Hronika
18.10.2023. 09:10
Život
29.10.2023. 15:05
Đoko Kesić
INTERVJU
Profesor Aleksandar Milovanović: "Za mnoge privatnike radnik je potrošna roba"
O zdravlju radnika danas u Srbiji malo ko brine. Povrede, čak i one teške, poslodavci ne prijavljuju. Profesionalne bolesti radnika su "nestale", rudare smo ranije primali nedeljno po dvanaest, sad godišnje u Institut za medicinu rada dođe njih šest-sedam.
Institut za medicinu rada je najstarija ustanova ovog profila na Balkanu. Ovih dana slave 70. rođendan. O značaju ove zdravstvene ustanove razgovarali smo sa uglednim srpskim doktorom Aleksandrom Milovanovićem, redovnim profesorom Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Profesor Milovanović u ovim tranzicionim vremenima radi, reklo bi se, donkihotovski posao: on vodi ustanovu koja se bavi zdravljem radno aktivnog stanovništva u zemlji, uz ne baš logičnu odluku Ministarstva zdravlja – da se poslovanje Instituta iz budžeta finansira sa samo 50 odsto.
Profesor Milovanović ovaj problem ne potencira. Kaže "ovo je godina jubileja".
"Institut je 1953. godine osnovao tadašnji ministar zdravlja profesor Dragomir Karajović sa zadatkom da brine o zdravstvenoj zaštiti radno aktivnog stanovništva. Kada se dogodio incident u Vinči, o kome sada gledamo Bjelogrlićev film, tada je Institut dobio zadatak da se bavi i zdravljem inženjera i lica koja rade u zoni zračenja pa smo postali nazivom Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu Srbije. Govorim o periodu za vreme SFRJ, kada smo imali 22 miliona stanovnika, kada je medicina rada bila na vrhuncu. Tada su u Jugoslaviji specijalisti medicine rada brojani na hiljade. Institut se i danas bavi tim veoma važnim poslom, krajnje odgovorno i uspešno, uprkos limitima u koje nas je uvalila tranzicija. U osnovi zdravstva bitno je da se zna da osnov svakog društva čine četiri stuba: opšta praksa koja zna da zbrine sve i istrijažira sve bolesne stanovnike. Pedijatrija, da odgoji dete do uzrasta radno sposobnog čoveka i naravno ginekologija koja će da štiti zdravstveno stanje žene koja treba da rodi tog omladinca, tog mladog čoveka koga mi treba da odgajimo da bude zdravstveno radno aktivan. I četvrti stub svakog zdravstvenog sistema bilo koje države jeste medicina rada koja će da očuva radnu sposobnost ljudi koji će da nose privredu tog društva", kaže profesor Aleksandar Milovanović na početku razgovora za "Ekspres".
Bivša Jugoslavija imala je vrlo pristojnu, dobru, zdravstvenu zaštitu svih građana. Od tada ružna istorija je protutnjala ovim prostorima i odnela sa sobom i ozbiljnu brigu o zdravstvenoj zaštiti radnika.
"Tako je. Tada se baš vodilo računa o zdravlju radnika. Nije bilo fabrike koja je radila 24 časa dnevno, a da pri toj fabrici nije bila dežurna ambulanta medicine rada. Baš zbog profesionalnog traumatizma, povreda na radu, zbog drugih nezgoda koje mogu da se dese. Specijalisti medicine rada dežurali su 24 časa, radili su u tri smene. Danas toga nema. Tranzicija je protutnjala svetom, Istočna Evropa je doživela lom. Posle 2000. medicina rada počela je da se urušava na način da država više nije bila obavezna da finansira zdravstvenu zaštitu radnika iz svog zdravstvenog fonda. Specijaliste država nije htela da plaća, oni su prebačeni da rade kao izabrani lekari opšte prakse. I tu je počelo urušavanje zdravstvenog stanja radno aktivnog stanovništva. A zdrav radnik, zdravo radno mesto, jednako je zdrava država. Sve van toga ne može da ima prosperitet. I mi ulažemo u prevenciju. Svi treba da znamo da jedan dinar uložen u prevenciju štedi 16 dinara u kurativi."
