Žene proradile posle korone

Ljudi su gubili i poslove. Došlo je do zatvaranja firmi, ugostiteljski objekti nisu radili... Jedina opcija tokom karantina bila je da se troši ušteđevina. A onda, briga da li ćemo na rafovima pronaći hranu, toalet-papir, brašno... Zatim je usledila inflacija, sa kojom se i danas borimo.

Kada se kovid prvi put pojavio, najviše su bile pogođene zaposlene žene. I to ne zbog toga što su bile nesrazmerno zastupljene u nekim oblastima rada za razliku od muškaraca, već zato što su preuzele veću odgovornost za kućno obrazovanje i brigu o deci tokom karantina.

Prema podacima istraživanja Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) i UN Women u Srbiji, koji su objavljeni 2020. godine, sedam procenata zaposlenih žena izgubilo je posao tokom pandemije. Među zaposlenim muškarcima taj procenat je skoro pa upola manji – četiri odsto.

Analiza koja je rađena u Srbiji pokazala je da su žene više od muškaraca radodile od kuće (56,4 odsto prema 34,1 odsto). Sve to posledica je toga što su žene zastupljenije u sektorima kao što su obrazovanje, socijalna zaštita i usluga javne uprave. Ta korona donela je mnoga odricanja, ali izgleda da je za žene u Americi karantin bio okidač da se pokrenu i “uzmu stvar u svoje ruke“.

“Suočeni smo sa inflacijom i ekonomskom neizvesnošću. Trenutno postoji mnogo problema koji ljudima ulivaju strah i čine da žele da stvore psihološku sigurnost za sebe i svoje porodice“, rekla je za BBC naučnica Džesika Krigel.

Kada je pandemija korona virusa pogodila tržište rada, a milioni radnih mesta koja su zauzimale žene ostalo upražnjeno, Amerika je “zaronila“ u prvu žensku recesiju. Ekonomisti su strahovali od toga da će ženama biti potrebne decenije da se oporave od ovoga, međutim, samo tri godine kasnije taj oporavak je stigao.

“Žene su morale da prođu veoma težak put od početka pandemije, pogotovo kada su se deca školovala od kuće. Ipak, vidimo da pandemija nije nanela trajnu štetu“, kaže ekonomistkinja Betsi Stivenson sa Univerziteta u Mičigenu za NPR.

Žene danas ne samo da ne beže sa tržišta rada u SAD, već ga i vode. Porast zaposlenosti žena nakon pandemije ne samo da je nadmašio rast zaposlenosti muškaraca, već je i stopa učešća radne snage među ženama između 25 i 54 godine u Americi upravo dostigla svoj treći najviši nivo – 77,8 odsto žena u ovoj starosnoj grupi trenutno radi.

Najbolje žene preduzetnice

"Žena zmaj"

"Žena zmaj"

Biznis 05.11.2021. 13:39

Najbolje žene preduzetnice

Na neki način, to je povratak u normalu. Između 2015. i 2020. godine udeo radno sposobnih žena u radnom odnosu povećao se za 3,5 procenta što je tri puta više od stope rasta muškaraca. Ekonomija ovaj skok pripisuje pooštravanju uslova na tržištu rada posle velike recesije koja je trajala od 2007. do 2009. i dovela do povećanja plata i privlačenja više žena na posao. Isti efekat primećuje se i sada, ali inflacija pojačava taj zamah.

Povratak žena na tržište rada u skladu je sa još jednom nedavnom prognozom koja se nije ostvarila. Iako je većina ekonomista verovala da će pandemija dovesti do toga da se mnogi ljudi koji su preživeli ekonomski procvat rano povuku, događa se upravo suprotno. Milioni ljudi u pedesetim i šezdesetim godinama koji su napustili posao sada se vraćaju. Očigledno je da je inflacija jedan od razloga za to, ali postoji još jedan – nedostatak adekvatne penzione štednje. Samo 34,6 odsto Amerikanaca koji su u radnom odnosu ima penzijski program koji sponzorišu kompanije, i on iznosi 401.000 dolara. Ovo je glavni način za akumuliranje sredstava za penzionisanje u SAD.

