Vesti
12.01.2022. 10:58
Vesti
17.12.2022. 09:55
Đoko Kesić
Intervju
Vladimir Kostić za "Ekspres": "Vek kajanja je na izmaku"
U traganju za odgovorom na pitanje koje su nametnuli drugi, a koje glasi – šta je SANU danas, a šta bi trebalo da bude, razgovarali smo s „prvosveštenikom“ na ovu temu, odlazećim predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti profesorom Vladimirom Kostićem.
Gospodin Kostić je u suštini zadovoljan putem koji je „gazio“ poslednjih osam godina, pa dodaje da treba da uradi još dve naučne knjige iz svoje neurohirurgije i da uživa u odrastanju unučadi. Šta bi lepše?
Nedavno, najavljujući da se nećete kandidovati za treći mandat predsednika SANU, rekli ste da verujete u budućnost ove značajne srpske institucije i da je danas mnogo šta u SANU značajno unapređeno u poređenju sa onim što ste zatekli pre osam godina?
"Kada ne bih verovao u njenu budućnost, bio bih zrikavi narcis ubeđen da mojim odlaskom nastaje propast. Kada SANU ne bi u svakom trenutku imala bar 10 kandidata koji bi ovaj posao radili bolje od mene, trebalo bi je rasformirati. A ima ih više od 10, samo što se zaokupljeni svojim naučnim i umetničkim aktivnostima nerado hvataju ukoštac i pomalo su lenji za administrativne poslove, koji su tako delom dopali meni.
Drugu izjavu koju navodite u tom obliku nisam imao ni u mislima, a svakako je nisam izrekao. Ako je to unapređenje, SANU je radikalno otvorenija prema javnosti, bavi se nizom ključnih tema i aktivnosti, do mere da se u zgradi SANU svakodnevno odvija neka aktivnost, da ne spominjem ogranke SANU u Novom Sadu i Nišu, te Centar u Kragujevcu, a konačno i najvažnije – zadržala je svoju autonomiju i integritet. To ne može biti zasluga ’administrativnog radnika’ kakva je moja malenkost, već nesvesni doprinos onih koji su se, zaokupljeni svojim naučnim i umetničkim aktivnostima sa početka razgovora, razigrali do mere da njihove uspehe i vi, koji situaciju poznajete, delom neopravdano pripisujete meni, koji sam se samo trudio da budem aktivni saputnik.“
Uprkos pomenutom, Vi ste najveći nezadovoljnik ukupnim stanjem u SANU i oko njega. Čime ste nezadovoljni i kako biste sve to opisali odgovarajući na pitanje – šta je danas SANU i šta bi trebalo da bude?
"Pripadam preživelima iz generacije koja je vaspitavana da, pod senkom neizbežne samokritike, krivicu traži u sebi. Vek kajanja je, međutim, na izmaku i mnogi moji vršnjaci su se prestrojili na vreme. Ja nisam. Nezadovoljstvo i sumnja urođeno me prate evo već skoro sedamdeset godina, s tim što su danas uz staračku mrzovolju još prisutniji.
Moj stav, podložan svakoj kritici, o tome šta SANU treba da bude može se naći u velikom broju mojih istupanja i jednostavno se ne bih ponavljao. Može zvučati kao igra reči, ali uloge naše kuće se nisu bitno promenile tokom gotovo 200 godina postojanja Akademije i njenih istočnika, sem što Zajednica evropskih akademija (ALLEA) smatra da naš rad treba da bude još više prisutan i podložan uvidu javnosti i, da upotrebim ružan moderni izraz, transparentniji. Šta je danas SANU? Pa, otprilike ono što je bila juče. Šta bi u budućnosti trebalo da bude? Pa, otprilike ono što je SANU danas. Ta jedna konzervativna i konzistentna linija, ne mislim pri tom na potpunu nepromenljivost, potrebna je konstanta svake nacionalne akademije.“
Vesti
24.11.2022. 10:39
Kostić o svom mandatu na čelu SANU
Više puta ste javno saopštili da niko iz vlasti u poslednjih osam godina ni „preko poštara“ nije vršio pritisak na Vas. Akademija je u tih osam godina ostvarila značajnu saradnju s Vladom Srbije i delom drugih institucija. Verujemo da ipak postoje i određeni nedostaci na relaciji vlast–politika–Akademija?