Šta ste Vi uradili da biste predupredili posledice tranzicije da bi radnici bili koliko-toliko zaštićeni?
"Mi nismo mogli da uradimo više nego što nam je država dozvolila. Ako je država rešila da nas smanji i da nas otera sa RFZO-a, a oterala nas je, mi smo kao važna zdravstvena institucija velikim delom na tržištu. Jednostavno, mi ne možemo i nismo mogli ništa da uradimo od ovoga što smo uradili. Neko želi da privatizuje medicinu rada i da sve preglede drži privatni sektor. To nije dobro jer se pokazalo ovih 20-25 godina da nisu dobri i kvalitetni pregledi u malim privatnim zdravstvenim ustanovama. Institut ’Karajović’ je na tržištu sa više od 150 zaposlenih i na taj način može da održava zdravstveno stanje radnika u Srbiji na najvišem mogućem profesionalnom nivou."
Hronika
21.06.2023. 15:32
Poginuo radnik, zatrpala ga zemlja u kanalu
Vi ste skrajnuti sa platnog spiska RFZO. Kako nadoknađujete tu razliku od pola novca da bi Institut radio valjano svoj posao?
"Institut ’Karajović’ nije sto posto na RFZO, jedan mali procenat je na RFZO 40-45 posto, možda 50, a ostalo nadomešćujemo na tržištu, na tenderima, borimo se za posao, posećujemo radne organizacije i molimo ih da nam omoguće da radimo preglede. I oni su u novčanim problemima, nije svako u stanju da pruži svojim radnicima zdravstveni pregled kod nas... Vidite, vlada raspiše tender za zdravstvenu zaštitu radnika, mi konkurišemo sa jednom realnom cenom. Onda se javi neki privatnik sa mnogo nižom cenom i on pobedi na tenderu. A to znači da ne može tako kvalitetno i dobro da uradi one analize koje su predviđene tenderom za te pare. Kako se to premošćuje i kako se nadoknađuje, ja zaista nisam siguran, ali mislim da ne može da uradi onako kvalitetno kako bi to uradio Institut ’Karajović’. I praktično ništa drugo ne možemo da uradimo."
Šta to vi radite, a što privatne klinike ne mogu?
"Sve ono što mi možemo da radimo u Institutu, kompletnu polikliničku dijagnostiku, oftalmolog, ORL, neurolog, psihijatar, psiholog, toksikološke analize, laboratorijske, biohemijske analize, ergooftalmologija, kardiologija, spirometrija, EKG... Neke toksikološke analize radi samo Institut ’Karajović’ u Srbiji. I ako se odredi cena, ako se zna koliko koštaju hemikalije i koliko koštaju laboratorijske analize, a neko ponudi da uradi te analize sa duplo manjom cenom, onda tu nešto nije realno. Jer ne može da pokrije troškove hemikalija, a ponudio je duplo jeftiniju uslugu. Tu nešto nije u redu. Kako može da profitira, da održi pozitivan trend, ako je dao cenu koja je mnogo niža od cene hemikalija? I ako neko nudi izradu akta procene rizika za jedan dinar, to je suprotno zdravom razmišljanju i zdravoj pameti."
Hronika
06.10.2023. 10:15
Povređen radnik u centru Beograda, na njega pao zid
Zanima me taj odnos države, koji je objašnjen time da je Institut skinut delimično sa fonda RFZO. Šta rade sindikati? Šta rade privrednici u državnim i u privatnim ustanovama na sektoru zaštite na radu?
