TAKO JE ZAPISALA MIRA: O demonstracijama 1996, omladini, Slobodanovoj misiji...

U svojim obimnim dvotomnim memoraima pod nazivom "Bilo je to ovako", nedavno preminula Mirjana Marković, predsednica JUL-a i supruga Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije, zapisala je pregršt ocena i promišljanja o političkim i društvenim okolnostima, ličnostima, istoriji, opoziciji, etici i estetici, izdajama, svojoj deci... tokom burne poslednje decenije prošlog veka.
U nekoliko nastavaka "Ekspres" će, bez komentara i upadica, preneti neke od zanimljivih delova.

"Đaci, skoro deca, na ulicama za vreme te hladne zime, i njihovi profesori, bili su nedopustiva slika manipulacije sukobljene sa zakonom i moralom. Ta najmlađa omladina nije bila na ulicama motivisana nikakvim društvenim ciljem koji joj je obrazložen i koji je ona sama prihvatila, već adolescentskom potrebom za avanturom, amnestiranom nedisciplinom, privlačno i nekažnjivo bekstvo iz škole na kraju polugodišta kome se inače približavao raspust. Biće nešto duži na zajedničku radost - u školu ne preterano zaljubljene dece i plaćenim dugim odmorom zadovoljnih nastavnika.

A studenti, oni svoje pobunjeničko biće nisu mogli da izraze kroz šetnje sa sredovečnom ženskom populacijom. I, naravno, još manje da sa lopovima kradu kroz razbijene izloge prodavnica u centru cipele i šećer. Nepotkupljeni i nedrogirani studenti u tome nisu učestvovali. Ali neki jesu, dobili su za to marke, sendviče i ekstazi. To nije bio izveštaj službe nadležne da ima uvid u te događaje i da ih spreči, već stvarnost golim okom vidljiva građanima, drugim studentima, pa i roditeljima. Na fakultetu na kome sam bila profesor, očajni roditeljiu su dolazili da se žale - kod svoje dece su našli nemački novac i modernu drogu, sendviče nisu pominjali. 'Deca' su ih pojela na ulicama, u restoranima, pre nego što su došla kući.

I zaista, krajem decembra i nešto kasnije, temperatura je bila ispod nule, povukli su se sa ulica spoljnom i nacionalnom politikom nezadovoljne tetke, razmažene lenštine, odavno osedeli luzeri iz beogradskih kafana, ali su ostali dvadesetogodišnjaci koje je od decembarske hladnoće štitila laka droga kombinovana sa potrebom za protestom, čije uzroke i posledice nisu sami znali, bar ne onoliko koliko je potrebno da protest ne bude sukob sa bilo kakvim autoritetom...

Nešetajući Beograd, ona Srbija koja je to mogla da vidi preko televizije, ostala je nema. I biće još dugo nema.... Srbi su, po prirodi svog bića, nesložno i nezahvalno pleme. Slobodan, neuveren u neizlečivost takve prirode i odbijajući da prihvati njenu odlučujuću ulogu u kreiranju nacionalnog i društvenog života, doživeo je svoj politički zadatak kao istorijski, kao misiju koja srpski narod treba da zaštiti od zablude da je osuđen da bude takav. I da ga integriše u svetsku zajednicu koja će biti oblikovana na principu globalne solidarnosti".

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]

[wc_posts author="" author_name="" p="" post__in="" order="DESC" orderby="date" post_status="publish" post_type="post" posts_per_page="4" taxonomy="" field="slug" terms="" title="yes" meta_all="yes" meta_author="no" meta_date="no" date_format="M j, Y" meta_comments="no" thumbnail="yes" content="no" paging="no" size="wccarousel" filtering="yes" columns="4" gutter_space="20" heading_type="h4" layout="grid" template="box" excerpt_length="15"]