Zdravlje
30.11.2023. 11:05
Zdravlje
19.03.2024. 22:05
Đoko Kesić
Ekspres intervju
Doktor Nikica Grubor - srpski hirurg iz Hemingvejevih priča
Raditi intervju sa profesorom dr Nikicom Gruborom čista je avantura. Poznajemo se dugo, toliko puta sam ga ubeđivao da radimo priču za novine, ali nije pristajao. Konačno, pre dvadesetak dana sam ga ubedio.
I profesionalni put profesora Grubora podseća na avanturu, kao iz Hemingvejevih priča.
"Rođen sam u Drvaru, ali moj profesionalni put vezan je u potpunosti za Beograd. To su moja dva grada, Drvar i Beograd", kaže dr Grubor na početku razgovora za "Ekspres".
Kako biste sada opisali taj svoj put ‒ od ratnog lekara, do profesora, uglednog abdominalnog hirurga u ovom delu Evrope?
"Kad čovek zna šta hoće, nekako sve to ide jedno za drugim. Od prvog dana kada sam došao u Beograd, na Prvu hiruršku kliniku, ona mi je postala druga kuća. Tako je i danas. Tu sam završio specijalizaciju, tu sam magistrirao, doktorirao, tu postao klinički asistent, pa sam postao docent, načelnik hirurgije, pa profesor, i evo sada šef Katedre za specijalističke hirurške grane na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu".
U javnosti se niste pojavljivali, o Vama više pričaju pacijenti i kroz njihovu priču postali ste poznati, a ne posredstvom medija. Zbog čega?
"Čitao sam sve časopise iz hirurgije u Arhivu Srpskog lekarskog društva. ’Srpski arhiv’ je najstariji esnafski časopis na Balkanu, kao i Srpsko lekarsko društvo. Tu sam našao i jedan tekst profesora Vojislava Subotića, rodonačelnika hirurgije i osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu, gde on za medijske istupe lekara kaže: ’To je nedostojno za ozbiljnog i posvećenog lekara.’ Pa se te rečenice držim i ja, koliko mogu. Mada vreme se u mnogo čemu promenilo pa i u javnim nastupima. Lekari moraju da budu posvećeni svom poslu, posvećeni pacijentu, i to im je najbolji marketing".
Hirurgija, kao i svaki posao, mora da se voli. Vi ste tu ljubav preneli na decu ‒ najstariji sin Nikola završio je medicinu, srednji Luka studira stomatologiju, a najmlađi Petar, ljubimac porodice i šire okoline, kaže: "Biću hirurg, ali ću igrati i fudbal"
"Istina, hirurgiju volim iznad svega. Ja sam jednostavno takav. Imam tu energiju, uvek sam u nekom kretanju. Imam i tu prirodnu kondiciju, ceo život bavio sam se sportom tako da me je sve to pripremalo za iskušenja koja su došla. Ništa mi nije teško i ne predstavlja problem. Profesionalni izbor je izbor mojih sinova, ja na to nisam uticao. Mogu samo reći da sam ponosan na njih, da su postali dobri ljudi i to mi je najveći životni uspeh. Petar će sigurno biti hirurg. On ima dara i želje, srčan je i energičan… Videćemo".
Operišete u Beogradu četiri dana nedeljno, operacije traju između pet i devet sati, pa idete u Banjaluku, tamo operišete, idete do Bijeljine, Trebinja, do Podgorice... Otkud Vam ta energija?
"Ne znam gde zaspim i gde se probudim. Veruj mi. Ali meni je vrlo važno da mogu da budem od koristi, nekako. Ja se sretnijim osećam kad nekome nešto pomognem. Volim da znanje koje posedujem podelim sa nekim ko hoće da uči, to mi je imperativ. Iako to danas nije lako, ljudi se nerado odriču svog komfora. To je ozbiljan problem. Jednostavno misle da sve pada sa neba. A ne pada. Sve je jedan ogroman trud i rad i disciplina i posvećenost".