"Očigledno ne rade dovoljno. Sindikat vodi računa o mnogim poljima koja su u njihovom domenu. Ali sindikat nije uspeo da se izbori da Medicina rada u celoj Srbiji, da Institut ’Karajović’ ostane na Fondu. Predsednik Vučić je napomenuo za vreme kovida da bi bilo lepo da zavode za javno zdravlje vrati kompletno na Fond. I mi smo se oduševili tom idejom jer je sledeće vraćanje medicine rada na Fond. Međutim, zakon je napravljen odavno, mislim posle onih promena 2000. godine, doneli su takav zakon da to nije moguće. Prvo treba promeniti zakon pa onda ostalo. Slično se desilo i sa stomatološkom uslugom. Kada su je skinuli sa Fonda, došlo je do nagle propasti kvaliteta zubara u celoj Srbiji. Probali su sa pedijatrijom, ali su videli da bi to bilo katastrofalno, da bi onda bilo narušeno zdravlje najvulnerabilnije populacije – dece, mladih... Tako da se sa tim stalo. Zašto je nekome stalo da kompletno privatizuje medicinu rada, nije mi jasno. Ali to nije dobro. I mi smo probali još pre desetak godina preko Unije poslodavaca da oni izdvajaju deo da se stvori fond za medicinu rada odakle će da se ovaj drugi deo nadomešćuje. Znate šta su rekli ovi veliki poslodavci – da li ja mom radniku plaćam zdravstveno? Plaćam. Da li moj radnik ima zdravstvenu knjižicu? Ima. Da li moj radnik ima pravo na zdravstvenu uslugu sa tom knjižicom? Ima. Zašto onda da ja plaćam fond za medicinu rada? I to je logično. S druge strane u svetu – svugde postoji medicina rada, Nemačka, Engleska, Italija, pa Istok kompletan, u Rusiji je vrlo razvijeno.
Postoje državne institucije i na Istoku i na Zapadu. Konkretno Nemačka, imali smo saradnju sa Institutom u Minhenu, Institut Deder Lajbnic za medicinu rada... Ali ima i privatnika. Nemačka je velika zemlja, mnogo radnika ima. Desetine hiljada profesionalno obolelih godišnje. Nekoliko desetina hiljada povreda na radu. Znači, ne može to samo državna ustanova, imaju i privatne, i one rade. Podelili su posao, svako ima svoje ingerencije, nema nelojalne konkurencije, verujte mi. To je tamo vrlo džentlmenski određeno."
Određeno i zakonski?
"Da, tako je. A kod nas baš ima mnogo nelojalne konkurencije. Zakon to dozvoljava. Evo, razgovarao sam sa jednim našim velikim privrednikom, koji je iz nekog razloga bez tendera, direktnom nagodbom, dao privatniku posao, i juče su raskinuli zato što nije ispoštovao uslove pogodbenog ugovora. A njemu je bilo bitno da uzmu posao. I uzeo je posao. Bitno je da zgrabi posao, da drugome ne da."
Da li ste Vi došli do koncepta kako izaći iz tog začaranog kruga? Jer očigledno da moljakanje velikih privatnika i asocijacija nije rešenje?
"Mi imamo koncept koji bi mogao da bude dobro rešenje. Ministarka zdravlja gospođa Grujičić, sa kojom smo razgovarali, ima ideju da u domove zdravlja vrati 50 posto službe medicine rada, da tako vrati RFZO, da taj državni fond plaća te ljude. Oni bi zaradili mnogo više od plata, a ta sredstva bi išla opet državi. Znači oni bi bili praktično uposleni da zarađuju za državu. To je zdrava ideja. Mi to podržavamo. Institut bi se tako vratio na RFZO, ali ono sve što Institut zaradi na tržištu bilo bi preneto na konto države. Mi bismo mogli da zarađujemo mnogo više nego naše plate. Samo treba to organizovati i treba dozvoliti ministarki da ona to sprovede. Potrebna nam je politička podrška za taj koncept."
Hronika
04.10.2023. 09:06
Na mestu mrtav nakon pada sa krana, ali nije radnik gradilišta
Značaj Instituta se video i u kovid pandemiji?
