Život
21.03.2024. 18:50
Život
11.04.2024. 19:40
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Između utopije i distopije"
“Istina nije između dve krajnosti, nego na vrhovima dveju krajnosti“ (“Homo ludens“, Huizinga)
Prvi zajednički imenitelj nedemokratskih društava i poremećenog sistema vrednosti jeste ekstremizam ‒ a ideologije i vrednosti su u kauzalnoj vezi ‒ a drugi je pretvaranje tj. mimikrija.
Za totalitarizam, kao politički poredak, vezuje se potpuno odsustvo demokratije, dok je autokratija, kao oblik vladavine, isto to, samo što postoji privid demokratije. U oba slučaja, reč je o mimikriji koja je, po difoltu, licemerna, osim ako nije reč o filmu ili pozorištu.
Homo sapiens (čovek) je i homo religiosus, homo politicus... Ali u neuređenim društvima on je, pre svega, homo ludens i tako je bilo od starog Rima u vreme dekadencije do danas.
Današnji svet je tako ustrojen da demokratija naprosto ne postoji, nego autokratija. Nema suštinske razlike između totalitarne i autokratske vladavine, nego samo formalne, jer je na sceni globalna diktatura gde su građani podanici, a vlast nedodirljiva.
Tako je i na Zapadu, tako je i na Istoku ‒ jedina razlika je što je tiranija sofisticiranija na Zapadu, a na Istoku je ona gotovo ogoljena: da bi se stvari krstile pravim imenom, jedina “prepreka“ je postojanje višestranačkog sistema ‒ na papiru.
Dakle, između dve najveće svetske sile, Rusije i Amerike, postoje razlike, ali i sličnosti: suštinski su nedemokratske, samo je forma drugačija.
Ipak se čini da je Istok bliži totalitarizmu i diktaturi nego Zapad ‒ bar na primeru predsedničkih izbora. U Americi postoji neizvesnost, dok je u Rusiji, za svoj peti mandat Putin osvojio skoro 90 odsto glasova (jedino je Staljin osvajao više – više od 100 posto!) Takva drskost nije samo ruganje demokratiji, njena karikatura, nego i vređanje inteligencije (ako se uopšte može govoriti o njoj pošto su podanicima isprani mozgovi).
U demokratskoj državi, gde građani postoje i participiraju u društvenom životu kroz kritičko javno mnjenje, takva groteska nije moguća.
Važan pokazatelj da demokratije nema jeste odnos prema medijima i opoziciji ‒ slučaj Navaljni ‒ u Rusiji.
Ako pak u Americi ne sledite “glavni tok“, bar vas neće uhapsiti, nego izopštiti iz javnog života (kenselovanje) ili vam napakovati lažno silovanje iz prošlog veka kako bi žena, majka, kraljica ‒ ali ne i dama ‒ dobila pozamašnu novčanu satisfakciju za izmišljenu seksualnu traumu, koja će je materijalno obezbediti za ceo život.
Život
07.03.2024. 23:00
Dragan Vesić: “Zlatna milijarda“
Tramp se zalaže za tradicionalni brak i ukidanje istopolnih brakova, maše Biblijom. Putin ima identične poglede na brak i namerava da ih reguliše ustavnim amandmanima i zabrani ateizam. Znači, misle isto, ali, na izborima, ni Bajden ni Tramp neće osvojiti neverovatnih 90 posto, nego će odlučiti nekoliko desetina elektronskih glasova ili manje.
Već apostrofirana izborna neizvesnost ne ide u prilog Rusiji.
Mnogi primećuju da u SAD gde, kao i u Rusiji, imate predsednički sistem, ne vlada predsednik, nego se vlada iz senke. Više se to ne podvodi pod teoriju zavere pošto je oligarhija izašla iz senke ‒ tzv. duboka država ‒ porobila svet i ustoličila poremećeni sistem vrednosti tako što je ukinula duhovnost, misteriju lepog, emocije i empatiju, a za vrhovnu vrednost proglasila materijalizam i profit. Ali, bar postoji šansa da neko ko je protiv “nove normalnosti“ dođe na vlast i promeni stvari, što u Rusiji nije slučaj.
Dok je Putin bog, diktator, autokrata... u Americi je predsednik de iure moćan, a de facto marioneta ‒ samo što bogovi više nisu na Olimpu, nego u Davosu.
Može da se govori o krajnostima i preterivanju kada je Zapad u pitanju. Ne morate biti homofob ni mrzitelj žena da biste primetili da je danas postalo normalnije biti gej nego strejt, da novi feminizam nije zasnovan na ravnopravnosti i pravima žena, nego na njihovoj dominaciji.
Možete da se kunete da vam se gade muškarci koji zloupotrebljavaju položaj i seksualno zlostavljaju žene, da mislite da su takvi gadovi, da normalan čovek ne može da siluje ženu jer ga sputavaju kočnice ljudskosti... ne vredi vam. Fanatici vrlog novog sveta optužiće vas da ste zadrti tradicionalista, homofob, mrzitelj žena, narcis, psihopata i da podržavate nasilje nad ženama.
Pre suda, uslediće medijski linč ukoliko ste poznati, a školska drugarica, ako je zbog nečeg ljuta na vas, sada radikalna feministkinja (žena, majka, kraljica... nigde ne piše: dama) optužiće vas za silovanje od pre 40 godina ‒ u osmom razredu osnovne škole.
Tako su je naučile društvene mreže i lajf koučevi.
Uzalud ćete objašnjavati da među oba pola imate dame i gospodu s jedne strane, i manipulatore i šljam s druge, nema vam spasa.
O krajnosti druge vrste može se govoriti i u Rusiji ‒ zašto bi nekome smetali homoseksualci, ateisti ili prave feministkinje koje su se odrekle radikalnih feministkinja?
Gledano kroz istoriju, svet ide iz krajnosti u krajnost, a današnja epoha otišla je do krajnjih granica promovišući bezvredno i neprirodno.
Kada je o politici reč, samo se jedna stvar nije menjala, a to je interes. Jedino on zanima moćne ‒ briga ih danas za ljudska prava, za siromašne, za žrtve, za Albance, Srbe, Ukrajince... bitan im je “Bondstil“, prirodni resursi na Kosovu i širenje NATO alijanse.
Zato demokratija i sistem vrednosti, iz ove perspektive, deluju kao utopija, nešto što postoji samo kao ideal jer su vrhovi krajnosti gde se nalazi istina nedostižni ‒ ali se i za distopiju, kao negativnu utopiju, činilo da je nemoguća pa ipak živimo u njoj.
Zapadni ili istočni totalitarizam ‒ suština je ista. Dajte ljudima dve nasušne potrebe: hleb i igre. To im je dovoljno za puku sreću i animalna uživanja: nisu evoluirali do smisla i njih se ukidanje slobode i privatnosti ne dotiče.
Život
21.02.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Medijska šizofrenija"
Komentari