Često boravite širom Evrope i sveta. Koliko se taj operativni proces, tehnika i lekarski rad izmenio, uznapredovao?
"Izmenio se dosta, mislim da to ide stvarno velikim korakom napred. Ono što ja želim jeste da svake godine negde odem mesec-dva, da se na neki način uporedim sa ljudima koji su vrhunski u svetu u tom poslu kojim se bavim. Da se jednostavno odmeriš i da vidiš gde si. Meni je najdraže kada nešto moram da prilagodim u toku operacije i da improvizujem na neki način. Nijedna operacija nije ista. Nijedan svetski vodič ne može vas naučiti da operišete, ali određene smernice mogu biti i jesu korisne. Hepatobiliopankreatična hirurgija jedna je od najtežih, ako ne i najteža grana u abdominalnoj hirurgiji, ne samo zbog tehnike koja je vrlo sofisticirana, već i zbog brojnih anatomskih varijacija i anomalija koje su prisutne u ovoj regiji. Ta hirurgija zahteva pedantnost, preciznost, strpljivost, disciplinu i znanje. Zbog povrede žučnih vodova prilikom holecistektomije (odstranjenja žučne kese), dešava se najveći broj sudskih sporova, u SAD, više nego u svim drugim oblastima hirurgije. Ja sam, ako se tako može reći, napravio karijeru na rekonstrukcijama povređenih žučnih vodova".
Zdravlje
04.03.2024. 11:00
Sve što bi trebalo da znate o operaciji želuca za TRAJAN gubitak kilograma
Gradili ste karijeru i na najdelikatnijim operacijama karcinoma pankreasa. Koliko znam, operisali ste radikalno više od 2000 ljudi zbog ove bolesti. Zanimljivo je pitanje koliko je u svetu napredovala hirurgija pankreasa u poređenju sa Vašim počecima od pre 20 i više godina?
"Pre dve-tri decenije mortalitet od te najkomplikovanije operacije uopšte u hirurgiji, operacije po Whippl-u, bio je veći od 30 procenata u Evropi i u svetu. To je sada svedeno na ispod jedan odsto, a moji rezultati su značajno ispod toga. Bio sam i sam iznenađen videvši statistiku i rezultate operacija koje sam uradio na pankreasu, pripremajući pristupno predavanje za Akademiju medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (SLD), marta prošle godine. Tad sam postao i njen punopravni član. Mislim, a protekli rad mi daje za pravo da kažem da sam jednostavno unapredio i sveo na minimalni rizik ovu vrstu hirurgije, drastično smanjio komplikacije, a značajno povećao preživljavanje pacijenata obolelih od ove teške bolesti".
Zdravlje
16.08.2023. 18:19
Svinjski bubreg funkcionisao mesec dana u ljudskom telu
Prisutan je narativ da je tehnologija sama po sebi mnogo napredovala u svetu hirurgije, roboti sve češće operišu?
"Išao sam da vidim kako radi Da Vinči hirurški sistem. To je fenomenalno. To je izuzetno skupa naprava, izuzetno je skupo održavanje. Međutim, ljudska ruka je jednostavno savršena. Moram reći, završeci prstiju, jagodice, imaju takozvana Pačinijeva vlakna, to su vrlo osetljiviji delovi ljudskog organizma, tela. Deluju kao mehanoreceptori koji se brzo prilagođavaju. Reaguju na promene pritiska, posebno prilikom hvatanja ili puštanja predmeta, poseduju i osećaj na vibracije. Taj taktilni kontakt je nezamenljiv. Tako važi i u hirurgiji, ako ne dodirneš, opipaš, pogledaš... Nekada možeš da razrešiš neku dilemu koju imaš samo dodirom, samo prostim kontaktom sa tkivom koje operišeš. Ako to uspeju robotikom, gde smo onda mi"
Operacija pankreasa traje, pričali ste mi, između šest do 12 sati?
