Za Srbe je san o Jugoslaviji bio čista emocija, ali...

Priča o ujedinjenju Južnih Slovena u jednu državu datira iz 19. veka, u vreme austrougarskog carstva i turske imperije.

U Srbiji su se iskristalisale tri ideje: zagovaralo se ujedinjenje Srbije i Bugarske, "Načertanije", Ilije Garašanina o jugoslovenskoj državi i ideja Svetozara Markovića o balkanskoj federaciji.

Južni Sloveni u Austrougarskoj zagovarali su dve ideje: Jugoslavija u okviru Austrougarske kao nekakva trijalistička monarhija (što je besmisleno jer to ne bi bila samostalna država) i stvaranje nezavisne jugoslovenske države.

Zaboravljena istorija: Kako je Jugoslavija izgubila svaku šansu

Pad srpskih liberala

Pad srpskih liberala

Vesti 10.11.2022. 17:10

Zaboravljena istorija: Kako je Jugoslavija izgubila svaku šansu

Rudimentarne ideje često znaju da budu čista utopija i da, kao takve, nemaju veze s realnošću, odnosno konstelacijom snaga u svetu, a ni s mozgom: tada se ne pravi razlika između onoga što se hoće i onoga što se može.

Sad, za Srbe je san o Jugoslaviji bio čista emocija, a emocije i politika ne idu zajedno. Za druge narode, one pod Austrougarskom, ujedinjenje Južnih Slovena u jednu državu bilo je stvar pragmatizma, a srpska ideja, posebno Garašaninovo „Načertanije“, za njih je bila hegemonistička i nacionalistička politika kako bi Srbi vodili glavnu reč i proširili teritoriju – Srbi, rasuti u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, živeli bi u jednoj državi.

Zato su kasnije, kada su druge sile vladale svetom, pred krvavi raspad jednog državnog federativnog "sna" , govorili da je Jugoslavija bila "tamnica naroda" i "veštačka tvorevina".

Zvanično, istorija poznaje tri Jugoslavije: Kraljevinu Jugoslaviju koja je nastala 1929. (prva Jugoslavija), kratko DFJ pa FNRJ, osnovanu 29. novembra 1945. (druga Jugoslavija) koja je 1963. promenila ime u SFRJ i SRJ (treća Jugoslavija) od 1992. do 2003. koju su činile Srbija i Crna Gora, tzv. „krnja Jugoslavija“ jer su se ostale četiri republike (Hrvatska, Slovenija, BiH i Makedonija) otcepile i formirale nezavisne unitarne države. SRJ je zapravo bila prelazni period do konačne smrti Jugoslavije, formiranjem Državne zajednice Srbija i Crne Gora, koja je potrajala od 2003. do 2006. godine, kada je Crna Gora formirala samostalnu državu.

U vreme nastanka SRJ besmisleni rat u Hrvatskoj i Bosni za nešto što se raspalo besneo je još uvek pa smo imali razaranja gradova, genocid, "Oluju"... Više se nije znalo ko koga ubija, posebno u Bosni, gde je sve bilo andrićevski "isprepletano i izukrštano".

U tom mračnom vilajetu sve je bilo nekrofilno jer su se otvarale stare grobnice, a mržnja je vodila u osvetu zbog starih zločina i svako je tvrdio da je u pravu. Bio je to etnički i verski sukob „bratskih naroda“, a kad zveči oružje, razum je nemoćan i nije moguće objasniti da osveta nije rešenje jer se uvek vrtite u začaranom krugu iz koga nema izlaza. Svaka osveta rađa drugu, traži novo poravnanje, a tome nema kraja. Naravno da nije lako kad vam zverski ubiju najbliže, ali princip taliona otvara samo nove grobnice. Želja za osvetom je razumljiva, ali ona ne vraća mrtve.

U svakom ratu ljudi se pretvaraju u zveri: mnogi uživaju dok ubijaju, siluju, spaljuju gradove i sela... Zato je tada komparacija između ljudi i životinja na štetu ljudi: životinje ubijaju da bi preživele, a ljudi, ne samo da bi preživeli, nego i uživali.

