Zoran Panović: Parlament nam baš liči na nas
Gde je danas parlamentarizam u Srbiji? Mogu li se suprotstavljene političke grupacije okupiti oko pitanja koja su sudbonosna za zemlju, poput rasprave o Kosovu, što je bila tema poslednjeg zasedanja Skupštine Srbije? O ovim pitanjima i parlamentarizmu u Srbiji uopšte razgovarali smo sa Zoranom Panovićem, novinarom, političkim analitičarem i programskim direktorom "Demostata".
"Obišli smo krug, 30 i više godina je prošlo od uvođenja višepartizma. Ali jednostavno nešto ne ide. Ovde nisu problemi toliko ličnosti ko je na vlasti, već da postoje određeni strukturalni problemi u našem društvu. I ono što je tragično, i dalje naše partije nikog ne predstavljaju u socijalnim slojevima društva", rekao je, između ostalog u ragovoru za "Ekspres" Panović.
"Svi govore – Srbija, jedinstvo, demokratija, ali mi nemamo neku tradicionalnu stvar zašto neke profesije, neki slojevi ne učestvuju u politici, zašto neko za nekog glasa. Da li glasa za ili protiv. Na kraju dolazimo do toga da je faktički na delu voluntarizam, da koliko-toliko moćan lider rešava probleme. Malo je cinično, ali ako višepartijski sistem ne želi većina građana, nismo mi obavezni da ga imamo", smatra sagovornik "Ekspresa".
Evropska unija izašla je iz leta i ušla u jesen u raspoloženju koje oscilira između optimizma i opreza. Dobre vesti sa ukrajinskog fronta smenjivale su se sa glavoboljama zbog još neizvesnog energetskog bilansa za predstojeću grejnu sezonu bez ruskog gasa, uz pristizanje novih dokaza da ekonomske restrikcije nametnute Moskvi zbog agresije na teritoriju susedne zemlje počinju da deluju...
Evropsku zavisnost od ruskih energenata – nafte, gasa i uglja – Moskva je pretvorila u sopstveno oružje. Evropa još nema definisane celokupne mere da prezimi, s obzirom na to da je koliko prošle godine čak 40 odsto svojih potreba za gasom podmirivala iz Rusije.
(...)
Ukupni gubici ruskih snaga procenjuju se na između 70.000 i 80.000 poginulih i ranjenih, što je enormna cifra, pogotovo u poređenju sa gubicima (nešto manje od 15.000 poginulih) koje je Sovjetski Savez imao tokom deset godina (1979–1989) okupacije Avganistana.
Poslednje dve decenije sa etno-grupom „Bistrik“ baštini i čuva tradiciju srpske izvorne muzike za šta je dobila brojna domaća, ali i međunarodna priznanja. U godini kada „Bistrik“ slavi jubilej 20 godina rada Bilja Krstić u intervjuu za "Ekspres" govori o muzici, svojim počecima, planovima za budućnost i koliko je tradicija važna za opstanak jednog naroda...
"Skloni smo da zaboravljamo ono što drugi narodi ljubomorno čuvaju i čime se ponose, a to je tradicija. Naravno, ima i svetlih momenata, posebno među mladim ljudima koji sa velikim poštovanjem prate tradiciju, i to me beskrajno raduje. Često sam pričala o toj temi koliko je važno da čuvamo i negujemo ono što se zove muzički folklor, jer je to naša muzička vibracija, kod."
"Svako vreme je pogodno za stvaranje muzike, umetnosti… i ono dobro i loše. U dobrom je lakše stvarati, ali je moguće i u lošim i nepovoljnim okolnostima stvarati i tako menjati stvari nabolje"
Klizi li vlast u tzv. Republici Kosovo prema šerijatu? Ovo pitanje se nametnulo posle odluke Aljbina Kurtija da se na Kosovu i Metohiji zvanično dozvoli nošenje marama kao verskog elementa devojkama starijim od 16 godina. Kurti je do pomenute odluke došao nakon peticije, odnosno građanske inicijative koju je veliki broj kosovskih Albanaca potpisao na društvenim mrežama, što oslikava pravo stanje na terenu i visok stepen njihove privrženosti islamu...
Šta trenutno ključni politički lider tzv. Kosova želi postići? On po svemu sudeći želi da dobije podršku islamske zajednice. Shodno tome tako valja razumeti i njegove bliske veze s O. Atalajem, jednim od lidera turske džihadističke organizacije, poznate po skraćenici IHH, čiji su pripadnici bili deo flote "Mavi Marvari" koja je 2010. godine pokušala da se probije prema pojasu Gaze. Da li Kurti samo koketira sa islamom ili ovim gestom namerava da razbije otklon nekih islamskih zemalja prema Kosovu?
