Tuča za mrvice

Ima li ikakve simbolike u tome što je na manje od dve nedelje pre zakazane sednice Glavnog odbora Demokratske stranke, tačnije 18. maja, njen aktuelni predsednik na Tviter nalog okačio pesmu „Heart and soul“ (Srce i duša) kultnog britanskog postpank benda „Džoj divižn“ (Joy Division)? U pitanju je, naime, jedna od poslednjih pesama koje je bend snimio pre nego što je njihov frontmen i tekstopisac Ijan Kertis sebi oduzeo život 18. maja 1980. godine.

Sama pesma, naime, govori o beznađu koje Kertis oseća, njen ton je apokaliptičan i kao da najavljuje njegovo samoubistvo.

Da li u slučaju Demokratske stranke i Zorana Lutovca, a u kontekstu predstojeće sednice Glavnog odbora stranke, koja je zakazana za 31. maj, metaforički možemo da govorimo o „političkom samoubistvu“ predsednika DS, sedmog po redu od trenutka kada je pre 30 godina ona obnovila svoj rad?

Naravno, ako Lutovac ne dobije podršku većine članova Glavnog odbora za svoj izveštaj o radu stranke u prethodnom periodu, koji bi trebalo da podnese, to će značiti i kraj njegovog skoro pa dvogodišnjeg mandata. Ali ako bude tako, to će značiti da je „političko samoubistvo“ učinjeno mnogo ranije, povlačenjem poteza koji se ne dopadaju mnogima u stranci – od izlaska iz parlamenta, ulaska u Savez za Srbiju, gde, prema mnogim mišljenjima, DS samo služi kao neka vrsta demokratske legitimacije Bošku Obradoviću i Draganu Đilasu, do odluke da se bojkotuju parlamentarni izbori.

Glasovi nezadovoljstva čuju se odavno, ali prilike da se oni čuju i pred Glavnim odborom nije bilo već šest meseci, iako po statutu Demokratske stranke ovo telo treba da se sastaje na svaka tri meseca. Prethodna sednica trebalo je, doduše, da bude održana početkom marta, ali je odložena zbog pandemije koronavirusa. Već tada trebalo je da se raspravlja o odluci zamenika predsednika Demokratske stranke Saše Paunovića da napusti stranku zbog izlaska na lokalne izbore u Paraćinu, kao i o raspuštanju omladine te stranke i o bojkotu.

Nova prilika ukazala se kada je više od trećine članova Glavnog odbora potpisalo zahtev za sazivanje sednice ovog tela za 17. maj, što je Lutovac ocenio kao kršenje statuta. Od sednice se, međutim, odustalo zbog, kako za „Ekspres“ tvrdi izvor iz Demokratske stranke, neizvesnosti da li bi "pobunjenici“ uspeli da obezbede kvorum za rad Glavnog odbora, odnosno da li bi na sednicu došla najmanje polovina od oko 400 članova ovog tela.

To indirektno za „Ekspres“ potvrđuje i Slobodan Milosavljević, član GO i jedan od onih koji ne krije nezadovoljstvo Lutovčevim vođenjem stranke, navodeći, međutim, da bi ljude teško bilo okupiti pre svega zbog toga što stanje u državi, zbog epidemije koronavirusa, još nije u potpunosti redovno.

"Nismo hteli da forsiramo stvari. Broj potpisa za sazivanje sednice Glavnog odbora je nesporan. Ali suštinski, dve nedelje ništa ne menjaju. Nama je bio cilj da organizujemo sednicu. Ali ako debata bude krenula u pravcu da Lutovac više nema poverenje većine članova Glavnog odbora, bolje je da se to desi 31. maja, nego da je do toga došlo na sednici 17. maja, kojoj možda on i neke njegove pristalice ne bi prisustvovale, pa bi možda osporavali i legitimitet te sednice“, kaže Milosavljević.

Da je sednica koja je bila zakazana za 17. maj bila u skladu sa statutom, potvrdila je i Statutarna komisija Demokratske stranke. Isto telo je, međutim, ocenilo da je u skladu sa statutom zakazana i sednica za 31. maj.

Milosavljević dodaje da namera onih koji se ne slažu sa Lutovcem nije da dalje produbljuju nerazumevanje i nesaglasja koja postoje u Demokratskoj stranci, već im je cilj da budu „konstruktivni, da napravimo plan kako da idemo dalje, koji će dobiti što veću podršku“.

Uprkos javnim nastupima nekih od rukovodećih ljudi Demokratske stranke koji, poput potpredsednice Dragane Rakić, tvrde da razdora u stranci ima samo u medijima, nesporno je da je među demokratama veliko nezadovoljstvo. Dalo bi se, naravno, spekulisati da li je posredi realno nezadovoljstvo potpunom marginalizacijom stranke, čiji rejting nikad nije bio niži, ili je to posledica straha pojedinaca koji još imaju poslanički mandat osvojen pre četiri godine, da će posle izbora predviđenih za 21. jun u Skupštinu moći da uđu samo kao posetioci.

Milosavljević tvrdi da je u pitanju rejting, s obzirom na to da, kako kaže, niko normalan ne može da bude zadovoljan trenutnim rejtingom koji je „marginalan za stranku koja je toliko toga dala Srbiji u pravcu demokratizacije i evropeizacije".

Jedno je sigurno. Demokratsku stranku u narednim mesecima ionako čekaju unutarstranački izbori, koji se po statutu održavaju uvek nakon parlamentarnih izbora. To je na neki način preispitivanje izbornih rezultata, dok bi u ovom slučaju trebalo da predstavlja ocenu odluke da se na ovogodišnjim izborima ne učestvuje.

Razlika je jedino da li će Demokratska stranka unutarpartijsko glasanje o novom rukovodstvu dočekati sa Lutovcem na čelu ili bez njega. Jer ako njegov izveštaj koji bi trebalo da podnese 31. maja ne dobije većinu, stranku bi do izbora, koji bi onda najverovatnije bili u septembru, vodio neko od potpredsednika.

O tome ko bi to bio, odlučiće Glavni odbor. Ako Lutovac izgubi podršku, to bi mogla da bude i Aleksandra Jerkov, koja je inače nedavno dobila i krivičnu prijavu zbog navodnog falsifikovanja potpisa članova GO uz zahtev za sazivanje sednice 17. maja, a u četvrtak 21. maja je zbog toga u policiji i saslušana.

Ona je, međutim, sredinom nedelje ocenila i da se odluke u Demokratskoj stranci „sve češće donose van DS i mimo njenih organa, a mi ih posle samo verifikujemo bez mogućnosti da na njih utičemo“. Nije u isto vreme, međutim, objasnila i gde se to donose odluke koje se tiču DS-a, ako ne u samom DS-u.

Kada smo je pozvali kako bi nam to razrešila, ljubazno nam je odgovorila da će nam se javiti kasnije, ali do zaključenja ovog broja, u sredu uveče, nije se više javila, niti je odgovarala na naše pozive.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...