Iz laboratorije pravo na tanjir

Tu je i piletina, sveža junetina, kvalitetan biftek, pršuta, kobasice… Meso, meso i samo meso. Kada sednemo za sto i nađe nam se na tanjiru, jedino što nam je u tom trenutku bitno jeste njegov ukus i da ne ostanemo gladni. Ne razmišljamo o životinji koja je propatila zarad našeg zadovoljstva. To nam je, verovatno, u genima. Mi smo predatori i lovimo slabiju vrstu da bismo opstali. Barem nam je to opravdanje, iako je ubijanje životinja zarad nekog višeg užitka i zarade postalo svakodnevica.

Užitak u mesu i njegovoj masti nosi sa sobom i zdravstvene probleme, pa ukoliko imate povišen holesterol ili problema sa srcem prvo što vam doktor kaže jeste da započnete sa dijetom. Verovatno da nekima mnogo teže padne odricanje od čvaraka nego sama dijagnoza.

Dakle, kada se sve sabere i oduzme, naša svakodnevna ishrana nije humana, ali ni zdrava. Da li biste nam verovali kada bismo vam rekli da postoji mogućnost da ćemo biti svedoci početka kraja svemu tome? Živimo u 21. veku i već svedočimo neverovatnom razvitku tehnologije i inovacijama koje su pre samo nekoliko godina delovale gotovo nemoguće. U takvom dobu ne moramo više biti predatori, a možda će i pravi gurmani konačno dobiti mnogo zdraviju zamenu za svoju ishranu.

Verovatno se pitate kako. Odgovor leži u veštačkom mesu, onom koje će jednog dana direktno iz laboratorije završiti na našem tanjiru.

Za nas, najbliže pojmu “veštačko“ možda su bili oni fabrički pilići odgajani u industrijskim uslovima. Ukoliko ste odrasli na selu ili nekada boravili tamo, zasigurno znate koja je razlika između ovih “hibridnih“ pilića i onih “domaćih“. Najprostije rečeno, izgledaju totalno veštački. Ova metoda veoma je surova, ali i nezdrava. Pilići se gaje u nehumanim uslovima, a njihovoj ishrani dodaje se dosta antibiotika i raznih hemikalija. Ono što je najtužnije jeste to što je njihova jedina svrha da nakon 40 dana budu spremni za ubijanje i dalju prodaju.

Zamena je, može se reći, neophodna. Pogotovo sada kada postoji mogućnost njene realizacije. 

Šta je zapravo veštačko meso?

Još ne postoji adekvatan naziv na srpskom pa ga nazivamo kultivisano. Uzgaja se u velikim bioreaktorima (nešto nalik inkubatoru) sa ćelija uzetih od žive životinje kao što su krava, svinja ili pile. Reč je o stvaranju tkiva u laboratoriji – ćelija se uzima biopsijom, a zatim se mišićna ćelija uzorkuje i umnožava uz pomoć medijuma u laboratoriji. Dakle, životinja preživi, a kada se ta mišićna ćelija umnoži mi dobijemo pravi komad mesa. Najprostije rečeno, ovo je metoda uzgoja živih ćelija van životinjskog organizma.

Kalifornijska kompanija “It džast“ već uveliko proizvodi veštačku piletinu, a kako oni tvrde to je “etički, čisto i zeleno“ meso. U ovu inovaciju uloženo je milijarde dolara, ali njena održivost je još pod znakom pitanja. Do sada su odobrenje za prodaju uzgojenog mesa u laboratoriji dobili samo u Singapuru, 2020. godine.

“Izgleda kao piletina, miriše kao piletina i, koliko znamo, ima ukus piletine. Nikad ne biste pogodili da to parče mesa ispred mene nije stiglo s farme. Napravljeno je u laboratoriji ili industrijskom imanju nekoliko kilometara niz put. Ja sam u Hubers mesari i bistrou u Singapuru, što je jedini restoran na svetu koji na meniju ima takozvano kultivisano meso“, napisao je Nik Marš, BBC dopisnik iz Azije koji je u junu 2023. posetio fabriku u kojoj se proizvodi, a preneo BBC na srpskom.

Kako je naveo Marš, pasta sa piletinom koju je naručio koštala je 18,5 dolara. Prema njegovim rečima, to je veliki popust u odnosu na novac koji je uložen u samu proizvodnju. Kompanija “It džast“ u Singapuru trenutno pravi dva do tri kilograma veštačke piletine nedeljno.

Može se reći da pileće meso i nije neki “porok“ jer ono uglavnom asocira na dijetu i zdravu ishranu. Kako zameniti sveže pečenje, biftek, čvarke?

Prvi goveđi burger iz laboratorije poslužen je još 2013. godine u Londonu, a napravili su ga holandski naučnici. Međutim, to nije zaživelo jer je u samo pravljenje burgera uloženo 330.000 dolara. Naravno, tu su i milionska ulaganja u samo istraživanje.

Italija je postala prva zemlja EU koja je zabranila OVO meso

Poznati razlozi

Poznati razlozi

Svet 17.11.2023. 09:47

Italija je postala prva zemlja EU koja je zabranila OVO meso

“Jedva čekamo da i sami probate naše kultivisane goveđe odreske. Časopis “Tajm“ ocenio je ukus našeg mesa kao ’čisto meso’ u članku napisanom u decembru 2022. U poređenju sa potpuno biljnim proizvodima, naši odresci su prilično mesnati. Oni sadrže iste aminokiseline kao i konvencionalno proizvedeni odresci, tako da se tokom kuvanja dešava isti razvoj ukusa. Uz zadovoljavajući zalogaj, karamelizovana kora ustupa mesto bogatoj i ukusnoj unutrašnjosti koja je nežna i sočna“, rekao je Joav Reisler iz kompanije “Alef farms“ za “Blic biznis“, u januaru ove godine.