"Istina je da ni zvanično ni nezvanično nije bilo pokušaja da se na naše delatnosti i korake koje smo preduzimali utiče ili da se oni uslovljavaju. Po mom iskustvu, nije bilo ama baš nikakvih pritisaka ni oko izbora novih članova. Obaveze prema Zakonu o SANU su u potpunosti ispunjavane. Naravno, zluradi komentari će tvrditi da smo taman toliko važni da na nas i ne treba obraćati pažnju. U govoru članovima SANU pre mesec dana izneo sam svoj stav: što se tiče odnosa SANU i vlasti u Srbiji, nameće mi se utisak ’tihog’ zanemarivanja i nezainteresovanosti, koje ne smatram slučajnim, sem u par oblasti (a i tu ne preterano!), koje jesu inherentne Akademiji, ali nije dobro da postanu i neprelazne granice njenog uticaja. Meni deluje jasno, kao što je jasno i da se mojim odlaskom otvaraju vrata za novi i bolji početak.“
Da li mi se čini, možda i grešim, ali nezadovoljstvo dela akademske zajednice Akademijom ciklično je, ali i najizraženije ide uz izborne godine u SANU. Šta to govori?
"To je tačno, ali se ne bih upuštao u značenje te konstatacije jer ne želim nikoga da vređam. Pri tom, kritika i nezadovoljstvo radom SANU su potpuno legitimni, pod uslovom da se zasnivaju na činjenicama. Kada smo 2015. godine među prvima progovorili o demografskim problemima Srbije, bili smo napadnuti da širimo defetizam, da bismo poslednje dve godine, ponekad od bukvalno istih ljudi prozivani da o tome ćutimo – jedan takav polunapad objavljen je u dnevnoj štampi na dan kada se u SANU održavao skup o tim problemima (potom je objavljena i monografija).
Sa žalošću moram da primetim da su neki od najžešćih, ali ne i manje nezasnovanih napada na SANU potekli iz redova njenih članova – ranije su akademici pokušavali da nesporazume reše međusobnim razgovorima. Ali, možda je i to cena ’modernizacije’.
Bilo je i vrlo konstruktivnih kritika i, bez obzira što je mnogo toga prošlo neprimećeno, kritike su bile pažljivo razmatrane, a povremeno su i rešavane u skladu sa primedbama.”
Česti su prigovori da SANU u Vašem mandatu nije javno reagovala u važnim političkim trenucima i lomovima, najčešće kad je KiM u žiži naše i svetske politike?
"Kao prvo, na šta to nismo reagovali? U kojim mandatima smo reagovali onako kako kritičari predlažu? Kada spominjete naš ključni problem KiM, pre oko godinu dana smo i u pisanoj formi naveli šta je sve SANU uradila po tom pitanju – po našem mišljenju, malo institucija i pojedinaca je reagovalo onako kako su reagovali brojni akademici pojedinačno, ali i SANU kao celina, kroz svoj Odbor o KiM, Odbor za srpsko pitanje, monografije, konferencije, izložbe i bukvalno desetine i desetine dokumenata. Drugo, mi nismo politička partija, već skup pojedinaca koji misle samostalno i različito, da bismo na dnevnoj osnovi reagovali na ionako preterano buran politički život u Srbiji. Utoliko pre, što SANU kao celina mora da se zasniva na analizama koje su metodološki naučno i umetnički utemeljene.