Žene su u najgorem položaju. Prema nekim izveštajima, one imaju 80 odsto veće šanse za siromaštvo u starosti od muškaraca, delimično zahvaljujući kraćem radnom životu.

Ipak, one imaju nove prednosti. Fleksibilniji uslovi rada u postpandemijskom periodu su spas za mnoge žene, posebno zaposlene majke (žene zaista zaostaju za muškarcima na tržištu rada nakon rođenja dece).

“Prelazak na rad na daljinu je ključan. To je omogućilo ženama da nastave da rade bez pristrasnosti ili stigmatizacije tokom trudnoće. To im je omogućilo da provode više vremena sa svojom decom i troše manje novca na brigu o njima. To je značajno smanjilo oportunitetne troškove rada“, rekla je za “Vašington post“ ekonomistkinja Džulija Polak.

Bajdenova Bela kuća dovela je više žena i ljudi različitih rasa na tržište rada strateškim prioritetom, povezujući troškove infrastrukture i korporativne subvencije za industrije kao što su zelena energija i poluprovodnici, kako bi se stvorila raznovrsnija radna snaga. To je već dovelo do nekih značajnih kretanja žena u tradicionalno muške sfere, uključujući izgradnju i transport. U prvoj polovini ove godine, Odeljenje za zgrade u Njujorku izdalo je ženama tri puta više kartica za bezbednost radnika na gradilištima nego za celu 2019. godinu.

Inače, lideri pokreta za radna prava nedavno su dobili veliku parnicu, zahtevajući od jednog od najvećih proizvođača autobusa u Americi, “New Flyer“, da zaposli više žena i manjina u mestima kao što su Kalifornija i Alabama. Sindikati građevinara rekli su da se mnogo više žena prijavljuje za nastavne planove i programe jer poslodavci na stresnim tržištima rada ulažu napore da se usklade sa rasporedom rada i brige o deci.

Dok žene prelaze na tradicionalno muški posao, trend se ne menja u suprotnom smeru. Postoji mnogo socioloških studija koje pokazuju da, dok žene pristaju na posao u proizvodnji za veće plate, muškarci imaju manju verovatnoću da pređu na, recimo, posao medicinskih sestara, čak i ako tamo mogu da zarade mnogo više.

“Neću biti medicinska sestra, nemam toleranciju prema ljudima. Ne želim da zvuči loše, ali uvek sam video ženu kao medicinsku sestru ili nekog drugog zdravstvenog radnika. Ja to više doživljavam kao ženski dodir“, rekao je Trejsi Davson (53), zavarivač koji je izgubio nekoliko poslova, za “Njujork tajms“.

S obzirom na to da su i proizvodnja i zdravstvena zaštita u porastu, biće zanimljivo videti kako se ovi rodni trendovi manifestuju, posebno ako im se doda veštačka inteligencija. Nedavna studija, koju je sprovela Poslovna škola “Kenan-Flagler“ na Univerzitetu Severne Karoline, otkrila je da se žene teže snalaze u poslovima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji nego muškarci, delom i zbog toga što veliki procenat njih i dalje obavlja tradicionalne kancelarijske poslove. Istraživanja su pokazala da je 80 odsto zaposlenih žena veoma podložno poremećajima u radu sa veštačkom inteligencijom, u poređenju sa 58 odsto muškaraca.

Da li znate u kojoj industriji u Evropi Srpkinje dominiraju?

Iznenadićete se...

Iznenadićete se...

Biznis 29.03.2023. 02:10

Da li znate u kojoj industriji u Evropi Srpkinje dominiraju?

Iako je to možda tačno u kratkom roku, kako napredna tehnologija sve dublje prodire u područja poput proizvodnje i logistike, može se uočiti pristrasnost i u tradicionalno muškim oblastima. U budućnosti će ljudi sa većom emocionalnom inteligencijom i sposobnošću da fleksibilno pristupe zadacima, bez obzira na pol, verovatno biti najtraženiji.