"MALI KORAK ZA ČOVEKA...": Dan kada je Nil Armstrong zakoračio na Mesec

Američki predsednik Dvajt D. Ajzenhauer bio je idejni začetnik ideje o „Apolo“ programu koji je trebalo da bude nastavak projekta letova u zemaljsku orbitu. Međutim, 1961, dolaskom na vlast američkog predsednika Džona Кenedija, „Apolo“ program je preorijentisan na osmišljavanje svemirske letelice sa ljudskom posadom koja ima zadatak sletanja na Mesec.

„Apolo 11“ bila je prva misija sa zadatkom da spusti ljude na Mesečevu površinu, peta misija u okviru „Apolo“ programa sa ljudskom posadom i treća sa ljudskom posadom koja je letela prema Mesecu. „Apolo 11“ je lansiran 16. jula 1969. sa tročlanom posadom koju su činili Nil Armstrong, Edvin Baz Oldrin i Majkl Кolins. Dana 21. jula 1969, u 2.56 časova po univerzalnom vremenu, Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, a ubrzo mu se pridružio i Baz Oldrin. Za to vreme, Majkl Кolins je bio u komandnom modulu „Columbia“, u orbiti oko Meseca. Tri astronauta vratila su se na Zemlju sa 21,55 kilograma Mesečevog kamenja, sletevši 24. jula u Tihi okean. Prva rečenica koju je Nil Armstrong izgovorio na površini Meseca glasila je: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Povezane vesti - INTERVJU DEJVID VUJIĆ: SAD moraju da sagledaju vrednost Srbije

"Apolo 11" ispunio je viziju predsednika Džona Кenedija o osvajanju Meseca pre Sovjetskog Saveza do kraja 60-ih, koju je izrazio tokom govora na kongresu 1961: „Verujem da se ova nacija mora posvetiti postizanju cilja, pre završetka ove decenije, sletanje čoveka na Mesec i njegovog sigurnog povratka na Zemlju.” Ova svemirska misija se smatra velikim postignućem u sveobuhvatnoj istoriji istraživanja i predstavlja pobedu SAD u hladnoratnoj svemirskoj trci sa Sovjetskim Savezom.