Prva Jugoslavija bila je naravno monarhija po obliku vladavine, Demokratska federativna Jugoslavija (DFJ) formirana je 10. avgusta 1945, prethodila FNRJ (nastala 29. novembra 1945), i trajala nekoliko meseci kao prelazno rešenje tokom Drugog svetskog rata. Bila je nekakav državni bastard: formalno monarhija sa federativnim državnim uređenjem. Državnih tvorevina koje društvena teorija do tada nije poznavala, bilo je posle raspada Jugoslavije: nedefinisanih zajednica poput Bosne i Republike Srpske , koja je neka vrsta konfederacije...

Kako se i kada u Jugoslaviji rodila ideja o atomskoj bombi

Dragomir Bondžić

Dragomir Bondžić

Vesti 07.08.2022. 11:31

Kako se i kada u Jugoslaviji rodila ideja o atomskoj bombi

Po ko zna koji put u istoriji, u vreme rata usled raspada SFRJ, inat sa celim svetom skupo smo platili jer je svaki naredni predlog međunarodne zajednice po nas bio nepovoljniji.

Nakon ove digresije vratimo se temi: posle Drugog svetskog rata FNRJ je naravno bila komunistička država, preimenovana u SFRJ sa neumrlim vođom na njenom čelu – I posle Tita, Tito, mada je posle njega usledio krvavi raspad. O SRJ ne vredi trošiti reči jer je ona bila farsa, a zajedničko staroj Jugoslaviji (kraljevini) i novoj (komunističkoj) jeste diktatura.

Dakle, bez obzira na oblik vladavine i na državno uređenje, Jugoslavija je mogla da opstane samo kao diktatura sa autokratskim režimom političke vladavine.

Demokratska Jugoslavija nije moguća i u to smo se uverili na teži način.

Za vreme Drugog svetskog rata svet se borio protiv nacifašizma dok se kod nas vodio i građanski rat: komunisti protiv monarhije pa smo, osim fašista, ubijali jedni druge.

Da nas je inat, kroz istoriju, preskupo koštao već smo rekli. Toga da "šut s rogatim ne može" – postao je svestan i Dobrica Ćosić kada je na inauguralnom govoru za prvog predsednika SRJ, pored ostalog rekao: "Ni rat, ni pakt... Ni rob, ni grob." Shvatio je da smo mali i da, umesto što se inatimo, treba da se prilagodimo.

"Otac nacije" je to implicitno poručivao Srbima i u startu stekao neprijatelje kod vladajućeg establišmenta – znalo se ko povlači konce i šta se ne sme – i kod srpskih nacionalista za koje je postao izdajnik.

Ekstremni nacionalizam na prostoru mrtve SFRJ tada je bio u trendu. Čovek njegovog iskustva i inteligencije valjda je znao da revidiranje stavova od nacionalizma ka pacifizmu ne može da prođe bez posledica, ali ipak je bio hrabar da kaže nešto razumno – Srbi ga ipak nisu razumeli i ubrzo je krenula hajka na Čosića (znalo se i odakle).

Pljačka kulturnih dobara u bivšoj Jugoslaviji - 2. deo

Fabrike nameštaja

Fabrike nameštaja

Scena 23.11.2022. 13:05

Pljačka kulturnih dobara u bivšoj Jugoslaviji - 2. deo

Za kraj, otkud jugonostalgija, žal za komunizmom što je ekskluzivno srpski fenomen – drugi narodi istočnog bloka, iz vremena hladnog rata, nemaju sličnu emociju?

Odgovor je jednostavan: jugoslovenski komunizam bio je nekakav hibrid između Istoka i Zapada, tampon zona.

Jugoslavija je imala podršku Zapada pa otud Brozovo istorijsko – ne – Staljinu.

U SFRJ se živelo znatno bolje (skoro kao na Zapadu) nego u ostalim zemljama istočnog bloka - zato kod njih nema nikakve nostalgije.