"U svetu, Whippl-ova operacija traje prosečno od šest i po do osam-devet sati, zavisno od centra do centra i naravno od samog nalaza. Operisao sam i po 12 sati, ali su to bili ekstremno teški slučajevi, vrlo zahtevni, stresni i rizični. Bilo je mnogo takvih".
A o čemu razmišljate i kako se oseća ceo tim kojem verujete. Kako se emotivno nosite sa tim?
"Hirurgija je timski rad. Ja sam ponosan na ljude sa kojima radim, izvanredni mladi ljudi. Operacije koje dugo traju uvek imaju ushodne i nishodne amplitude. I kad je mirna situacija, mi onda pričamo svašta, od koncerata, pozorišta, stvari koje su uobičajene za normalan svet. Ali kada je napeta situacija, kada se dešava nešto što nije planirano, krvarenje, ili je problematično i teško odvojiti tumor od krvnih sudova, ili neke slične situacije, onda je potpuni mir".
Zdravlje
14.04.2023. 07:05
Hirurgija budućnosti: Operisao pacijentkinju udaljenu 5.000 kilometara
U Srbiji se danas mnogo novca ulaže u zdravstvo. A koliko se ulaže u ljude?
"Nikad se više nije ulagalo u zdravstveni sistem Srbije. Vidite to i sami. Obnovljene su mnoge bolnice, klinički centri. Zahvalni smo zbog toga. Posle toliko godina čekanja dobili smo savremen, moderan, izuzetno opremljen Klinički centar Srbije, sa velikim brojem operacionih sala. Uslovi rada su na najvišem nivou. Sprovedena je još jedna veoma dobra stvar u Srbiji, da se svake godine primi stotinu najboljih studenata medicine. Dobili smo mlade lekare, najbolje studente. Ali od tih 100 ljudi koji su mogli da biraju gde će i koju će specijalizaciju, ne mora da znači da će biti dobri hirurzi. Eto tu može biti problem. Hirurgija je zahtevan, težak i obavezujući posao. To je posao kome moraš da posvetiš svaki delić i uma i tela. I da to sve posložiš da funkcioniše i bude na dobrobit i korist za pacijente, da im pomogneš na svaki mogući način. Prva hirurška klinika Kliničkog centra Srbije, gde radim, ima ozbiljan tim ljudi, ozbiljan hirurški rad, odličnu hiruršku školu koja treba da nastavi tradiciju koju smo mi preuzeli od naših učitelja. Tu školu treba dalje širiti, edukovati mlade lekare i hirurge".
Danas građani Srbije, koji su navikli da je zdravstvo besplatno, upali su u raskorak između privatne prakse i državnih zdravstvenih ustanova?
"To jeste problem. Mi živimo u ubeđenju da je zdravstvo još uvek besplatno. Nažalost, to je sve manje. Ali u okruženju, a ne treba daleko ići, privatne klinike su uključene u državni sektor na ovaj ili onaj način. U Sloveniji, primera radi, određeni broj lakših operacija privatnim ustanovama plaća država. Isto tako gde god odete u inostranstvo neće vas niko pitati imate li uput, nego koliko imate na kreditnoj kartici novca da biste mogli započeti lečenje u toj bolnici. Veoma surovo. To vreme, nažalost, približava se vrlo brzo i nama. Državne ustanove, ako se nešto ne promeni, biće socijalne ustanove".
Oni su ponos Srbije
10.04.2023. 09:47
Bravo, heroji! Nakon 12 uzastopnih vikenda rada eliminisali liste čekanja
Da, ali država Turska je od toga napravila nacionalni projekat. Slali su ljude u SAD da uče na prestižnim univerzitetima, uz obavezu da se vrate?
