(FOTO) BISER JADRANA: Herceg Novi, grad koji čuva lepotu, ćirilicu i zlu kob vojvode Lazara

Herceg Novi, 1. avgust 1539. godina
“Na horizontu između Ponte oštre i Luštice pojavljuje se flota od 10 velikih i 30 manjih brodova sa 80 topova. Na palubi komandnog broda je apsolutni gospodar Mediterana najčuveniji admiral Osmanlijskog carstva Hajredin paša Barbarosa. Sulejman Veličanstveni poverio mu je osvajanje grada Herceg Novog izgubljenog u bici protiv španskog generala Andrea Dorie nepunih godinu dana ranije. Zbog crvene brade neprijatelji ga nazivaju Barbarosom, a on taj naziv usvaja i dodaje ga imenu koje mu je dodelio sultan Haj-rei-Adedin što na arapskom znači „božanstvo islama“. Njegove pobede na svim morima, osvajanje teritorija koje su držale hrišćanske države i osvajanje ostrva Krfa dovele su do osnivanja Svete lige protiv Osmanlijskog carstva. Pred Barbarosom je utvrđeni Herceg Novi sa 6.000 španskih vojnika i nevelikom posadom naoružanih Novljana. Odbranom grada zapovedaju španski vitezovi Fernande Gonzaga i Huan Sermento.

Herceg Novi i Risan bili su među poslednjim neosvojenim gradovima, a Andrea Doria i njegov plemić Gonzaga postaju pitanje sujete Hajrudina Barbarose. Dvadeset pet dana traje jedan od najkrvavijih i najžešćih sukoba na Mediteranu. Floti koja opseda grad i turskim jurišnicima pridružuju se trupe iz zaleđa, stigle iz Hercegovine. Herceg Novi je pred padom. Među braniocima grada bio je i meštanin vojvoda Lazar. Sa svojom novskom braćom po oružju i španskim vojnicima branio je Novi. U jednom trenutku postaje mu jasno da je bitka izgubljena. Sa morske strane na zidine Forte Mare već su se penjali turski gusari, a od Španjole i Kanli kule nadirali su hercegovački aškeri. Lazar je pozvao svoju ženu da dovede decu na bedem. U strahu od onoga što će im se dogoditi kad Turci pokore grad Lazar se odlučuje na strašan čin. Uveren da će smrt od njegove ruke biti manje zlo od onog što ih čeka od osvajača Lazar ubija ženu i decu. Čast iznad svega, tako je mislio Lazar, dok je izvršavao nešto što je nama danas teško shvatljivo, a onda je presudio samom sebi. Postoje razne verzije ove legende ili istrorijske činjenice koje je nemoguće proveriti, ali priča ostaje kao zla kob koja lebdi iznad novskih bedema“.
Ako vam se posreći da ove reči slušate unutar tamnih zidina tvrđave Forte mare u srcu Herceg Novog, gledajući u improvizovanom bioskopu scene srednjevekovnih borbi i istorijskih velikana vrlo lako ćete pomisliti da ste deo njih. Međutim, kad vas nekoliko trenutaka kasnije iz 16. veka prenu morski talasi unoseći još hladniji vazduh kroz uske hodnike i strme stepenice i vrate u 4. jun 2017. leta Gospodnjeg shvatite da je to najlepši način za upoznavanje Herceg Novog. Plaže i more postoje svuda, ali njegoševsko čojstvo i junaštvo ne. Ukoliko je ono na ovim prostorima u poslednje vreme i nestalo, kao uspomena na ta slavna vremena ostale su im tvrđave Forte mare, Kanli kula i Španjola. Zato će naše kratko putovanje kroz istoriju i ulice Herceg Novog početi baš odatle, od Starog grada. Klasičnim turistima nije jednostavno da se popnu na sve tvrđave zbog količine stepenica koje vode ka njima, ali tek kad vidite pogled koji puca sa njihovih zidina shvatićete zašto Boka Kotorska spada u neke od najlepših svetskih zaliva.

