ŠIFRA ZA ISTOČNU KASU: Džinovski petao sleteo u Srbiju

Kineske banke imaju veliki iznos slobodnih sredstava i spremne su da ih plasiraju po nižim kamatama, što može da utiče na obaranje kamatnih stopa u Srbiji

Zlatni kineski petao zakukurikao je u Srbiji. Petao poručuje kineskim kompanijama, kao i investitorima iz drugih zemalja, da dođu u Srbiju. Tim rečima je kineski ambasador Li Mančang opisao dolazak Kineske banke (Bank od China) u Srbiju jer je po kineskom kalendaru 2017. godina sreće - godina petla.

Ta banka, koja može biti samo "džinovski petao" jer je četvrta po veličini u svetu, od 21. januara posluje u Beogradu, odakle će upravljati i poslovima u zemaljama bivše Jugoslavije, zatim Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji. Srpski zvaničnici u tome vide još jednu potvrdu da je Kina izabrala Srbiju kao glavnog partnera na Balkanu u sprovođenju ambicioznog državnog plana "Jedan pojas, jedan put", bankari tvrde da je konkurencija uvek dobrodošla, bez obzira na to što sada na malom tržištu kakva je Srbija posluje 31 banka, a domaći privrednici nadaju se povoljnijim kreditima i lakšem pristupu kineskom tržištu.

Kineska banka ima više od 600 filijala u 51 državi, aktivu od 2.590 milijardi dolara, depozite klijenata od 1.800 milijardi dolara, ukupna kreditna sredstva od 1.400 milijardi dolara, a njena neto dobit na kraju 2015. godine bila je 27,6 milijardi dolara. U Srbiji će, kako je najavljeno, u početku finansirati velike infrastrukturne projekte u kojima učestvuju kineske firme, ali i kineske i srpske kompanije koje će zajednički nastupati i na trećem tržištu, a u planu je da kasnije pruža usluge i stanovništvu. Svečanosti otvaranja Kineske banke u Beogradu prisustvovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je razvoj te banke u regionu vezao i za razvoj Srbije. On je podsetio da Kineska banka u Srbiji već finansira Smederevsku železaru, koja je od prošle godine u vlasništvu kinesku kompanije "Hestil", i istakao da se nada da će njen interes biti da finansira i druge fabrike u Srbiji jer će roba proizvedena u njima biti plasirana na tržišta od više od milijardu ljudi, po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom, EU i drugim državama.

Kineske kompanije zainteresovane su za ulaganje u poljoprivredu i telekomunikacije u Srbiji, kao i za izgradnju luka, što će biti podržano kreditima Kineske banke koja je u državnom vlasništvu

Predsednik Upravnog odbora matične Kineske banke Tjan Guoli rekao je da je ekonomska saradnja Srbije i Kine u porastu i da će je ta banka finansijski pratiti, a da su oblasti gde se najbrže mogu videti rezultati infrastruktura, proizvodni sektor, turizam i finansijske usluge. Trgovinska razmena Srbije i Kine u 2015. iznosila je 1,56 milijardi, a za 11 meseci 2016. godine 1,48 milijarde dolara, gde je Srbija daleko veći uvoznik nego izvoznik.

Strateška saradnja

Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Kine bio je osnov za nekoliko projekata u Srbiji u kojima učestvuju kineske kompanije. Kinezi su gradili Pupinov most, koji povezuje Zemun i Borču, grade termolektranu Kostolac, kompanija "Hestil" kupila je Železaru Smederevo, a potpisan je sporazum o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta, koja će biti finansirana kineskim kreditom.

Od ove godine u primeni je bezvizni režim između dve zemlje, koji bi trebalo da u Srbiju privuče veći broj turista iz Kine, a razgovara se i o uvođenju direktnog avionskog leta Beograd-Peking. Ozbilji razgovori vode se i sa državnom vrhom Kine i nekoliko kineskih kompanija o rešenju za Rudarsko-topioničaski basen (RTB) Bor, trenutno najproblematičnije državno preduzeće u Srbiji. Kineske kompanije zainteresovane su i za ulaganje u poljoprivredu i telekomunikacije u Srbiji, kao i za izgradnju luka, što će, kako se procenjuje, biti podržano kreditima Kineske banke, koja je u državnom vlasništvu.

Da je Kineska banka dobro pripremila strategiju za poslovanje u Srbiji, potvrđuje i odabir nezavisnih članova Upravnog odbora banke u Beogradu, bivšeg ministra privrede i sadašnjeg direktora Razvojne agencije Srbije Željka Sertića i profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu a bivšeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, koji znanjem i iskustvom mogu da pomognu da se banka što lakše i brže prilagodi uslovima u Srbiji i dobro se pozicionira. Sertiću Agencija za borbu protiv korupcije nije dala saglasnost da istovremeno obavlja dve funkcije zbog mogućeg sukoba interesa, ali on je najavio žalbu na takvo rešenje i svojim prisustvom na otvaranju banke možda je nagovestio kakva će biti njegova odluka, bez obzira na ishod žalbe. Naime, ako ne poštuje odluku Agencije, Sertić može da plati kaznu do 150.000 dinara i da obavlja više funkcija.

