Vesti
22.08.2023. 11:27
Vesti
25.08.2023. 15:10
Mihailo Paunović
Samit u Atini
Zvanično okretanje ka Evropi?
Dobrodošli ste, ali tek pošto ispunite određene uslove. Ukratko, ovako je glasila poruka Samita u Solunu održanog 2003. godine na kome su prisustvovale zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i pojedini lideri Evropske unije.
Tada je, na inicijativu Grčke, usvojena Solunska deklaracija, lepo upakovana sa posvetom – "Budućnost ovog regiona je u EU“. Ove ohrabrujuće i optimistične reči tada su bile upućene Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji. Za Srbiju je ovaj događaj bio istorijski jer je značio da nas EU ima u planu...
Dvadeset godina kasnije, lideri sa Balkana, Ukrajine i Moldavije ponovo su se sastali u Grčkoj, ovaj put u Atini. Istina, sastav je malo izmenjen, a i nazivi država... Osim Hrvatske, koja je ovog leta proslavila 10 godina od kako je deo EU, ostatak Zapadnog Balkana i dalje se nalazi na putu ka Evropskoj uniji.
Za ove dve decenije Evropska unija se drastično promenila, ali promenila su se i očekivanja zemalja kandidata... Optimizam je zamenjen pesimizmom, dok je očekivanje da će svi problemi nestati onog trenutka kada svi budemo deo iste Unije isparilo vremenom.
Promene koje su se desile dovele su do toga da tema ovogodišnjeg sastanka u Atini ne bude ista kao i 2003. godine. I ove godine se govorilo o Evropskoj uniji, ali kroz prizmu rata u Ukrajini i promena koje su usledile na geopolitičkom nebu. Evropskoj uniji je jedinstvo važnije više nego ikada, i više nego ikada se gleda ko je na čijoj strani.
S tim u vezi, Srbija se od početka rata u Ukrajini suočava sa konstantnim pritiskom da uvede sankcije Rusiji…
Isto pitanje provučeno je i u Deklaraciji potpisanoj u Atini, odnosno trebalo je da bude. Prema rečima Ivice Dačića, početni deo teksta trebalo je da zvuči drugačije i trebalo je da se odnosi na sankcije Rusiji, ali je promenjen na insistiranje Aleksandra Vučića. Ministar spoljnih poslova Srbije je ovaj potez Vučića nazvao "jednom vrstom diplomatske pobede“, a više o celoj situaciji govorio je predsednik Srbije.
Vučić je istakao da se tekst Deklaracije pripremao danima i da je prva verzija teksta bila usaglašena sa nekim zemljama učesnicama neformalnog skupa. Kako je predsednik Srbije naveo, Srbija je eksplicitno bila protiv dva stava u dokumentu, od kojih je jedan stav o sankcijama Rusiji.
"Za nas je to sve veoma teško, u vrlo smo teškim uslovima uspeli da izborimo ono što je za Srbiju bitno. Tu su bile četiri zemlje, od kojih dve iz EU i Ukrajina koje su pod pritiskom da priznaju Kosovo. Za nas su to bili ključni razgovori. Ja gledam da izvučem ono što je najbolje za Srbiju“, rekao je Vučić.
Srbija je i ovaj put ostala dosledna svojim stavovima, ali je isto tako svojim učešćem na Samitu u Atini poslala važnu poruku.
Svet
21.08.2023. 22:30
Šta je to Micotakis obećao Zelenskom
Poruka glasi da je prvi izbor Srbije Evropska unija i da svoju budućnost vidi na Zapadu, u Evropi. Zbog toga bi ovogodišnji samit u Atini mogao za Srbiju da bude podjednako istorijski kao i onaj iz Soluna pre 20 godina.
Razlog za ovakve sumnje čuči u sadržini Deklaracije oko koje su se usaglasili lideri Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Evropske unije.
Oni su u zajedničkom saopštenju poručili da je "ruska invazija na Ukrajinu ključni trenutak za Evropu, koji stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti u okviru EU“, kao i da je "ovo kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta“… U Deklaraciji se navodi i da su se lideri "dogovorili da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, i svi odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost..“
Verovatno najvažniji deo Deklaracije jeste onaj koji se odnosi na "potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU…“
"Pre 20 godina, na samitu u Solunu priznato je da Zapadni Balkan pripada EU. Čvrsto verujemo da je ta izjava danas relevantnija nego ikada. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima.“
Svet
21.08.2023. 21:00
O čemu su razgovarali Kurti i Plenković
Da li će i u kolikoj meri Samit u Solunu biti istorijski za Srbiju i da li će se na njega u budućnosti gledati kao na događaj nakon kog se Srbija zvanično (konačno) okrenula Evropi, odnosno distancirala od Rusije, saznaćemo vrlo brzo…
Očigledno je da Evropskoj uniji nije toliko važno da Srbija uvede sankcije Rusiji koliko simboličan čin kakav predstavlja Deklaracija iz Atine. Srbija je nakon ovog samita poslala poruku na čijoj se strani nalazi. Pritisci da se uvedu sankcije Rusiji će se verovatno javljati i dalje, ali neće biti u velikoj meri intenzivni dokle god Srbija bude povlačila poteze koji će ukazivati na to da se pravi distanca od Moskve.
Podjednako je važno i to što su lideri sa Balkana pružili "nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“… Važno je jer ukoliko sve države teže istom putu i cilju, i ukoliko ista pravila važe za sve, ovih reči trebalo bi da se sete svaki sledeći put kada pomisle na Srbiju.
Vesti
22.08.2023. 09:45
Vučić posle susreta sa Zelenskim: "Dobar i otvoren razgovor"
Srbija je u Grčkoj poslala poruku da želi u EU, ali među građanima Srbije odavno ne vlada optimizam kakav je bio prisutan 2003. godine kada nam je iz Evrope poručeno da računaju na nas.
Evropska unija bi, ukoliko joj je već toliko važno jedinstvo, ovo trebalo da ima na umu i da Srbiji konačno pruži nešto opipljivo… Nešto što će, pre svega njenim građanima, uliti dozu optimizma i vere u EU.
Potrebno nam je više od praznih reči koje smo čuli pre 20 godina – "Vaša budućnost je u EU“. Jer prošlo je 20 godina…
Komentari
