaju svoje gradonačelnike

Hašim Tači je požurio i odlučio da čak dva meseca pre isteka zakonskog roka raspiše vanredne izbore za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim življem. Za tu brzinu je, sasvim sigurno, imao dobar razlog. Jer ništa se na ovim prostorima ne dešava samo od sebe i bez neke priče skrivene u pozadini svega.

Tako je i sa ovim izborima. Na prvi pogled, namera Prištine je jasna – da iskoristi novembarske ostavke čelnih ljudi ovih opština za pokušaj da prigrabi vlast u njima. To je, međutim, sasvim sigurno nemoguće pošto će na izborima da učestvuju i predstavnici Srpske liste, koja je na prethodnom izjašnjavanju osvojila oko 90 odsto glasova stanovništva sa severa.
Postoji, međutim, i drugi način, odnosno mali trik, kojem bi prištinske vlasti mogle da pribegnu. Reč je, naime, o mogućem prekrajanju izbornih jedinica. Priština bi, na primer, mogla da pokuša da izbriše „granicu na Ibru” i tako podeljene opštine poput Kosovske Mitrovice tretira kao jednu izbornu jedinicu. A u njoj bi, dakle, Albanci činili većinu koja bi mogla da izglasa albanskog predsednika opštine.
Na stranu što bi takav manevar bio „politički nekorektan” u trenutku kada su izbori već raspisani za 19. maj. Suština je u onome šta bi bio cilj ovog poteza koji bi, nema sumnje, još više zaoštrio situaciju u pokrajini.
I tu dolazimo do pozadine cele priče. Od novembra, naime, Priština trpi sve jače pritiske iz EU i SAD zbog uvođenja taksa od 100 odsto na robu iz Srbije. Taj potez je, pored ostalog, u potpunosti blokirao i dijalog sa Beogradom. Namera Prištine sa raspisivanjem ovakvih izbora, uz moguće prekrajanje izbornih jedinica, upravo je da na jednoj strani zaoštri, pošto će na drugoj strani morati da olabavi.
U prevodu, Priština bi mogla da popusti i smanji takse na srpsku robu, ali bi na drugoj strani pokušala da na ovakvim izborima preotme sever Kosova.
Nema sumnje da će to biti jedna od tema i sastanka koji će biti održan 29. aprila u Berlinu. Na inicijativu vlada Francuske i Nemačke, naime, tada će se okupiti balkanski lideri. Hašim Tači, Ramuš Haradinaj, Edi Rama, Iljir Meta, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i drugi naći će se u nemačkoj prestonici na, kako se već najavljuje u medijima, „neformalnoj razmeni ideja”.
Opet u prevodu, ne treba se iznenaditi ako u Berlinu padne nova runda „zavrtanja ušiju”, pre svega kosovskim liderima zbog taksa, na koje bi oni mogli da odgovore manevrom sa prekrajanjem izbornih jedinica.
Na predstavnicima Beograda je da učine sve da to spreče. Upravo zbog toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je predstavnicima kosovskih Srba da još malo sačekaju odgovor na februarsku inicijativu za napuštanje svih kosovskih institucija, odnosno dok se ne vrati iz Berlina.
U međuvremenu, on će se sastati i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a zatražiće i razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Nakon toga, kako je rekao, Srbija će da predočiti svoj odgovor, kojeg će svakako biti, jer Srbija “ne može večno da trpi da je udaraju motkama u glavu, a da ne odgovori”.

Pročitajte još:

[/wc_posts]

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar