Život
29.03.2024. 22:00
Život
17.04.2024. 15:00
Đoko Kesić
Dosije Pink panter 5. deo
Tvorac Pink pantera o MITSKOM ALATU: Tajna "dijamantskog" čekića
“I u ovom, banditskom, kao i u svakom drugom poslu, život čoveka uči, vodi ga u razne nepredvidive situacije u kojima mora da se dovija i snalazi. Apsolutno svaki dan. To je i priča i o ’dijamantskom čekiću’.
Ali, pre nego što je zapišem, moram odmoriti, da ne umrem od smeha“, kaže za “Ekspres“ u svojoj ispovesti Rajko Caušević, tvorac banditske organizacije Pink panter koja je “operisala“ širom Evrope i tokom godina opljačkala na stotine juvelirnica, stanova...
“Priča kako sam postao ’prva maca Evrope’ je apsolutno istinita, ali jednako naivna i smešna, jer su je prihvatile sve evropske barabe koje su se u to vreme bavile krađama i raznim prevarama.
Mog starog i dobrog prijatelja, upoznao sam ga u Beču, zvali su Amerikanac. Nikada mi nije rekao pravo ime. Čak i oni sa kojima je bio mnogo intimniji nisu znali njegovo pravo ime i prezime. Amerikanac mi je rekao da je iz Srbije, ali je njegovo poreklo iz Crne Gore. To je sve što sam uspeo da izvučem od njega. U Beču je tih godina živeo i Badža, srpski četnik, koji je uspeo da pobegne drugu Titu sa streljanja domaćih izdajnika.
U jednom od prostranih lokala u Beču redovno su se sakupljali naši radnici na privremenom radu u Beču i tu su se održavale razne igre, ali i šahovski turniri. Zakazan je bio i meč između Badže, koji je u to vreme imao više od 70 godina, i Amerikanca koji je vozio ’kadilak’ s američkim tablicama, koji je kupio od nekog od američkih vojnika iz američke vojne baze u Nemačkoj.
Uz ’kadilak’ od desetak metara dužine, moj budući drug Amerikanac imao je i nemačka dokumenta, boravak na ime gazde kod koga je i kupio auto. Amerikanac je bio pravi gospodin, sa manirima i džepovima prepunim raznih valuta. Obožavao je da čašćava ture pića za sve u kafani, koje je plaćao tako što je iz džepa vadio gomilu novca u velikim apoenima, a onda bi se ’prisetio’ da u drugom džepu ima dovoljno sitnog novca da plati i piće ili večere.
Na ruci je imao veliki zlatni prsten koji je krasio veliki dijamant u sredini, a koji se presijavao na jačoj svetlosti. Te večeri su on i Badža četnik igrali vrlo važnu partiju šaha, naravno, uz klađenje, za veliku svotu.
Amerikanac je redovno gubio u šahu od Badže koji je bio vrlo hrabar, dobar čovek, dobar šahista i uživao je da dobija Amerikanca. Često je govorio: ’Ti si jedna obična šahovska neznalica. Tebe je Tito poslao da me ubiješ! Obojica ste za mene obični lopovi!’ Badža je izluđivao jadnog Amerikanca – on je važio za velikog mangupa i skitnicu poznatog širom Evrope.
Mene je Amerikanac poznavao možda mesec dana kada me je pozvao da prisustvujem njegovom vrlo važnom šahovskom meču sa Badžom.
’Sve sam već pripremio ovoga puta – pobeđujem Badžu i odneću mu sav novac koji bude imao na raspolaganju.’
Naravno, niko nije dozvoljavao da se pravi gužva u toku šahovskog meča. Već nekoliko partija Amerikanac dobija i u pauzama pravi spektakularne šale na račun Badže. Svi smo se smejali do suza kada u jednom trenutku Amerikanac, odgovarajući Badži na opasku: ’Pa gde si to naučio za kratko vreme da igraš šah, mamicu ti jebem’, reče: ’Pobegao si Titu sa streljanja, ali meni ćeš večeras da vratiš sav novac koji si mi oduzeo na šahu. Meni večeras pobeći nećeš, do poslednjeg šilinga.’
U toku jedne od poslednjih partija koje je izgubio, Badža je ustao da ode u toalet i zamalo se spotakao preko nekog najlona, zapravo silka za ribolov. Počeo je da se svađa i preti, nastala je frka i zamalo tuča.
Uspeo sam te večeri da izvučem Amerikanca da ne dobije nož kojim mu je Badža pretio u stomak. Tada sam prvi put seo u njegov ’kadilak’ i otišli smo na piće, a da uopšte nisam znao o čemu se zapravo radi.
Dok smo sedeli u jednom od restorana na poziv Amerikanca, ispričao mi je istinu. On je angažovao nekog profesionalnog šahistu koji je sa društvom sedeo na stolu sa strane i posmatrao mečeve između Badže i Amerikanca. Taj profi šahista već se dogovorio s Amerikancem da će mu uz pomoć najlona za ribolov kratkim potezima pokazati znakove šta treba Amerikanac da odigra. Recimo šahovski potez C3 bio je dogovor za A da povuče silkom jedanput, za C povuče tri puta. Kada se Badža dohvati za figuru C ovaj mu javlja na koje polje treba da postavi figuru. Badža je kasno provalio prevaru Amerikanca i profi šahiste.
Život
10.04.2024. 12:00
EKSKLUZIVNO: Tvorac krimi grupe Pink panter o PRAVILIMA "ZANATA"
Uzalud je vrištao da će ubiti Amerikanca koji me je odveo da zajedno s njim dođem u Minhen. Na graničnom prelazu između Austrije i Nemačke, kasno uveče, policija je samo pogledala u tablice našeg ’kadilaka’ i mahnuli su nam rukom da možemo da prođemo. Amerikanac i ja ličili smo na oca i sina.
Nakon dolaska u Minhen Amerikanac me je vodio po svim jugoslovenskim lokalima na muziku. Ja sam krao, Amerikanac me je ponekad vozio po luksuznim kvartovima i čekao me da donesem zlato i novac.
Stanovali smo u istom hotelu i skoro svakodnevno smo se viđali. On me je nagovarao da oženim Dagmar iz Minhena zbog legalnog boravka koji mogu da sredim, ali meni je tih godina bio najmanji problem da se sredim i da živim normalno. Tako sam, družeći se i skitajući s Amerikancem, u nekom malom mestu na tromeđi između Holandije, Nemačke i Belgije zaradio hiljadu maraka, “novčanicu od 1000 maraka“ koja je na nekom sajmu bila izložena u staklenoj blindiranoj kutiji.
U to vreme čini mi se da su tek počeli sa proizvodnjom blindiranog stakla. Bila je to u stvari kutija od blindiranog stakla u kojoj se nalazila novčanica od hiljadu maraka. Tu je bila i ’maca’, čekić od nekoliko kila. Ređale su se razne seoske atlete da polome staklo, ali bezuspešno. Amerikanac mi je tada predložio da napravimo specijalni čekić kojim ćemo bez problema napraviti rupu na blindiranoj kutiji i onda ćemo im zgrabiti hiljadu maraka. Tako sam s macom-čekićem koji je napravo Amerikanac iz nekoliko puta izlupao kutiju, zgrabio novčanicu i otišao ispred nosa zbunjenih posmatrača i organizatora. Amerikanac mi je rekao: ’Rajko, s tvojom snagom i hrabrošću i mojom pameću zaradićemo veliku lovu.’
TAJNA "DIJAMANTSKOG" ČEKIĆA
Specijalni, takozvani dijamantski čekić, nije ništa drugo do običan čekić od više kilograma, koji se naoštri na brusilici, a zatim se zavari vrh čekića, koji se može naći po vozovima i autobusima u slučaju nužde kada treba polomiti prozor. Onda se umoči u staro ulje ili naftu i tako se postiže da se ne poznaje da je ta alatka rađena i pripremana za krađu.
Mi, lopovi, dok smo robijali po zatvorima Evrope, često smo prepričavali naše dogodovštine ili smo ih prisvajali, pa ih kao svoje prepričavali drugima. Istina je da sam svoj zanat vrhunskog lopova naučio od mnogo starijih lopova i mangupa, s kojima sam se družio po zatvorima ili na slobodi.
Dijamantski čekić je izmislio Amerikanac, rodom iz Srbije i poreklom iz Crne Gore. Isti taj dijamantski čekić postaće glavno oružje dugi niz godina u razbijanju juvelirnica širom Evrope i dalje.
Jednom, dok smo sedeli u otvorenoj bašti nekog kafića prepunog sveta, moj drug koji je tek došao iz Crne Gore nosio je u ruci čekić (macu) zamotan u ogromnoj najlon kesi. Moj drug Ranko Papak je prokomentarisao: ’Mile! Ovoga tvog Crnogorca zaustaviće murija jer će pomisliti da u ruci nosi neki mitraljez!’ A ja sam odgovorio: ’Sine, tek ćeš da vidiš koliko su hrabri i brzi moji Crnogorci i moja braća Srbi!’
Dugo godina kasnije čuvali smo tajnu dijamantskog čekića. Za mnoge juvelirnice nije nam ni bio potreban. Šetali smo u radničkim odelima s macom preko leđa, onda smo u kolima uz macolu, čekić od nekoliko kila, nosili i lopate i krampove, razne merdevine na razvlačenje, ogromne ćuskije koje su bile naoštrene na vrhovima i poznate Rankove čvake ili Rankove obične pajsere s kojima smo u toku noći razvaljivali vrata juvelirnica.
Onda smo koristili i automobile za lomljenje izloga i čitav spektar alata koji smo često sami izmišljali i dopunjavali u spektakularnim krađama juvelirnica. Svidelo se vama ili ne, baš me briga! Kako je govorio moj veliki prijatelj Ciganin koji nije išao u školu: ’Rajko, kradi, laži, kuni se krivo, samo da se ostane živo.’
Dok sam boravio u francuskom zatvoru na teškoj robiji, došao sam na ideju da posle izlaska postanem Nikola Papas, profesionalni fotograf. Nikolas Papas objavio je na stotine fotografija obnaženih lepih devojaka u poznatim časopisima za muškarce. Dugo, mesecima sam na zidovima moje ćelije posmatrao postere i fotografije prelepih devojaka u raznim pozama u donjem vešu. Skoro na svakoj od fotografija bio je i potpis: Nikolas Papas.
U zatvoru sam imao toliko vremena da maštam kako sam ja taj fotograf Nikolas Papas i kako pokazujem tim prelepim ženskama u koju pozu da se nameste za fotografisanje i, naravno, da učestvujem u izboru ženskog veša. To me toliko ’uzelo’ da sam neko vreme u zatvoru maštao samo o svojoj budućoj profesiji profesionalnog fotografa. Pravio sam i planove kako da dođem do toga. Kakvu školu treba da završim? Šta mi je sve potrebno da radim posao fotografa? Treba mi profesionalni foto-aparat! Osvetljenje da fotke budu magične, zanosne. Računao sam da ću uraditi mnogo lepše fotografije od ove avetinje Nikole Papasa na koga sam bio i ljubomoran.
A zašto ne bih mogao da postanem fotograf? O tome nisam samo razmišljao, svojim sapatnicima robijašima u šetnji zatvorskim krugom pričao sam kako ću da promenim profesiju. Više neću da kradem, nego ću da se bavim fotografijom. Samo ću da se družim sa ženama. Dosta vremena sam proveo družeći se s muškarcima po evropskim zatvorima.
Baš tako je i bilo kada sam se našao na slobodi. Imam svoj cilj, imam i plan koji sam godinama razrađivao dok sam bio u zatvoru. Šta mi je sada potrebno, pitao sam samoga sebe dok sam se šetao po Parizu, razgledajući izloge pune skupocene garderobe, raznih juvelirnica i luksuznih stvari na svakom koraku. Svuda oko mene. Sve imam, ali mi najpre treba da stvorim novac.
Bez novca ne mogu nikuda da mrdnem. Našao sam par drugova koje sam poznavao iz zatvora. Tako smo počeli sa krađama, od prvog ’zarađenog’ novca iznajmio sam stan u luksuznom delu Pariza na drugom spratu. Ogroman luksuzan stan sa dve terase i stotinak metara kvadratnih, dao sam pravo bogatstvo na uređivanje studija za fotografisanje. Po zidovima sam postavio ogromna ogledala, a na glavnom zidu najveći televizor koji smo nas dvojica jedva uneli u stan.
Dugo smo tražili da pokrademo radnju ili neki studio s fotografskom opremom. Sav pokradeni novac ulagao sam u svoju buduću profesiju. Nešto sam kupovao, nešto sam pokrao, ali moj stan od stotinak metara kvadratnih bio je pravi luksuzni studio. U sredini raskošnog dnevnog boravka postavio sam bračni krevet zajedno sa svilenom posteljinom i jastucima koje smo ukrali iz jednog izloga gde se prodavao luksuzni nameštaj.
Par velikih frižidera prepunih pića i jela, ogromni svećnjaci od srebra bili su posebno uživanje i činilo se kao da ih ima desetak jer su ogledala sa zidova dnevni boravak učinili duplo većim. Naravno, dugo vremena nije trebalo da se izolujem i da započnem na miru da se bavim svojim budućim poslom. Profi foto-reporter koji radi za najpoznatije muške časopise ’Plejboj’ i ostale. Sve sam radio po planu koji sam napravio u zatvoru. Kompletna oprema bila je tu, samo da pronađem još zgodne i lepe ženske koje će pristati da se fotografišu. Naravno, za pare.
Uradio sam i stotinak vizitkartica na ime Nikolas Papas, kao i falš grčki pasoš, ličnu kartu, vozačku dozvolu i bankarsku falš zlatnu karticu koja mi je služila jedino za blefiranje kako imam i bankovni račun. Na stolu dnevnog boravka imao sam i nekoliko primeraka ekskluzivnih novina za muškarce u kojima su bile fotografije golih žena sa potpisom Nikolas Papas.
Eto, konačno sam postao poznati fotograf Nikolas Papas. Naravno, imao sam novca da nisam znao kako da ga potrošim, kao i luksuzne automobile iznajmljivane za rentu. Kada sam dolazio u poznate diskoteke po Parizu, upoznavao sam mnoštvo devojaka koje su obožavale moju galantnost, iako sam i ja bio mlad, lep, fino građen i još pun para. Svaka priča je mogla da prođe kod devojaka koje su želele da postanu poznate i slavne. Ispočetka sam pravio fotografije i naravno da sam svakoj od klijentkinja pošteno plaćao sve dok se ne mali broj njih nisu zaljubljivale u mene da sam jedva uspevao da ih otkačim.
Prelepi studio, u koji sam uložio puno truda i puno novca, vremenom se pretvorio u pravi kupleraj. Šmrkala se koka, pušila trava, pića i hrane bilo je u izobilju. Pokrao sam i celi butik sa dobrim ženskim vešom ’Perla di Roma’. Nešto od garderobe se poklanjalo, nešto se prodavalo i sve je bilo kao iz snova. Jednom sam ja bio modni sudija, a njih tri ženske bile su manekenke. One su se presvlačile i šetale kroz boravak, a ja sam sedeo za velikim stolom prepunim raznog pića, koke, trave i trebalo je da odlučim koja od manekenki je najlepša i najbolja riba.
Pobednici sledi nagrada dok joj ja ispunim sve želje i fantazije, a one koje izgube trebalo je da ispunjavaju sve moje želje. U svakom slučaju, meni je bilo prelepo da se igramo izbora najbolje ženske u donjem vešu. Mesecima smo se igrali i uživali.
Bog sami zna koliko bi sve to trajalo da nije reagovala specijalna francuska policija obučena u crna odela. Kada sam se ponovo našao u zatvoru, pomislih: ’Super, čoveče! Šta imam da se bunim?! Ova robija će me spasti da ostanem živ. Previše sam se bio navikao na ženske, kokain, travu i na luksuzan život. Ova robija će me spasti da se oporavim. Nije to moj istinski život. Zahvalan sam mom francuskom sudiji, bio je najbolji sudija na planeti. Osudio me na samo šest meseci zatvora za nekoliko pokradenih stvari koje je kao dokaz iznela policija na suđenju. Niko od svedoka nije rekao nijednu ružnu reč protiv mene.
’Za uživanje narkotika i noćne žurke što je Rajko Caušević organizovao ne mogu da ga osudim, ali za falš papire i krađu osuđujem ga na šest meseci zatvora i nadam se da će Caušević promeniti zanimanje.’
Mnogi od mojih prijatelja i dan-danas rado se sećaju fotografa Nikolasa Papasa, kojeg sam ja predstavljao u Parizu. Ja! Nikolas Papas! Zar to nije bilo ništa?“
Život
18.03.2024. 13:05
Oni pljačkaju samo bogate i imaju moto "bez mržnje, oružja i nasilja"
Život
22.03.2024. 22:00
SEĆANJA OSNIVAČA PINK PANTERA: "Kada sam te 1999. okupio odličnu ekipu..."
Komentari