"U vreme pandemije Ministarstvo zdravlja je odlučilo da budemo jedna od kovid bolnica. Stacionar Instituta, bolnički deo, godinu i osam meseci bio je u kovid režimu. Kapacitet bolnice sa 66 kreveta bio je povećan na više od 100. Za to vreme kroz naš institut prošlo je više od 2000 pacijenata. Za to vreme samo sedam pacijenata je egzitiralo, što je mali broj jer smo imali odličnu saradnju sa drugim velikim centrima koji su imali respiratore i druge aparate za te potrebe."
U javnoj komunikaciji često insistirate na prevenciji zdravstvene zaštite radnika?
"Prevencija je osnov da se spreči kurativa. Ko uloži u prevenciju ne mora da leči pacijenta. To rasterećuje budžet, ne izdvajaju se sredstva za invalidnine, za lečenje, za telesna oštećenja, za penzije. Duže će radnik da radi. Danas nedovoljno izdvajamo za preventivu. Ispričaću vam jedan primer iz ’70-ih godina. Kada su se od ’60 i neke pa do ’70. godine razvijala tri naselja: Kanarevo brdo, Košutnjak 1, Košutnjak 2, za sve to vreme, za 15-20 godina, nijedan radnik nije poginuo na gradilištu. Nijedan radnik nije poginuo kad su podizana četiri naselja koja su držala Rakovički basen: Košutnjak, Miljakovac 1, Miljakovac 2, Kanarevo brdo. Nijedan radnik nije poginuo. A u poslednjih desetak godina na gradilištima radnici ginu kao da je Kosovo polje. O pogibijama na gradilištu slušamo svaki dan. Na jednom sastanku na nivou republike bili su prisutni predstavnici vojske, Uprave za bezbednost zdravlja na radu, naravno i ja kao predstavnik Instituta, državni organi... Pitao sam – šta je to što pre nije bilo dobro pa ljudi nisu ginuli, a sada smo napravili da je kao dobro, a ljudi ginu? Predstavnik vojske je skočio i rekao – bravo, profesore. Znači, imali smo koncept medicine rada, zaštite na radu, koncept prevencije i ljudi naprave 150.000-200.000 stanova i niko ne pogine. A danas, gradimo soliter i dva radnika stanu na trulu dasku na 12. spratu i poginu. Dakle, nešto mora da se uradi. Ko sada ne valja? Dajte, vratimo onu staru praksu. Očigledno je da je neko ozbiljno promašio u proceni."
Zdravlje
05.10.2023. 17:40
Koliko izabrani lekar može dati bolovanje pacijentu
Šta sve treba menjati? Ljudi ginu u naponu radne snage, iza njih ostaje sirotinja.
"Najpre Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a iz njega proizilazi Zakon o bezbednosti zdravlja na radu. Sada je u toku rasprava o izmenama zakona i mi smo aktivno učestvovali, insistirali smo da za neke službe budu i obavezni sistematski i periodični pregledi jednom godišnje. Jedini pregledi koji su kod nas zakonom rešeni jesu oni pregledi koji se odnose na zaštitu od jonizujućeg zračenja. Nećete verovati, ali za mandata od osam godina ministra Zlatibora Lončara, on nije imao ni minut vremena za medicinu rada, niti nam je pomogao, kao da ga nismo imali. To nam je bila slepa ulica. Posle njega došla je profesorka Grujičić i ona je izrazila želju da pomogne, nabavila nam je nešto od opreme – skener, digitalni rendgen – da malo unapredimo dijagnostiku profesionalnih bolesti, i ona je bez razgovora sa nama shvatila da smo bitni, ona je predložila koncept o kojem sam govorio. To je za svaku pohvalu, ministarka Grujičić ima ideju da vrati medicinu rada na stare koloseke. Kao što ima Kuba danas. Kuba ima takvu medicinu rada da posle 50. godine života svim radnicima bilo gde da su zaposleni jednom godišnje se radi besplatan sistematski pregled. To je istinska prevencija. Kod nas od 2000. radnici preko 50 u poslednjih deset godina nisu imali nijedan pregled. Deset godina nismo merili nivo hormona u prostati ili žene ne pregledaju dojke pa kažu – povećana incidenca! Pa jeste, kada bismo na šest meseci radili laboratorijske analize, jednom godišnje kolonoskopiju ili gastroskopiju, i mi bismo prevenirali dosta tih bolesti. A onda zdravstveni sistem to ne može da podnese, nema ko da radi, nema ko to da plati. I to nas uvodi u začarani krug. Zaista treba snaga da se to dovede u red, ali mislim da ova država ima snage i evo vidi se i volja da se to vrati nazad."
