Zbog čega je Zapadu toliko važno da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji?

Zapadnoevropska civilizacija je upokojena, demokratije, u čije ime je ubijeno na desetine miliona mahom nedužnih ljudi poslednjih decenija, de fakto nema niti je postajala u modernim vremenima.

Na sceni je ogoljena sila kojom upravlja manjina prebogatih, njihove interese svojim životima brane siromašni, zaluđeni orkestriranom propagandom. Odlazeća imperija kojom danas upravljaju ostaci Klintonove administracije, one iste koja je uspostavila sistem u kojem je devedesetih međunarodno pravo javno pogubljeno, a korporativni kapital i golu vojnu silu pretvorili u bogomolju.

Evropska Unija na dohvat ruke

Sastanak u Berlinu

Sastanak u Berlinu

Vesti 06.05.2022. 09:10

Evropska Unija na dohvat ruke

Šta će biti sutra?

Tim pitanjem bave se upućeni politikolozi, geoanalitičari, ekonomisti... Nametnut je narativ rusofobije i Rusa glavnih krivaca za sve i svašta. Nesrećna Ukrajina pobedila je na pesmi "Evrovizije". Kakav sarkazam, kakvo ukazivanje počasti žrtvi koja gine da bi odbranila interese onih koji su je unapred osudili na stravična stradanja.

Umniji svet nas upućuje na zaključak da za razumevanje svega što se oko nas događa u ratu za globalnu prevlast valja pratiti privredne trendove.

Branko Pavlović, advokat, ali i nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, kaže:

"Ekonomijom se ne može objasniti sve, ali političke analize koje ne razmatraju ekonomska pitanja sigurno su pogrešne" („Pečat“ br. 714).

On upozorava da su akcije počele naglo da padaju. Za protekla dva meseca one su prosečno pale za 12,3 odsto u SAD, a za 10,5 odsto na ključnim berzama u Evropi. Sasvim je izvesno da će do kraja drugog tromesečja pad biti veći od 15 odsto, iznosiće oko 23.000 milijardi dolara, što je godišnji BDP SAD.

Šolc o srpskim sankcijama Rusiji...

Berlin

Berlin

Vesti 04.05.2022. 22:00

Šolc o srpskim sankcijama Rusiji...

Na drugoj strani, piše Pavlović, Kina kupuje energente i drugu stratešku robu od Rusije po znatno nižim cenama nego što ih na tržištu nabavlja Zapad, čime i dalje stiče prednost u cenama svojih proizvoda... Kineska privreda porasla je za 12 odsto više od nemačke tokom dve godine korone, a na kraju 2024. Kina će "pobeći" zapadnim konkurentima za oko 40 procenata.

Slika u kojoj Nemačka "preuzima kormilo" EU, kormilari brodom koji je sama pretvorila u buktinju, ma šta značilo jeste sledeća:

*recesija je ogromna, nezaposlenost nezapamćena, siromaštvo bitno naraslo;

*ekonomska perspektiva na platformi razdvajanja od Rusije je nikakva;

*bitno smanjeno tržišno učešće na svim tržištima sveta zbog nekonkurentnih cena kao danak raskida poslovnih veza sa Rusijom;

*standard građana trajno oboren, tako da se u dogledno vreme od desetak godina ne može vratiti na nivo iz 2019.

Dolar dobija bitku protiv evra, evropska valuta je poslednjih tridesetak dana oslabila osam odsto. Zbog presečenih lanaca snabdevanja, doći će do pada vrednosti ključnih nemačkih kompanija za 25-30 odsto, kupiće ih zemlja koja ima dolare, najverovatnije SAD, piše Pavlović.

"Srbija nema šta dobro da očekuje od razgovora o Kosovu"

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Vesti 30.04.2022. 14:55

"Srbija nema šta dobro da očekuje od razgovora o Kosovu"

Drugim rečima, sve zemlje EU su kakvi-takvi saveznici SAD, samo je Nemačka američka kolonija.