Neobična priča o vojvodi Lazaru iz dokumentarnog filma autorke Branke Knežević, samo je jedna od legendi, koje su se u narodnom predanju preplitale, baš kao i osvajači ovog grada. Ovim, možda i najlepšim gradom Boke Kotorske, kroz istoriju vladali su osim Turaka i Šapanaca i Mlečani, Rusi, Englezi, pa čak i Napoleonova vojska. Do stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Novi je bio pod austrougarskom vlašću. U Drugom svetskom ratu oslobođen je od okupatora 28. oktobra 1944. godine i taj datum se danas slavi kao Praznik grada. Svi oni ostavili su bogato kulturno nasleđe i kosmopolitski duh grada, koji se vekovima unazad širio po brdima koje gledaju na tirkizni Jadran. Iako je prva asocijacija na ovaj grad cvet mimoza, zbog februarskog festivala i mažoretkinja, preporučujem da ga ipak posetite u junu. U ovo doba godine osetićete buket mirisa - magnolije, ljiljani, lipe, lavande ukrašene daškom vetra sa mora, još neopterećenog kupačima.

Između tvrđava ušuškan je centralni deo grada, sa dva trga i Sahat kulom iz 17. veka, do koje se dolazi, naravno stepenicama. U vreme turske vladavine to je bila glavna gradska kapija. Stari gradski sat tek 1995. zamenjen je novim električnim, koji je poklon prijateljskog grada Zemuna. Prolaskom ispod nje popećete se na Trg Hercega Stefana poznatiji kao Belavista na kome dominira pravoslavna crkva Svetog Arhangela Mihajla, a šetnjom uskim romantičnim ulicama dolazi se do drugog trga i katoličke crkve posvećene Svetom Jeronimu i muzeju pomorstva, ispred kojeg leže džinovska sidra sa starih lađa. Kad se umorite od hodanja po brežuljcima i kaldrmi, možete predahnuti u jednom od brojnih kafića i restorana.

Napuštanjem zidina Starog grada, nailazite na spomenik osnivaču grada Tvrtku Kotromaniću i silazite na šetalište Pet danica koje vijugavo prati more, sve do Igala. Ako krenete nalevo, usput ćete nabasati na ogoromne zidine nekadašnjeg gradskog utvrđenja kako leže uz obalu. To je palo tokom zemljotresa 1979. ali ta slika se evo već skoro četiri decenije ne menja.

Kako nam reče jedan od meštana „u Dubrovniku bi te zidine podigli u jednom danu“. Osim večitog rivalstva sa obližnjim Dubrovnikom, tu vidite i hronični nemar, tako ustaljen u našem mentalitetu. Zanimljivo, u ovom gradu ima više ćirilice, nego u Beogradu. Nazivi kafića, ulica, radnji, pa čak i političkih stranaka ispisani su ćiriličnim pismom.

Hungest Sun resort

To ne čudi ako se zna da Novi važi za „srpski“, pa samim tim i opozicioni grad u Crnoj Gori. Možda baš zbog toga su nekako skrajnuti, slabo dolaze investitori. O škrtosti nadležnih dosta govori i podatak da u okolnim mestima i dalje nije regulisan čuveni crnogorski problem s vodom.

Desno od Starog grada, negde na sredini šetališta Pet danica, kada prođete kroz tunelčić kog ukrašava kaktus u cvatu, dolazite do grandioznog hotela „Hungest Sun resort“, koji je bio naše odredište. Mađarski lanac hotela kupio je nekada čuvene hotele „Centar“ i „Topla“ i napravio moderan rizort. Ugostili su nas u vilama nadomak bazena, koji se vizuelno uliva u more, što je prava poslastica za sladokusce sa Instagrama.

Direktorka hotela Rita Lukač, inače Mađarica koja odlično govori srpski, pohvalila nam se da svake godine imaju sve više gostiju iz Srbije.
- Herceg Novi zaista ima šta da ponudi. Sezona traje od aprila do novembra, a voleli bismo da u nekim narednim sezonama i ne pravimo pauzu tokom zime. Smeštaj, odličnu hranu, bazene, spa, masaže i djakuzi, nudimo po vrlo pristupačnim cenama – kaže Lukačeva, koju okružuje nasmejano osoblje hotela (čak i kad ona nije u blizini!).

Domaća kuhinja - slatki prijesnac i pogačica

Kad priči o minulim vekovima, domaćim moreplovcima i stranim osvajačima, dodate mirise vrta ovog hotela, koji se prostire na čak hektaru površine i vrhunsku gastronomsku ponudu, uz vino, lozu, pivo i koktele, shvatate zašto ovde dolaze i okoreli hedonisti poput javnih ličnosti, ali i porodice s decom. A slutite i razloge zbog kojih ćemo im se i mi ponovo pridružiti.