"To je tačno. Čovek ne može da otkrije novi okean ako nema hrabrosti da izgubi obalu iz vida. Neminovno je da se ljudi usavršavaju, bez znanja ovaj posao nema smisla. Ali šta ja vidim gde je najveći problem, nije u usvajanje znanja. Problem je odabir ljudi koji će usvajati to znanje. Ima sjajnih mladih ljudi koji ne mogu doći do izražaja, a sve zbog jednog sveobuhvatnog mešanja poslovnih segmenata u medicinu. Tako da imamo izmešana zanimanja, lekare koji su menadžeri, lekare koji su lekari i menadžere koji su samo menadžeri. Jedna čudna mešavina, a sve nauštrb zdravstva".
Postoji li problem kako odabrati nekoliko ljudi koji bi učili od Vas i koji bi za deset godina Vas natkrilili u hirurškom znanju i u uspehu?
"Verujem da učenik, kada je spreman, lako nađe učitelja. Ali danas mislim da nije tako jednostavno. Druga stvar, ljudi neće da se odriču komotnog života, svog komfora, neće da budu dostupni za pacijenta u svakom momentu, traže neka zanimanja lakša, manje zahtevna. To je ozbiljan problem. A moja misija jeste da nekog obučim i postavim da nastavi daljim koracima da održi određeni kvalitet posla i da ga unapredi. To je težak i dugotrajan proces, podrazumeva razna odricanja, a sa druge strane obavezan je spoj mentalne snage, karaktera i manuelne sposobnosti".
Zdravlje
23.03.2023. 07:05
Štite lekare od zračenja: Roboti sami obavljaju složene operacije
A seoba obrazovanog mladog sveta na Zapad jer je tamo veća plata, mogućnost napredovanja?
"Postavlja se pitanje ‒ ako svi odemo, ko će ostati? Moja je odluka bila da ostanem, sa namerom kako stvari mogu promeniti nabolje. Hirurzima je možda najlakše dobiti posao bilo gde jer je veliki deficit svuda u svetu. Osnovno čemu sam stremio jeste da ja budem zadovoljan, da ja budem sretan sa tim što radim, da radim svoj posao u svojoj zemlji, da pomažem narodu koji me je školovao. Mislim da je najvažnije da čovek svako jutro ide na posao sa zadovoljstvom i naumom da nekom pomogne, da želi to. Hirurgija nije zanimanje, to je poziv, to je ljubav. Kad nekom pomognete, kad ste vi zadovoljni urađenim, kad izmamite osmeh i vidite sreću čoveka nakon vašeg zahvata, velika je satisfakcija i taj osećaj vam niko ne može platiti. To sam uvek imao na pameti. Želim samo da radim ono što volim i da to što radim bude najbolje što mogu. I to je cela moja filozofija, sve dođe na kraju i postavi se onako kako treba. Rumuni, kada su ušli u EU, preko noći su izgubili veliki broj lekara jer su otišli da rade u Nemačku i neke druge evropske zemlje. Država je posle toga napravila program, izračunali su koliko prosečnoj četvoročlanoj porodici u Nemačkoj preostaje kad plati sve obaveze, od poreza, kredita, školovanja dece, komunalija itd. Napravili su procenu i izračunali koja bi to plata zadovoljila njihove potrebe da ostanu u Rumuniji, uz specijalizacije i slično. Preko noći su doneli odluku. Povećali su plate i stopirali, praktično potpuno, veliku seobu lekara. E sada, ovo je struka koju treba ceniti, u interesu našeg naroda je da imamo dobro i kvalitetno zdravstvo. To samo može država da podrži i država da stane iza nas i da kaže – evo, mi smo tu, radite, dajte, imate odrešene ruke, unapređujte koliko se to može".
Profesor ste na Medicinskom fakultetu, imate ime, autoritet. U čemu je razlika u ambicijama, ako je ima, između Vaše generacije i Vaših studenata danas?