Na globalnoj političkoj sceni dominira pitanje – šta ako Putin pobedi u Ukrajini? Sajmon Tisland, ugledni britanski komentator, "doajen među komentatorima britanskog establišmenta, u često citiranom članku u "Gardijanu" konstatuje:

"Ružna istina najzad izlazi na videlo: Putin može da pobedi u Ukrajini. Rezultat bi bio katastrofa."

On zapravo traži da Zapad predvođen SAD "donese teške odluke" jer sankcije su okrznule Rusiju, a izazvale nepredviđene efekte u zemljama EU... Ugledni komentator, koji govori što britanski establišment smera, traži da se Zapad direktno vojno angažuje u Ukrajini. Prevedeno na praktičan jezik, Zapad odnosno SAD ne razmišljaju o diplomatskim nego isključivo o vojnim rešenjima ukrajinske krize.

Na drugoj strani Putin će upotrebiti sva sredstva da ne izgubi.

Šta pred vratima apokaliptičnih vremena čini Srbija, koja je vrh čiode u velikom mozaiku geopolitičkih obračuna? Zbog čega je toliko važno da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji? Pride su nedavno saopštili Vučiću u Briselu da u skoro vreme Srbija prizna tzv. državu Kosovo. Sutra će tražiti da uvedemo sankcije i Kini...

Zapadu je izgleda važno da se mali slobodarski narod priključi koloni onih koji su zgazili sve tekovine zapadnoevropske civilizacije i usput ratovali protiv Srbije u građanskom ratu i na kraju je bombardovali.

Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, kaže da se Srbija našla u izuzetno delikatnoj situaciji. Jedan od razloga za to je njena dugogodišnja multivektorska spoljna politika – saradnja sa Briselom i Vašingtonom, ali i sa Moskvom i Pekingom. Evropski put Srbije nije bio u koliziji sa bliskim odnosima sa Moskvom sve do ruske invazije na Ukrajinu.

"EU je uvela pet paketa sankcija Ruskoj Federaciji, a Srbija se do sada nije pridružila nijednom od njih. Drugi razlog jeste potpuna energetska zavisnost od Rusije i objektivna nemogućnost brzog pronalaženja alternative ruskom gasu. Treći razlog je izrazito prorusko javno mnjenje, ozlojeđenost prema Zapadu i vera u srpsko-rusko bratstvo, iako u odnosima među državama ne postoji bratstvo, već partnerstvo. Četvrti razlog je nerešeno kosovsko pitanje i očekivanja da je ruski veto u Savetu bezbednosti garancija da Kosovo neće postati članica Ujedinjenih nacija“, kaže Grubješićeva.

Ona navodi da ubacivanje Kosova u Savet Evrope, uprkos neispunjavanju kriterijuma i uslova, obesmišljava nastavak dijaloga i dodatno sužava prostor za kompromisno rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu.

"Realni srpski interesi duboko su vezani za EU, koja je najveći donator i trgovinski partner. Odatle dolazi skoro 70 odsto ukupnih investicija, a u više od 25.000 preduzeća iz Srbije koja trguju sa EU ima oko 1,2 miliona zaposlenih. Drugi najveći trgovinski partner jesu susedne zemlje, a u BiH izvozimo više nego u Rusiju i Kinu zajedno. Ovo su činjenice, a zaključak se sam nameće – svaki poremećaj u toj saradnji imao bi ozbiljne posledice ne samo na srpsku privredu, već i za najveći broj građana Srbije“, kaže Grubješićeva.

Onda dodaje i da je odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama prema Ruskoj Federaciji postalo jedno od najvećih političkih pitanja koje stavlja na probu i nastavak evropskih integracija.

"Stalne pozive da uvedemo sankcije dobar deo javnosti doživljava kao pritiske, pretnje i ucene. Najpogrešnije je insistiranje na vrlo rasprostranjenoj tezi o jedinom mogućem izboru Srbije po principu ’ili-ili’. Nije ovo 1948, niti ima Staljina i Tita. Poslednji poziv stigao je sa upravo završenog samita najmoćnijih zemalja okupljenih u G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija, SAD), na kome se Zapadni Balkan našao na drugom mestu najvažnijih tema, odmah iza Ukrajine. Srbija se eksplicitno poziva da se u potpunosti usaglasi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, zaključuje gospođa Grubješić.

Profesor Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije najpre naglašava da se Srbiji za sva pomenuta moranja ništa ne nudi.

"Prvo moranje je uvođenje sankcija Rusiji. Mi smo istakli argumente, ne verujemo u sankcije jer smo ih imali. A u bombardovanju smo stotine milijardi dolara izgubili. To moramo nadoknaditi, moramo da privređujemo, ali moramo imati energente iz Rusije. Naravno, u perspektivi moraćemo da kupujemo gas i naftu i sa drugih strana, ne samo iz Rusije. To bi bio jedan od argumenata, da bi nam to uzdrmalo ekonomiju i da već imamo taj hendikep da smo bili pod sankcijama i što smo bili bombardovani. Drugi argument je da smo mi u UN osudili u političkom smislu ruski napad na Ukrajinu.

Treći argument je ’Otvoreni Balkan’: radimo pre svega na ekonomskoj saradnji balkanskih država, ne ugrožavamo ničiji ugled, ne želimo sukobe na Balkanu. Podižemo na taj način ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana i time branimo mir na ovim prostorima. I četvrti argument koji imamo jeste da ćemo se baviti poništavanjem priznavanja Kosova kroz diplomatsku akciju. Međutim, šta je tu problem? To su obično države koje nisu članice EU, nisu ni članice Saveta Evrope. Te države nisu ni iz našeg regiona... Sve to ima samo jedan moralni aspekt, ali to nama mnogo ne olakšava položaj. Međutim, mi ništa ne uspevamo u zemljama koje de fakto odlučuju o našoj sudbini“, nabraja dr Zečević.

Profesor Zečević pita i koje to sankcije da uvedemo Rusiji? U EU postoje "pukotine“. Mađarska se opire embargu na uvoz ruske nafte. I Nemačka ne može odmah da isključi ruski gas iz upotrebe.

"To je realnost. Ni mi ne moramo odmah da ih uvedemo. Ali koje sankcije? Ima pet paketa sankcija. Mi ne moramo odmah da uvedemo sankcije na gas i naftu, možemo neke simbolične sankcije tipa nema više avionskog leta Beograd–Moskva. Ali naravno ni to za nas nije povoljno. Zato što dolaze ti ljudi iz Ukrajine i Rusije kod nas da žive, a to je dobro. Mi imamo pad nataliteta, trebalo bi da im damo boravak, trebalo bi da ih podstičemo da ostanu ovde. Što više njih ostane, to je za nas bolje. Milion njih da dođe, ne bi bilo loše. Da rade, da stvaraju, da se žene i udaju ovde, to je u redu. Mi bismo morali da imamo mnogo liberalniju tu politiku. Mene srce boli kada vidim da dođe Albanka i uda se za nekog našeg ovde u nekom selu, rodi mu troje dece, a mi joj ne damo državljanstvo. Pa to je katastrofa“, kaže Zečević.

Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, najviše odgovaralo kada bi tokom ove godine došlo do nekog globalnog dogovora o miru u Ukrajini, posle čega bi popustio pritisak na Rusiju, a samim tim popustio bi i pritisak na Beograd.

"Imamo uporište u UN, gde dve članice Saveta bezbednosti ne priznaju Kosovo i pola članica UN ne priznaje Kosovo. To je druga priča. Ali ne živimo mi u Ujedinjenim nacijama, mi živimo u Evropi. Poslujemo sa Nemačkom, Italijom, to su nam glavni partneri. Drugo, nama je Kosovo isto dobro tržište. Bosna i Hercegovina odličan partner. Mi se zato uzdržavamo od sankcija, mi to ne smemo da poremetimo ako želimo da imamo neki razvoj i normalan život“, zaključuje dr Slobodan Zečević.

Branko Pavlović misli da Srbija nikako ne sme da odustane od "evropskog puta“, ali bi morala da otvori unutrašnji dijalog o koncepciji razvoja, bez obzira na ishod ukrajinske krize, koji bi po njegovom mišljenju mogao biti i ekonomski i politički slom Zapada.

I Vladimir Međak, član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji i Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta, uveren je da Srbija ne sme da odustane od evropskog puta. Dodaje, međutim, i kako je prema njegovom mišljenju Srbija sada u situaciji da traži nešto zauzvrat, čime bi opravdala to što bi uvela sankcije Rusiji.

"Čim Evropa od nas nešto traži, a traže da uvedemo sankcije Rusiji, znači da im zbog nečega trebamo. A to je prilika da i mi izađemo sa nekom revolucionarnijom, inventivnijom idejom i da podignemo ulog. Poziv na usaglašavanje spoljne politike je, kako ga ja shvatam, zapravo poziv na pregovore“, kaže Međak za "Ekspres“.

U mirnodopskim uslovima, kako kaže, neke stvari "ne mogu da prođu“, ali u vremenima poput ovog inventivniji i revolucionarniji predlozi su mogući.

"Stalnim odbijanjem da bilo šta prihvatimo ne dobijamo ništa. Ponudimo mi naše rešenje. Imali smo neki plan 2018–2019, pa je onda Tači završio u Hagu. Mi taj plan nismo videli, ali možda da ponovo ponudimo nešto tako“, dodaje sagovornik "Ekspresa“.

Sa udaljavanjem od EU pozicija Beograda u vezi sa kosovskim pitanjem biće sve slabija jer EU, NATO i SAD drže sve poluge u svojim rukama.

"Posle onoga što je Žozep Borelj nedavno rekao jasno je da više ne možemo da budemo ’i tamo i ovamo’. Takva pozicija postala je neodrživa na duži i na kraći rok. Ako se sada ne uskladimo, bićemo najudaljeniji od EU i u najtežoj poziciji još od 2000. godine“, uveren je Međak.

Pritisak na Beograd je, kako kaže, očigledno veliki jer Brisel želi da Putinu iz ruku izbije argument koji koristi povlačeći paralelu između Donbasa i Kosova, odnosno proglašenja nezavisnosti ove dve teritorije. A ako je to želja Brisela, kako dodaje, Beograd bi nešto trebalo da dobije zauzvrat.

"Vreme je za podizanje uloga. Ne za defanzivu, nego za ofanzivu. Vremena se menjaju. Niko ne zna kako će da izgleda Ukrajina posle ovoga, kako će da izgleda Evropa. Švedska se odriče neutralnosti posle 208 godina, Finska bi u NATO, Švajcarska ima vojne vežbe sa NATO-om... Jednostavno, treba podići ulog“, kaže Međak.

On, međutim, podseća i da će svako odlaganje usaglašavanja donositi nove i nove zahteve Brisela. Jer Srbija je jedina koja se nije usaglasila sa politikom EU "zapadno od nove gvozdene zavese koja se diže i koja će se protezati od Baltika do Crnog mora“.

"To ne može da opstane jer Evropa ne može to sebi da dopusti. U doba Hladnog rata postojala su samo dva ’incidenta’ da je neko zapadno od gvozdene zavese funkcionisao po istočnom principu, a istočno po zapadnom principu. To su bili Kuba i Zapadni Berlin. Toga više nema. Sada, sa koje si strane zavese – tom delu pripadaš. Srbija je sa zapadne strane i ne može da se postavi drugačije. U suprotnom, biće remetilački faktor u toj zoni, a to neće moći da opstane. Što više otežemo, to je gore po nas. Da smo se usaglasili sa prvim i drugim paketom sankcija, niko nas ne bi pitao za peti i šesti paket. E, sada će cena da bude veća, lestvica će da bude podignuta više. Mi smo se politički odredili prema ratu u Ukrajini kada smo u UN glasali za rezoluciju kojom smo osudili agresiju Rusije. I to je kraj. Sada je reč o izgubljenom poverenju. Mnogo je lakše steći poverenje odmah na početku, nego ga izgubiti pa ga posle vraćati. Dalje odugovlačenje samo nama šteti, i kod ovoga i kod kosovskog pitanja“, zaključuje Međak.