U jednom intervjuu rekli ste da je tranzicija odnela mnoge profesionalne bolesti?
"U poslednjih 20 godina došli su mi ovde iz rudnika Rembas, Sokobanja, Vrška čuka, rudnik Soko, da im rešimo dva-tri slučaja. Naravno, rešimo to, pomognemo im. Ja im predložim – dajte, mi smo to radili ’80-ih, ’90-ih, imali redovne preglede za profesionalne rudarske bolesti, hajde da radimo to. To je u vašem interesu. Kažu – ne, to je mnogo para. Oni samo žele da rudari kopaju. Ranije u Institut je dolazilo 12 rudara nedeljno, a sad ih godišnje jedva deset zatraži pomoć Instituta. Ono što sigurno znam, njima je zbog neadekvatne preventive lekarska nega, sistematski pregledi, potrebnija više nego pre 30-40 godina.
Ili još jedan drastičan primer. Ranije smo imali po 20 pacijenata koji leže zbog bolesti prouzrokovane vibracijama. To su oni ljudi koji rade sa motornim testerama, u rudnicima ili u velikim šumarskim preduzećima. Odem u jednu veliku firmu koja zapošljava te motorne sekače, kod direktora da dogovorimo preglede za te ljude. To je bilo pre petnaestak godina. Direktor kaže: ’Vrlo rado, ali ja nemam nijednog zaposlenog motorosekača. Sve smo to dali privatnicima. Oni angažuju motoriste, drži motornog sekača tri-četiri godine, pet. Kada krene da oboleva, on ga otpusti i više nema invalida, nema pregleda. Znači, ti radnici, i ne samo ti, postali su potrošna roba. Repromaterijal. Pa ne može to tako!"
Vesti
20.09.2023. 14:18
Srbi se ubijaju od posla, evo koliko se radi u Evropi!
Povrede na radu u mnogim profesijama su, pretpostavljam, česte i mahom ozbiljne?
"To je tačno, ali mi nemamo podatke o tome. Sada imate praksu da se povrede na radu ne prijavljuju. Pa jedna Nemačka ima 100.000-200.000 povreda na radu godišnje, Srbija – nula. Neko se povredi, poslodavac kaže – nemoj da prijavljuješ, daću ti 200, 300, 500 evra, ali da ćutiš. Institut trenutno nema državni registar povreda na radu. Preciznije rečeno, za pet godina da li ima deset povreda na radu. Ja sam bio svedok u jednoj firmi u Mirijevskom bulevaru, kada je viljuškar prešao čoveku preko noge... Hiljadu maraka dao mu je poslodavac, a radnik srećan. To znači da je ceo sistem pao."
Institut je ipak napravio neku saradnju sa Ministarstvom privrede u Vladi Srbije. O čemu je reč?
"Ideja ministra Slobodana Cvetkovića je zdrava i dobra. Ideja je da cela privreda, privatne, društvene, državne firme, da rade periodične preglede radnika, da se više ulaže u prevenciju i zaštitu na radu. I naravno u opremu. Zdrava i korisna inicijativa za celo društvo. Modernom opremom snabdeli bi službe u celoj Srbiji jer mi kao republička služba ne stižemo na sve strane. Ali svaka opština treba da ima svoju medicinu rada i to treba da zaživi. Jer samo zdrav radnik valja državi."
