Kritičari ističu da je ovogodišnje finale Evrovizije bilo prilično raznoliko, što je predstavljalo prijatno iznenađenje. Naime, publika se u prethodnih desetak godina navikla na veliki upliv uticaja američke pop kulture na evropsku scenu, pa tako i na Eurosong. Taj uticaj se, bez sumnje, još uvek vidi i čuje na sceni, međutim ovogodišnji izbor doneo je više pesama koje nisu na engleskom nego prethodni. Tako je i pobednička numera italijanskog benda Maneskin, brzo postala globalni hit. Mnogi su u pobedi ovog rok benda videli povratak na stari, autentični oblik Evrovizije, dok su se drugi bunili o plasiranju vrednosti za koje smatraju da nisu dobre za društvo.
Rasprave o muzici zapravo nikad ne prestaju, a posebno su izražene pod uticajem brzog razvoja medija koji je počeo u dvadesetom veku. Različiti muzički pravci i žanrovi sa sobom donose određenu kulturu, modu i stil života. Tako su u prošlom veku nastajali i međugeneracijski sukobi oko toga šta je primereno za slušanje a šta nije. Ti procesi se dešavaju i danas, mada se možda manje primećuju zahvaljujući uplivu ogromnog broja stilova i pravaca na muzičku scenu, kao i prisustvu interneta kao sredstva kojim se do te muzike dolazi. Postoji mišljenje da je muzika postala više privatni nego socijalni događaj, pa se tako čini da ima manji uticaj na društvo nego ranije. Ipak, moramo se osvrnuti na to da se i socijalno pomerilo sa ulica i kafića na internet, gde su grupe obozavalaca mnogo brojnije i raznovrsnije nego ikada do sad.
Ne može se osporiti da je došlo do masovne komercijalizacije određenih žanrova muzike, pa su oni i najzastupljeniji u medijskom prostoru. Često su obeleženi kao jednolični, kopirani i dosadni, bez značajnog sadržaja. To su žanrovi koji se najčešće mogu čuti na radio stanicama, pa i na Evroviziji. Ipak komercijalizacija nije nova pojava, postoji od kada i marketing u medijima. Ono što su danas šljokice i jednostavan tekst pesme nekada su bile lakovane cipele i šlageri koji su pevali o istim stvarima na sto načina.
Razvoj muzike i popularnost određenih pravaca doneli su sa sobom i jedinstvene modne stilove ili anti-stilove, u zavisnosti od opštih poruka koje je njihova muzika slala. Od pankera u pocepanoj odeći, hipika u širokim šarenim pantalonama do rejvera u sve čudnijim odevnim kombinacijama. Danas se modni uticaji šire brže nego ikada zahvaljujući društvenim mrežama poput Instagrama i Tik Toka, gde su prevashodno mladi ljudi izloženi konstantnim zasipanjima novim trendovima, stilovima, brendovima i porukama koje oni donose sa sobom. Postoje i specijalizovani brendovi takozvane "brze mode" koji u najbržem mogućem roku plasiraju robu po ugledu na svetske muzičke zvezde, ali po pristupačnijim cenama. Muzičke zvezde imaju sve veći uticaj na to kako se mladi odevaju, ali i kako se ponašaju i kakve vrednosti gaje. Ogroman broj muzičara su politički i društveni aktivisti, pa se zalažu se za vrednosti za koje smatraju da su važne, a onda te vrednosti plasiraju i publici koja ih verno prati.
Neki bi rekli da je apsurdno koliko je muzička scena politizovana i kako deluje neiskreno i pokvareno kada muzičari stanu na stranu aktivista. Takvi možda zaboravljaju anti-ratni pokret muzičara koji je prošlog veka okupljao ogroman broj fanova na festivalima, šireći poruke mira i pozivajući na proteste protiv rata.
Za kraj... Šta bi danas ušlo u muzičku vremensku kapsulu?
Izbor je težak, baš zbog raznolikosti žanrova i kulturnih uticaja koje muzika ima na savremeno društvo. Mogli bismo poći od top lista poput Bilborda ili Spotifaja, ali oni prikazuju samo najkomercijalniji deo muzike koja oblikuje savremeno društvo. Mogli bimo potražiti umetnike koji pripadaju manje popularnim pravcima, ali na poseban način oblikuju živote onih koji takvu muziku prate.
Da li bismo ubacili i neke scenske kostime u tu kapsulu? Možda šljokičave mini haljne koje možete naći na gotovo svim komercijalnim muzičkim manifestacijama, a možda i kožne pantalone i muške platforme koje viđamo na rok i alternativnim muzičarima. Vrlo je verovato da bi nam bilo potrebno više desetina vremenskih kapsula kako bi svi bili zadovoljni njihovim sadržajima. Ipak, internet će verovatno opstati veoma dugo posle nas, pa bi on sam mogao poslužiti kao vremenska kapsula u kojoj će bez prebiranja biti sve što je imalo uticaj na savremeno društvo.