Treće, ti napadi dolaze sa svih strana, a u pitanju su neke hipostaze ne tako daleke prošlosti. Nekad su u pitanju oni koji se ne mogu odvojiti od plenumske logike i iskustva i istupanja na osnovama famoznog demokratskog centralizma, koji u suštini često, umesto da se hrabro i rizično iznese lično mišljenje, podrazumeva da se pojedinac skriva iza stavova organizovane i obezličene gomile (podrazumevajuće ’mi’). To se povremeno neoprezno naziva i ’željenim jedinstvom’. Nekad su opet u pitanju oni koji veruju da pripadaju ’prosvećenim’ grupama koje rade na ’poboljšanju’ naroda, iznad čijih se statuta (uz još poneku smrtonosnu igračku) zaklinju, samozadovoljni u spoznaji da im je njihovo mišljenje još davno napisano u tim programskim načelima i statutima, pa ne moraju ništa sami da razmišljaju – npr. kao oni koji su me proglasili nacionalistom jer sam rekao da je bombardovanje Srbije krvav i u svojoj bezrazložnosti, banalan zločin, koji će se kao krvav zalogaj vraćati u ždrelo pre svega Evrope. E pa vraća se, samo što, pretpostavljam kao i svi razumni ljudi, ne mogu tome da se radujem. Nekad su u pitanju oni koji SANU kritikuju iz neinformisanosti i zlovolje ili, kako reče jedan naš veliki pesnik, koji ne bi znali da pokažu gde se Akademija nalazi u Knez Mihailovoj ulici. Ili moraju tako iz razloga koji bi razotkrili da i sam bolujem od teorija zavere… Iza svih tih kritika kao zajednički imenitelj nazire se metodološki faul (da budem u skladu sa tekućim svetskim prvenstvom u fudbalu) – ne traže oni naše izjašnjavanje, ne potrudivši se da pogledaju da se možda nismo već, pojedinačno ili kao kuća, izjašnjavali, već da kao svoje jedino moguće ’vjeruju’ citiramo njihove stavove čije nam tekstove nesmiljeno nude. Svako drugačije stanovište je, naravno, pogrešno. Konačno, o onima koji mrze, a njih sam se nagledao, neću da govorim. Zbunjuje što i kada im se podastru činjenice, oni ponosno odbijaju promenu mišljenja, pa čak i naznaku sumnje. A, izostanak sumnje podrazumeva izostanak skrupula. Najzad, to rade i oni koji iskreno žele bolju Akademiju. Njihove kritike smo dužni da do detalja i bez sujete sagledamo i reagujemo, ako zaključimo da su u pravu.“
Oni su ponos Srbije
04.12.2021. 08:05
Najmlađi član SANU: Stigao sam na svoj Mont Everest
Značajan deo akademske zajednice Srbije veruje da SANU, uprkos svemu, nije smela da odustane od čuvenog Memoranduma, koji je Akademija 1986. imala u konceptu prednacrta. Stoji i činjenica da posle toga Srbija nema celovit nacionalni program. Vi ste mi u privatnim razgovorima pre izvesnog vremena pominjali projekat koji ste, ako se dobro sećam, nazvali Centar za strateške studije. Dokle ste stigli s tim projektom i šta je njegova suštinska ideja?
"Već sam izraz ’koncept prednacrta’ ukazuje na nedovršeni dokument. Osvrćući se na 30 godina od ’slučaja Memorandum’, članovi Predsedništva SANU konstatovali su da podvlače crtu jer ga ne prihvataju kao ’istočni greh’ koji treba da ispaštaju... Koliko? Sedam generacija ili večno? Pokušali smo da pred lice javnosti iznesemo činjenice važne za prosuđivanje, uključujući i činjenicu da tekst nije stigao da bude prihvaćen od bilo kog zvaničnog tela SANU, ali... Oni koji govore o odustajanju zaboravljaju brutalnost napada na SANU i, u načelu, dostojanstveno držanje velike većine njenih članova. U šali konstatujem da svaki novoizabrani član SANU, bez obzira što možda nije ni pročitao „prednacrt“ ili je tada bio dete, automatski postaje pisac Memoranduma i baštini ’krivicu’. I ključno, koliko ga je od svih nas zaista pročitalo?
Ne samo zbog ubrzanja istorije i društvenih promena, ne smatram celishodnim da SANU piše ’nacionalni program’. Umesto toga, Akademija će pokušati da analizira kritične tačke našeg bivstvovanja i strateške probleme koje naziremo (kao što je to pre kratkog vremena učinila na polju energetike), okupljajući kompetentne i odgovorne ličnosti i institucije. U tom smislu je pre oko dve godine formiran Odbor za srpsko pitanje, koji je već dotakao niz problema: problem secesije u svetu u svetlu KiM, očuvanje kulturne i umetničke baštine na KiM, mesto srpske književnosti u istorijama svetske književnosti, ekonomski, vlasnički i demografski problemi vezani za KiM, ’budućnost starenja’ u svetu i kod nas i dr. Pojavila se ideja da ovaj odbor preraste u Centar SANU za strateška istraživanja, koji bi se multi i transdisciplinarno bavio političkim, geostrateškim, ekonomskim, demografskim, ekološkim pitanjima, problemima obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva itd. Posao za generacije i generacije akademika. Postoji i mišljenje da oba entiteta treba da uporedo nastave sa radom. Dakle, umesto fiksnih, završenih programa, kontinualno, neprekinuto razmišljanje o starim, ali i novim, neočekivanim problemima, problemima koji iskrsavaju. Da nas budućnost ne bi iznenađivala.“
Komentari