Ako naše firme danas ne ulažu u prevenciju zdravlja svojih radnika, da li ima stranih firmi iz zemalja koje vode računa o zdravstvenoj zaštiti radnika i prenose praksu zdravstvene zaštite zaposlenih iz svoje zemlje u Srbiju?
"Kada je ’Fijat’ privatizovao ’Zastavu’, o zdravstvenom stanju radnika u ’Zastavi’ je vodilo računa u okviru fabrike automobila 560 zaposlenih. Ogromna dijagnostika, gotovo sigurno 200-250 specijalista razne vrste. Italijani, pošto su preuzeli fabriku, rekli su – nama ovo uopšte više ne treba. Zakupili su jednu garsonjeru u centru grada, angažovali jednog specijalistu medicine rada u prepodnevnoj smeni i jednu medicinsku sestru, i to je trebalo da bude osoblje za ’Fijat’. Tu je razlika. Za nekoliko hiljada radnika. Svi stranci koji su uložili kapital u Srbiju drže se narativa – što manje da daš, što više da zaradiš. Ne primenjuju praksu zdravstvene zaštite radnika iz svojih zemalja."
Vesti
17.07.2023. 20:15
"Niko ne štedi radnike ni na 40 stepeni"
Utisak je da smo mi ušli u tranziciju kao grlom u jagode, da smo doneli zakone ne razumevajući šta oni donose, da urušavaju fundus ukupnog društvenog i materijalnog i mentalnog i zdravstvenog odnosa?
"Tako je. Tome mora da se stane na put i da se vrati zdravstveno stanje radnika na onaj nivo koji ima barem minimum dostojanstva i spremnosti za rad. Mi želimo da cenimo zdravstvenu sposobnost. Jer svako je sposoban bar za neku vrstu rada. Nije naš zadatak da proglašavamo invalide i da proglašavamo nesposobne. Nama je da iščeprkamo ko je za šta sposoban."
Da li privatne klinike, koje na tenderu dobijaju poslove, traže od Instituta bilo kakvu pomoć?
"Da, uvek imaju problem jer oni uzmu mnogo više posla nego što mogu da ispoštuju, za koji nisu edukovani. Uzmu posao koji može da obavi samo profesor, a oni nemaju profesora. I onda sklapaju sa nama nekakve ugovore, dogovore, da mi uradimo taj stručni deo, pa nas plate, pa to naplate. Što je sasvim pogrešno. A mi ne možemo da dođemo do tih poslova. To se na neki način njima dodeli, a oni ne mogu da ga ispoštuju. Oni nas plate, ali zašto bismo mi bili podizvođači, ustanova na tercijarnom nivou da budemo podizvođači primaru... Jedan od tih zavoda uzeo je posao za jednu veliku firmu koji nije mogao da ispoštuje i juče su mi javili, raskinuli smo ugovor sa njima. Meni nije jasno zašto je uzimao posao koji ne može da ispoštuje, ovo što vam pričam je tačno i bolno. Sada imate razne biznismene, da ne kažem tajkune, koji ciljano osnivaju bolnice i gledaju po zdravstvu gde bi mogli da profitiraju, a usput šta god da otvore oni otvore obavezno i za medicinu rada. Naš institut kao baza Medicinskog fakulteta sa profesorima, asistentima, docentima, sigurno može da da najveći doprinos i može da uradi više nego svi zavodi u privatnom sektoru zajedno. Samo je potrebno da nam država pruži priliku, da nam pruži ruke, da nas vrati na stari kolosek i ja garantujem da će zdravstveno stanje radno aktivnog stanovništva biti potpuno drugačije nego što je to danas. Do tada mi primamo svakog čoveka na sistematski pregled koji ima zdravstvenu knjižicu."
Komentari
