Usaglašavanje

Svetu se ne može ugoditi, kaže ona stara narodna priča. Ako se sa narodnog pripovedanja prebacimo na teren međunarodne politike, Srbija bi možda mogla da se poredi sa glavnim junakom pripovetke.

I dok je čovek iz priče bio suočen sa kritikama ljudi, te zbog čega on jaše magarca dok dete korača pored, ili pak, zbog čega njegov sin jaše dok mu otac ide peške, Srbija se suočava sa (pr)ocenama njene spoljne politike u odnosu na to koliko „prati“ ono što rade zemlje članice Evropske unije.

Srbiji se, naravno, uvek javno priznaje da, kao nezavisna i suverena država, ima pravo da samostalno vodi sopstvenu spoljnu politiku. Iste su se ocene čule i svaki put kada je trebalo da srpski vojnici učestvuju u vežbama sa pripadnicima armija zemalja koje nisu u NATO.

Svaki put posle takvog priznanja, međutim, sledilo je „podsećanje“ da je Srbija deo Evrope, da se ona i opredelila za evropski put...

Pa ipak, iako ostaje na tom putu i posvećena mu je, Srbija je odlučila da u određenim prilikama ne prati baš u potpunosti „evropsku liniju“. Tako, na primer, poslednja analiza usaglašavanja Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije pokazuje da Beograd, od trenutka otvaranja pregovora o članstvu u EU, pre sedam godina, nije podržao 185 deklaracija koje su dolazile iz Brisela.

Analizu je objavio Centar za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fond u okviru projekta posvećenog pregovorima Srbije sa EU u okviru Poglavlja 31: zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

Deklaracije koje Srbija nije podržala najvećim delom ticale su se Rusije i Kine. Sa te strane, potezi Beograda su razumljivi, s obzirom na to da Beograd gotovo uvek računa na podršku Moskve i Pekinga, pre svega u rešavanju kosovskog pitanja. U analizi se uzgred i spominje da je „Srbija dostigla vrhunac usaglašavanja sa spoljnopolitičkim pristupom EU pre samog otvaranja pregovora, 2012. i 2013. godine“, što su, u suštini, bile godine u kojima nije bilo eskalirajućih otvorenih tema između EU sa jedne i Rusije i Kine sa druge strane.

Povezane vesti - Zakoni koji će promeniti Srbiju

U analizi se takođe konstatuje da je Srbija, u poređenju sa drugim državama koje su partneri sa EU, kada je reč o usklađivanju spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, u težoj poziciji, pre svega zbog pitanja Kosova i Metohije.

Šta još pokazuje analiza ISAC fonda. Pokazuje da je Beograd najviše pratio politiku Brisela 2015. godine, kada se usaglasio sa 31 od 47 dokumenata EU. Procenat usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije tada je bio 65,96 odsto.

Dve godine kasnije, stepen usaglašenosti bio je za gotovo 20 odsto niži – 46,51 odsto, jer je Srbija podržala 20 od 43 deklaracije.

Srbija se do kraja novembra ove godine usaglasila sa 51 deklaracijom EU, od ukupno 91 dokumenta koje je usvojio Brisel.

„Ne“, ali ne ono istorijsko, Beograd je Briselu najčešće govorio kada je reč bila o deklaracijama koje su se odnosile na Rusiju i oružani sukob u Ukrajini – čak 72 puta za sedam godina. Zbog Kine Srbija 11 puta nije bila „na liniji“ sa evropskom spoljnom politikom.

Podršku takođe nisu dobijali ni dokumenti koji su se odnosili na oružane sukobe u Siriji (17 deklaracija), krizu u Venecueli (22 deklaracije), kao i dokumenta koja su bila u vezi sa Mjanmarom, Belorusijom, Iranom, Turskom, BiH, Zimbabveom, Burundijem i Sudanom, Kongom, Gvatemalom i Nikaragvom, Izraelom...