Osim što je kvalitetnog ukusa, kako je Joav naveo, prvi komad veštačkog mesa biće bogat proteinima i sadržaće malo masti. Sigurno se pitate – hoćete li biti gladni nakon toga? Joav tvrdi da će ono biti hranljivo skoro pa kao i konvencionalni biftek.

Kompanija za prehrambenu tehnologiju “Alef farms“ dobila je zeleno svetlo za realizaciju ovog revolucionarnog otkrića. Ministarstvo zdravlja Izraela je, upravo ovoj kompaniji, prvi put u svetu, odobrilo tako nešto.

Možda je podstrek za ovo odobrenje bio premijer Izraela Benjamin Netanjahu, koji je 2020. godine postao prvi šef vlade na svetu koji je probao veštački uzgojeno meso.

“Ukusno je i ne osećam razliku, a nemam krivicu“, rekao je Netanjahu tom prilikom. Godinu dana kasnije, veštački uzgojenu piletinu probao je i predsednik Izraela i tako postao prvi predsednik do sada koji je to učinio.

“Alef farms“ garantuje da komad mesa na tanjiru možemo dobiti bez stradanja životinja. Osim toga, navodi se i to da je veštački uzgojeno meso zdravija opcija koja je podjednako ukusna.

Međutim, postoje mnoga pitanja i prepreke u tome da jednog dana ovo meso bude dostupno svakome. Jedno od negodovanja povodom ove inovacije dolazi sa Univerziteta Dejvis u Kaliforniji, koji je u junu 2023. godine sproveo istraživanje kako će veštački uzgoj mesa uticati na životnu sredinu.

Klasično mesno govedarstvo doprinosi sa oko 18 odsto emisiji gasova staklene bašte i smatra se glavnim uzrokom nestajanja pitke vode i deforestacije. Rezultati istraživanja Derika Risnera i njegovih kolega sa Dejvis univerziteta pokazali su da je potencijal globalnog zagrevanja od proizvodnje mesa u laboratoriji čak četiri do 25 puta veći nego onaj od proizvodnje klasične govedine. Tako da, ukoliko sudimo na osnovu ovog istraživanja, tvrdnje kompanija da je ovo meso “zeleno“ zapravo i nisu toliko istinite.

Postavlja se i pitanje kako će razvoj ove tehnologije uticati na dalji razvoj stočarstva i broja domaćih životinja.

Stočarstvo postoji vekovima unazad, a možemo li zamisliti svet bez njega?

“Ako bude zaživelo u narednih 10-20 godina i pokaže sve prednosti, od cenovnih do ekologije, odnosno da racionalnije troši resurse, a manje zagađuje, može da utiče na smanjenje broja domaćih životinja. Na to može da utiče i agresivna kampanja investitora koji ulažu u tehnologiju proizvodnje kultivisanog mesa i ta kampanja je često tendenciozna i jednostrana“, rekao je Denis Kučević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za BBC na srpskom.

Osim što surovo ubijamo životinje, usudili smo se i da uperimo prstom na njih kao jedne od krivaca za ugrožavanje životne sredine.

“Prikazuje se samo jedna strana medalje, poput naglašavanja da gasovi, metan i amonijak zagađuju životnu sredinu. Zna se da se stoka gaji hiljadama godina, da je deo prirodnog ciklusa, a da je ogromna emisija štetnih gasova započela industrijskom revolucijom. Metaforički rečeno, domaća životinja, pre svega krave, ovce i koze, izložene su neopravdanom pritisku da one učestvuju u efektima staklene bašte i da su glavni neprijatelj planete“, navodi Kučević.

Pozivajući se na izveštaje Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), Kučević je za BBC na srpskom rekao: “U ciframa, direktno učešće stočarstva je pet odsto na globalnom nivou, preko stajnjaka i disanja, a indirektno, što podrazumeva ceo lanac proizvodnje đubriva, prevoz, klanice, iznosi 14 odsto.“

Ovi podaci nisu sprečili Evropsku uniju, Novi Zeland, SAD i Veliku Britaniju da započnu sa izradom zakonske regulative o kultivisanom mesu. Srbija i region su, za sada, daleko od toga jer ona ne postoji.

Ipak, regulativa nije glavna prepreka u tome da u skorijoj budućnosti dobijemo meso direktno iz laboratorije. Kompanije koje rade na ovoj inovaciji ulažu milijarde dolara, tako da će proći još dosta godina dok ovako nešto ne bude bilo dostupno svakome. Primarni cilj nije da se ovo meso nađe na tržištu samo za bogate, već da i potencijalno reši glad u svetu. Iako sve deluje veoma obećavajuće i inovativno, ovo je sam početak. Moraćemo još mnogo da čekamo pre nego što mi u Srbiji dobijemo priliku da ocenimo ukus kultivisanog mesa. Za sada smo samo svedoci početka kraja jedne ere koja traje vekovima.

U SAD odobrena prodaja piletine iz laboratorije

Da li biste probali

Da li biste probali

Život 22.06.2023. 15:15

U SAD odobrena prodaja piletine iz laboratorije