Sertić nije želeo da komentariše kakvu će korist imati srpska privreda od dolaska Kineska banke, pravdajući se time da čeka da se završi žalbeni postupak. Šoškić smatra da je otvaranje banke iz Kine u Beogradu pozitivno za bankarski sektor u Srbiji, gde prevlađuju banke čiji su osnivači iz Evrope, a pogotovo što je nova banka iz zemlje koja se brže razvija nego evrozona i traži nova tržišta. On ukazuje i na to da odluka centrale u Kini da otvori banku u Srbiji može da znači dolazak novih velikih kineskih investicija, koje se oslanjaju na svoje banke.

Promene na tržištu

Stručnjaci ukazuju na to da Kina i njene banke imaju veliki iznos slobodnih sredstava i spremne su da ih plasiraju po nižim kamatama, što može da utiče na obaranje kamatnih stopa u Srbiji. Navode da inostrani bankari dobro poznaju srpsko tržište i kompanije koje imaju potencijal za izvoz, kao i kupce u svojoj zemlji, i mogu da ih povezuju, što može uticati na rast izvoza iz Srbije u Kinu, koji je sada skoro zanemarljiv.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić od dolaska Kineske banke očekuje višestruku korist za privredu Srbije i ekonomski razvoj zemlje, u kojoj se već sprovode veliki projekti u kojima učestvuju kineske kompanije, podržane od državnih kineskih banaka.

- Velika kineska banka svakako može da utiče na kretanje kamatnih stopa u Srbiji, pa i u regionu, ali to se neće desiti odmah na početku njenog poslovanja na ovom tržištu. Ona će u početku finansirati velike projekte i, u zavisnosti od dinamike kojom će širiti svoje usluge, njeno prisustvo uticaće na dešavanja na finansijskom tržištu Srbije. Veoma je verovatno da će biti spremna da kreditira domaće firme, ali pre svega njihov izvoz u Kinu. To može biti podsticajno da srpske kompanije, za koje je kinesko tržište do sada bilo daleko, ne samo prostorno - rekao je Grubišić za Ekspres.

On ne smatra da je u Srbiji ima previše banaka i da dolazak još jedne banke znači "podelu istog kolača na više usta".

- Tržište sve reguliše i već se dešavaju neke promene u bankarskom sektoru, preuzimanje nekih poslova i spajanje banaka - naveo je Grubišić.
Najvažnije što srpski ministar finansija očekuje kao posredni efekat od prisustva Kineske banke u Srbiji jeste prilika da Srbija popravi kvalitet i smanji troškove finansiranja javnog duga. Kako je objasnio, dolazak Kineske banke pruža mogućnost da Srbija ima otvoren pristup rastućem tržištu finansijskih instrumenata u juanima koji već postoje. Pre svega je imao u vidu panda obveznice (vrednosne hartije u kineskoj valuti), koje bi omogućile da Srbija kvalitetnije, jeftinije i u dužim rokovima finansira svoj dug i da nastavi da smanjuje ne samo učešće duga u BDP-u nego i trošak zaduživanja.

Dolazak Kineske banke pruža mogućnost da Srbija ima otvoren pristup rastućem tržištu finansijskih instrumenata u juanima koji već postoje

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić za Ekspres kaže da, s obzirom na to da se očekuje da će Kineska banka biti orijentisana na određene strateške, dugoročne projekte u kojima će se pojavljivati kompanije koje možda još nisu ni stupile na naše tržište, ne očekuje velike promene kada je u pitanju poslovanje ostalih banaka koje rade u Srbiji.

- Sličnu ulogu ima i mađarski ogranak Kineske banke, osnivača banke u Srbiji, koji nije toliko uključen u samo tržište već je fokusiran na jednu veliku investiciju - hemijsku kompaniju "Borsodhem", u vlasništvu "Vanhua indastrijal grupe" iz Kine - naveo je Carić.

Moguće je, kako je procenio, da će dolazak Kineske banke olakšati eventualno finansiranje panda obveznicama koje se emituju u kineskoj valuti, na kineskom tržištu od strane nekineskih emitenata.

- Najvažnije od svega jesu nedavne najave najveće onlajn komercijalne platforme Ali Baba o izgradnji logističkog centra za Evropu u Bugarskoj ili u nekoj od "okolnih" zemalja, što će sigurno dati na značaju i operacijama kineskih entiteta u regionu - kazao je Carić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić ipak se nada da će Kineska banka, bez obzira na to što će u početku finansirati velike projekte, indirektno uticati i na poslovanje ostalih banka u Srbiji, odnosno na uslove po kojima daju pozajmice građanima i privredi. Druga prednost za srpsku privredu bila bi to što bi Kineska banka mogla povoljno da kreditira domaća preduzeća koja izvoze u Kinu, gde je u porastu kupovna moća, a time i bolji uslovi za plasman robe.