"Ima baš dobre dece, nadarenih i vrednih studenata. Ali, šta je tu važno ‒ u svakom pa i u ovom poslu potrebna je istrajnost, disciplina i rad. Mislim da današnjim generacijama fali samo malo strpljenja. To je danak ovog brzog života. Ne dolazi sve baš lako, preko noći i za kratko vreme. A toliko ima dobrih i nadarenih mladih ljudi, ambicioznih, koje treba podržati i pomoći im da ostanu u našoj zemlji na dobrobit svih nas. Lično, teško mi pada i ne mogu da prežalim da odu trajno u inostranstvo".
Neke porodice u uspešnim društvima imaju tradiciju, da li bi u Srbiji bilo moguće to zapatiti?
"Verujem da ne može biti bolji učitelj od roditelja. Niko ti neće dati iskreniji savet i pokazati takvu ljubav i dobru nameru osim roditelja. Ja ti govorim onako kako je mene moj otac učio, iako nije bio lekar, završio je među prvima elektrotehnički fakultet. To je moj najveći životni učitelj i uvek će biti tako. Šta hoću da kažem, porodično znanje i porodična tradicija nemaju alternative, nikakve prepreke, i to je benefit".
Oni su ponos Srbije
23.02.2023. 09:05
Šta reći osim BRAVO! Hirurzi koji rade bez novčane nadoknade
Preventiva je najvažnija da čovek ne oboli ili da ne umre od kancera. Kako ubediti Srbe da idu redovno na sistematski pregled?
"Samo zakonom. Uvesti zakon koji bi primorao svakoga od nas da se redovno pregleda. Recimo, u firmi ne možeš da radiš ili firma ne može da radi ukoliko vlasnik ili direktor nisu regulisali redovne sistematske preglede. Smanjio bi se broj pacijenata koji dolaze u poodmakloj fazi maligne bolesti za najmanje 50 posto, ja sam čvrsto u to ubeđen. To je definitivno. Ali, pod jednim uslovom, da to ne bude sistematski, ’pro forme pregled’. Nama nedostaje i psihički, psihijatrijski status čoveka koji se zapošljava. Mi to takođe nemamo. Svi u inostranstvu imaju i i te kako vode o tome računa".
Dobili ste više ozbiljnih nagrada, odlikovanja, povelja, priznanja i zvanja. Koje Vam je najdraže?
"Baš lepo pitanje. Najdraže mi je priznanje koje sam dobio kao mlad lekar, na terenu. Tu je bila neka kombinovana ekipa, ostao sam tamo oko šest meseci. Smirila su se ratna dejstva, jedno jutro napada metar snega. Dođe mi jedan čovek, reče ’Da li možeš moju majku da pogledaš, živimo u planinskom selu’. Kažem, ’Mogu, što neću moći’. ’Možemo do crkve da idemo, ali od crkve ima tri i po kilometra, treba da se probijamo kroz sneg’. ’Nije to problem’, kažem. Tad je bio sa mnom Gojko Bašić, medicinski tehničar, stariji, kočoperan, onako niži čovek, da ne veruješ da je iz Drvara. Prvo jutro krenemo gore prema selu, ono tri sata, možda i više smo išli, probijali se kroz sneg i smetove. Stignemo mi gore, pregledam ja baku, ona srčani bolesnik, srce nije sjajno, počelo da popušta. Damo joj lekove, injekcije, kažem treba jedno pet-šest dana da prima terapiju, dolazićemo mi. Drugo jutro mi opet gore, ista priča kroz sneg, ista muka.
Trećeg jutra, iznenađenje, ta tri i po, četiri kilometra koliko je bilo od crkve do sela, stanovnici tog sela sve su raskidali. Celu su noć oni morali razbacivati sneg da mi ne moramo ići kroz celac, da lakše i ranije stignemo. Ja idem, a Gojko iza mene plače, jeca. Ja takođe. Krijemo jedan od drugog... To nikada ne mogu da zaboravim. Ali jedna je lepa životna priča. Trud nije bio uzalud, baka je preživela. Eto, to mi je nekako najdraže priznanje".
Komentari
